Svaka sednica parlamenta košta nas čak 3,2 miliona dinara

Kako navode, u pitanju je iznos koji se potroši na održavanje jedne sednice državnog parlamenta, a na osnovu podataka za 2015. godinu.

Ovaj novac odnosi se isključivo na troškove održavanja sednice i ne treba ga mešati sa parama koje se obezbeđuju za plate zaposlenih u Službi Narodne skupštine i sa primanjima poslanika. U Narodne skupštine navodi se da dnevni izdaci koji se odnose na održavanje sednica nisu isti za svaku sednicu, te stoga Skupština izvlači prosek u odnosu na ukupno potrošen novac tokom cele godine.

„Ovi troškovi najviše zavise od broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici Narodne skupštine, broju angažovanih zaposlenih lica u zavisnosti od sadržaja dnevnog reda sednice i broju angažovanih dežurnih lica za vreme zasedanja koja su u obavezi da dežuraju“, navode u Generalnom sekretarijatu Narodne skupštine.

Prema podacima CIK-a, u 2015. godini održano je 39 sednica Narodne skupštine, na koje je ukupno potrošeno 124.916.231 dinara ili 3.202.980 dinara po sednici. U ovaj izdatak spadaju troškovi koji su direktno vezani za održavanje sednica, a to su: naknade troškova prenoćišta narodnih poslanika (46.396 dinara), naknade troškova prevoza narodnih poslanika za prevoz sopstvenim sredstvom (112.279.451 dinara), naknade za prevoz u javnom saobraćaju (105.627 dinara), kao i naknade za dežurstva Službe Narodne skupštine, lekarske ekipe, pripadnika MUP-a i ostalih radno angažovanih osoba u vreme zasedanja Narodne skupštine (12.145.567 dinara). U troškove ulazi i novac dat za parkiranje vozila narodnih poslanika u garažama, na šta je u 2015. godini izdvojeno 339.190 dinara.

Dakle, kratkom analizom uočljivo je da daleko najveći trošak sednica odlazi na prevoz poslanika svojim kolima, odnosno ova stavka čini oko 90 odsto svih izdataka. S druge strane, gotovo je zanemarljivo novca potrošeno na prenoćišta narodnih poslanika. U Generalnom sekretarijatu ističu da u obračun ne ulaze redovni režijski troškovi bez kojih nije moguće obezbediti rad skupštine u vreme održavanja redovnih i vanrednih sednica.

„Reč je o troškovima struje, telefona, mobilnih telefona, papira i normalnog procesa rada na obezbeđenju, štampanju i kopiranju skupštinskih akata i drugih troškova. U postojećim okolnostima nije moguće objektivno sagledavanje i izračunavanje navedenih materijalnih, kao i niza drugih materijalnih rashoda”, navodi u odgovoru dr Dragan Luković, savetnik generalnog sekretara skupštine.

Kada je reč o broju zaposlenih u Službi Narodne skupštine, u ovom trenutku njihov broj je 417. Od toga je 372 zaposleno po ugovoru na neodređeno vreme, na određeno vreme 40, dok je onih koji rade po osnovu ugovora o delu svega pet.

„Od ukupno 40 službenika zaposlenih na određeno, dva rade na položaju, 25 je zaposleno na radnom mestu konsultanta za poslaničke grupe za vreme trajanja mandata narodnih poslanika, četvoro rade na radnom mestu savetnika potpredsednika Narodne skupštine, dva su raspoređena u kabinetu predsednika Narodne skupštine, a sedam službenika je na drugim radnim mestima. U budžetu za 2015. za plate, dodatke i naknade zaposlenima u Službi nacionalnog parlamenta bilo je obezbeđeno ukupno 411.752.000 dinara, od čega je utrošeno više od 89,99 odsto, ili 370.536.554 dinara“, objasnili su za CIK iz kancelarije Generalnog sekretarijata.

Da je za našu zemlju cifra od oko 3,2 miliona dinara za održavanje jedne sednice parlamenta velika, naglašava za CIK sociolog Milan Nikolić.

„U našoj sirotinji svaki je trošak veliki. Ne bi to bio veliki izdatak ni da je deset puta veći, ali da je parlament daleko produktivniji. Nije na kraju krajeva bitno samo koliko se zakona donosi, nego kakav je i kvalitet tih zakona. Da naš parlament donosi kvalitetne zakone brzo i efikasno, mogao bi da košta i 100 puta više. Međutim, jeste problem ako je to trošenje novca na međusobne sukobe, i ako većina poslanika dolazi da bi jeftino jela u skupštinskom restoranu, kao što je to slučaj sa našim parlamentom”, navodi Nikolić.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže za CIK da svaki trošak koji je suvišan treba izbeći.

„Generalno postoji problem sa radom Skupštine. Ona nije kvalitetno obavljala svoj posao, nije kontrolisala adekvatno izvršnu vlast i usvajala je ponekad zakone koji imaju problematične odredbe. To je po meni glavni problem. Poenta je u tome da građane Srbije naravno mnogo koštaju zasedanja, ali ih mnogo više košta kada Skupština ne obavlja svoju funkciju, kada usvaja zakone koji su nejasni ili neustavni, ili kada ne kontroliše Vladu jer je to njena ustavna uloga, i niko drugi to ne može da uradi. Dakle, to građane Srbije najviše košta“, zaključuje Nenadić.