Viši sud: Informacije objavljene u Insajderu su tačne

Emisija Insajder (Ne)moć države bavila se navijačkim grupama i činjenicama da je protiv vođa navijača Crvene Zvezde, Partizana i Rada podneto više od sto krivičnih prijava koje nisu do kraja procesuirane.

Uroš Avramović je jedan od desetak vođa navijača kojima se Insajder bavio u emisiji (Ne)moć države. Posle emitovanja emisije, samo su on i Velibor Dunjić tužili autorku Insajder Brankice Stanković, i to zbog, kako su naveli, neovlašćenog prikupljanje ličnih podataka. Tužba Velibora Dunjića je pravnosnažno odbijena, dok je Avramovićeva tužba odbačena zbog zastorelosti.

Avramović je onda 2012. pokrenuo je i parnični spor zbog povrede ugleda i časti. Tvrdio je da je Insajder objavio niz netačnih informacija u vezi sa njim, koje imaju uvredljiv i zlonameran karakter.

Viši sud je presudio u korist Insajdera. U presudi se navodi da je svaki pojedinačni navod o Urošu Avramoviću iznet na osnovu sadržaja krivičnih prijava. Sud ističe da je Insajder verno preneo informacije koje su po Zakonu o dostupnosti informacija dobijene od strane nadležnih državnih organa. Čak i sam Avramović nije u svom iskazu sporio postojanje navedenih krivičnih prijava.

Insajder je sudu tokom ovog postupka dostavio sve zahteve po zakonu o dostupnosti informacija i sve odgovore nadležnih organa. Sud je proveravao svaku pojedinačnu krivičnu prijavu i utvrdio da su svi podaci objavljeni u emisiji tačni.

Najvažniji stav suda iznet u presudi jeste da citiranjem zvaničnih podataka iz istrage nije mogla da se izazove duševna bol zbog povrede časti, s obzirom da su objavljene istinite informacije o krivičnim prijavana koje protiv Avramovića postoje.

Kad je u pitanju Uroš Avramović, u emisiji Insajder objavljeno je da je do 2009. protiv njega podneto 15 krivičnih prijava za teška krivična dela. Prema istraživanju Insajdera, on po tim prijavama nije imao nijednu pravosnažnu presudu. Uhapšen je 18. juna 2009. u Nemačkoj, jer je bio osumnjičen i za pokušaj ubistva.

Prijave protiv njega su podnošene zbog proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, nasilničko ponašanje, razbojništvo, nedozvoljeno držanje oružja.

Insajder je emitovao serijal "(Ne)moć države" posle ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona. To ubistvo je dovelo do oštrih reakcija tadašnjih predstavnika vlasti i nadležnih institucija. Ubrzo se ispostavilo da se borba protiv ekstremista i huligana svela samo na to da je tadašnji republički tužilac Slobodan Radovanović podneo inicijativu Ustavnom sudu za zabranu navijačkih grupa i podgrupa Zvezde, Partizana i Rada, ali i desničarskih organizacija.

Prema navodima ove inicijative bilo je i tada jasno da je nadležnim institucijama sve o njihovom delovanju poznato. U Inicijativi se između ostalog navodi:

„U suštini, reč je o kriminalnim grupama, kojima je sport samo povod za nasilje. To uopšte nisu navijači, u smislu poštovalaca i ljubitelja sporta, već grupno organizovani nasilnici i razbijači. Upravo zbog maske koju nose, koristeći bolećivost populacije sklone sportu, postali su ’privatne armije’, koje služe u raznovrsne svrhe, sve do ubistva na javnim mestima, sticanjem dobiti na nelegalnom poslovima, do nasilnog sprečavanja privatizacije klubova, a koja bi mnoge mešetare iz oblasti sporta, ostavila bez značajnih finansijskih sredstava, van kontrole društvenih mehanizama”.

Insajder je još 2009. postavio pitanje zašto je tužilac tražio zabranu navijačkih grupa umesto da se sudski procesi protiv pojedinaca iz tih navijačkih grupa završe do kraja. Insajder je tada objavio za šta su sve podnošene krivične prijave protiv vođa navijača čija imena je naveo sam republički tužilac.

Nakon emitovanja emisije „Insajder (Ne)moć države", Brankici Stanković je, na osnovu bezbednosne procene nadležnih institucija, određeno policijsko obezbeđenje.