"Balkan iza sebe ostavlja krvavu prošlost, Beograd se uzda u Brisel"

To se događa dok se čak u isto vreme suočava sa najtežom izbegličkom krizom u Evropi od Drugog svetskog rata. "Neki bi odnos Beograda i Brisela nazvali ljubavlju koja se razvija, ali nema sumnje da je EU sve bliža ideji da u svoj klub dočeka zemlju čiji su lideri nedavno bili optuživani za najteže zločine u Evropi od Holokausta", navodi se u tekstu.

Krajem 2015. godine Srbija je otvorila prva proglavalja o pregovorima sa EU, a srpski ambasador u SAD Đerđ Matković navodi da su "to najbolje vesti koje smo imali godinama".

"Postali smo kandidat u januaru 2014. godine, a mislimo da bismo za četiri ili pet godina mogli uspešno da zaključimo sva poglavlja", ističe on.

"Vašington diplomat" navodi da je poruka premijera Vučića na konferenciji u Briselu bila da "ne moramo više da sanjamo o EU već samo da vredno radimo".

"Srbija prepoznaje svoj cilj da bude punopravna članica EU do 202. godine, ali najbolnije prepreka biće priznavanje Kosova", piše list i dodaje da je Kosovo "bivša srpska pokrajina".

List piše i da nije jasno da li se Poglavlje 35 obavezuje Srbiju ne samo na ’normalizaciju’ odnosa sa Kosovom, već i da vremenom prizna nezavisnost Kosova, što je korak koji je učinilo već više od 100 zemalja među kojima je i SAD.

Matković kaže da je pre 10 godina nešto pre nego što je Srbija zvanično podnela zahtev za članstvom u EU podrška evropskim integracijama bila veća.

"Opada jer delom i zato što EU postavlja Srbiji sve više i više uslova koje nijedna druga zemlja nije morala da ispuni. To me zabrinjava", kaže on i navodi da je prema poslednjim istraživanjima 52 odsto Srba za integracije, a da se 26 oštro protivi.

Međutim, Stiven Blenk iz američkog Veća za spoljnu politiku navodi da tu ima mnogo više od problema Kosova.

"EU ne izgleda tako dobro kao pre deset godina. U problemu je, narod to vodi. Takođe bih istakao da postoje snage unutar i izvan Srbije koje se trude da EU izgleda loše, iako je i samoj EU to dobro ide", kaže on.

Ivan Vejvoda, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda navodi da proces ulaska Srbije u EU traje od demokratskih promena i pada Miloševića, a taj proces je dosta napredovao od kako je Srbija dobro reagovala na izbegličku krizu.

"Dok se EU suočava sa više izazova oko migracije, sa Rusijom i problemima u evrozoni, nastavak procesa proširenja je od velike važnosti. Veličina jeste važna. Srbija je najveća zemlja Zapadnog Balkana. Iako je svih šest zemalja u regionu važno, ako najveća stigne do članstva, to će značiti dodatnu stabilnost i bezbednost, ali i unaprediti kredibilitet EU kao mirotvorca i inspiracije za demokratske reforme.

Vejvoda je rekao da proces pridruženja traje od Miloševićevog pada pre 15 godina i da tom procesu sada pomaže odnos Beograda prema prilivu očajnih izbeglica sa Bliskog istoka.

"Izbeglička kriza je izazvala čitavu Evropu, Srbija je samo jedan deo te slagalice. Međutim, Srbija je se pokazala veoma dobro i dobila pohvale sa svih strana za doček tih ljudi. Uradila je zaista i više nego što se očekuje i sarađivala sa drugim velikim zemljama Evrope, naročito Nemačkom, da bude deo rešenja", ističe on.

Matković je saglasan sa njim.

"Gostoljubiva smo nacija i dočekujemo sve strance. Znamo da ti ljudi koji beže iz svojih zemalja to ne rade zbog zabave. Prisiljeni su da odu, trudimo se da pristupimo tome na najhumaniji mogući način", kaže srpski ambasador u SAD.

Prema njegovim rečima, EU mora da preuzme odgovornost i da se suoči sa izbegličkom krizom jer u trenutku kada izbeglice pređu iz Turske u Grčku ulaze na njenu teritoriju.

Podseća da je prva zemlja EU u koju izbeglice uđu obavezna da reši njihov problem.

Plan nemačke kancelarke Angele Merkel i ostalih lidera EU o privremenom udomljavanju 100.000 ljudi predviđa da polovina izbeglica ostane u Grčkoj, a polovina na Zapadnom Balkanu, mahom u Srbiji, navodi Ivan Vejvoda. Dodaje da je Srbija preuzela veliku odgovornost, kao i da se to od jedne zemlje koja pretenduje da bude članica EU i očekuje.

Blank veruje da bi Srbija mogla da se pridruži evropskoj porodici do 2020. godine, ali ističe da do tada morati da "zagrize metak" oko Kosova, gde i dalje živi velika, glasna zajednica Srba.

"Ako će Srbija postati članica EU, mislim da će potpuno priznavanje državnosti biti uslov. Skoro sam siguran da će to biti uslov za članstvo u NATO. NATO neće da prihvati državu sa nerešenim pitanjima", istakao je Blank.

Ipak, kako ističe "Vašington diplomat", etničnost je i dalje važna stvar u tom delu sveta, bila je i kada se odvio Boj za Kosovo 1389. godine.

"Kosovo je kolevka srpske civilizacije, kulture i državnosti. Srednjevekovna Srbija je tamo uspostavljena, a naša prva prestonica bila je u Prizrenu. Tamo i dalje postoji mržnja, ali nju prouzrokuju iracionalna osećanja. Iako ne možemo da zaboravimo prošlost, ne smemo da ponovimo zločine. Ne moramo da budemo u ljubavi, ali treba da podržimo jedni druge u evropskom procesu. Mislim da je to najbolja garancija za bolju budućnost", ocenjuje Matković.

Prema njegovim rečima, Srbija ima negativan imidž u SAD, koji nije zasnovan na istini.

"Oni koji posete Srbiju su iznenađeni koliko smo prijateljski nastrojeni i otvoreni ljudi. Ja sam iz generacije koja je odrasla u Jugoslaviji i koja je živela veoma dobro. Imali smo sve privilegije jedne poštovane države, putovali smo u inostranstvo bez ikakvih ograničenja. U Jugoslaviji je životni standard bio veoma visok, imali smo 16 aerodroma, a danas je autobus skuplji nego što je avion bio nekada", dodao je Matković.

Američki mesečnik piše da srpski ambasador u kancelariji ima maketu Erbasovog aviona tipa A320 sa logoom Er Srbije, kao i portret Nikole Tesle, koga list naziva srpskoameričkim izumiteljem rođenim u Hrvatskoj.

Za Matkovića se navodi da je karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova započeo 1981. godine, a da mu je prva stanica bila Otava (1986-90), da bi od 1993. do 1998. bio u Zimbabveu, jedinoj članici SB UN koja je glasala protiv sankcija protiv Jugoslavije. Zatim je četiri godine proveo u Budimpešti, da bi 2007. stigao do Vašingtona kao politički savetnih u Ambasadi Srbije. Nakon toga je bio zadužen za "američko odeljenje" u Ministarstvu, savetovao je premijera o spoljnoj politici, da bi se vratio u Vašington na svoj novi zadatak - ambasadorsko mesto.

"Veoma sam počastvovan što sam ambasador Srbije u ovom trenutku. Veoma poštujem podršku koju SAD daju Srbiji", dodao je Matković.

Nedeljnik ističe da su se odnosi Srbije i Zapada popravili posle maja 2011. godine, kada je uhapšen Ratko Mladić.

"Srbija je jedina zemlja koja je priznala da je činila ratne zločine, ali moramo da budemo veoma pažljivi u individualizaciji tih zločina. Ne možete da kažete da je ceo narod odgovoran. Oni koji su činili zločine treba da budu na sudu i da budu kažnjeni. Hrvatska i BiH nikada nisu priznali zločine počinjene u njihovo ime, niko iz bilo koje države se nikada nije izvinio Srbiji", naglasio je Matković.

Srpski diplomata se potom osvrnuo i na situaciju sa Kosovom i Metohijom.

"Naša pozicija je da želimo normalizaciju odnosa sa Prištinom, ali to nije formalno niti puno priznavanje nezavisnosti. Imam neformalan odnos sa predstavnicom Kosova u Vašingtonu Vljorom Čitaku, ali nema zvaničnog odnosa. Možemo da prihvatimo da Kosovo dobije međunarodni telefonski pozivni broj, ali želimo da srpski operateri budu prisutni na Kosovu i da se pozivi iz Srbije ka Kosovu ne tretiraju kao međudržavni. Cilj je da imamo dobar poslovni odnos i više profita", istakao je Matković.

List ističe da je profit baš ono što je neophodno Srbiji jer je suočena sa ekonomskim problemima. Blank ističe da su balkanske zemlje, naročito Srbija, neproporcionalno pretrpele štetu od krize 2008. godine, a da ni 20016. ne izgleda bolje.

"Izbeglička kriza će ih jako pogoditi, jer je Balkan direktno na 'liniji vatre'. Pravi problem je to što Evropa nema dovoljno brz rast ili poslove za ove ljude. Evropljani moraju da odgovore ne stavovima koje smo viđali dosad, već liberalizacijom radnog prava", kaže Blank.

Kako navodi list, Srbiju je pogodio i veliki korupcionaški skandal, u kome je policija uhapsila 80 ljudi (akcija Rezač), među kojima je i bivši ministar. Navodi se i da su zbog optužbi za pranje novca i zloupotrebu položaja privedeni i dvoje zvaničnika MUP-a, nekoliko bivših i sadašnjih gradonačelnika.

Ministar Nebojša Stefanović je rekao da kriminalne radnje datiraju od 2004. godine i da se sumnja da je budžet oštećen za 70 milona dolara.

"To pokazuje odlučnost Srbije da reši problem sistemske korupcije, za razliku od Ukrajine, gde se ne bave tim važnim pitanjem. Činjenica da Srbija ima obećanje punopravnog članstva predstavlja veliki podsticaj da se rešavaju društvena pitanja koja su proizvod komunizma i ratova. To ide ruku pod ruku sa strukturnim reformama. Ne možeš biti ozbiljna država, ako ne rešiš korupciju", kaže Vejvoda.

List ističe da ipak nisu svi oduševljeni srpskim prilazom EU. Blank navodi oštro protivljenje Moskve bilo čemu što "popravlja odnose Srbije i Kosova i moguće rezultira obostranim priznanjem, a na kraju i članstvu u EU za obe strane".

"Rusi su odlučni da spreče integraciju Srbije i rešavanje pitanja koja su proistekla iz konflikata devedesetih godina. Žele kontrolu nad strateškim sektorima balkanske ekonomije, ne samo u Srbiji, i žele da to koriste za učvršćvanje pozicije. Takođe, prodaju oružje Srbiji, a 2009. su želeli da izgrade vojnu bazu u Nišu", navodi Blank.

Matković kaže da Srbija ima izvrsne odnose sa Moskvom, iako je "ne raduje nedavna agresija Kremlja prema Ukrajini".

"Nakon anektiranja Krima, Srbija je nekoliko puta saopštila da podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim. Bili smo protiv poteza Rusije i aneksije, ali nismo uvodili sankcije zbog toga što je Rusija jedan od naših najvećih ekonomskih partnera", kaže Matković.

Pre svega tu misli na zavisnost od gasa, ali navodi i da se sada radi na diversifikaciji.

"Trenutno smo u pregovorima sa partnerima iz EU i SAD oko mogućnosti za izgradnju čvorišta. Južni tok je ugašen i nalazimo se u osetljivoj situaciji", naveo je.

Iako Koka-kola i Filip Moris i slične multinacionalne kompanije iz SAD posluju u Srbiji, manje od deset odsto stranih investicija stiže iz SAD. Glavni partneri su Nemačka, Italija i Austrija.

Na pitanje da li ima negativnih strana to što Srbija "stavlja sve" na odnos sa Briselom, Matković je razmislio na trenutak.

"Morate u potpunosti da uskladite spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. Ako želite da budete članica, onda morate tako i da se ponašate. Ponekad, imamo drugačija viđenja nekih stvari, kao kada je u pitanju Rusija. Takođe, ako želite da budete u evrozoni, nemate nezavisnost, već se oslanjate na bogatije zemlje, koje će odrediti šta je najbolje za sve. Nekada manje zemlje trpe, ali prednosti članstva umnogome prevazilaze negativne stvari", kaže Matković.

Saglasan je Blank.

"Nema drugog izbora. Šta je alternativa? Biti van EU. O tome nema smisla ni razgovarati", kaže on.