Ko je Kajl R. Skat, novi ambasador SAD u Beogradu?

Nakon Vilijama Montgomerija (2000-2004), Majkla Polta (2004-2007), Kamerona Mantera (2007-2010), Meri Vorlik (2010-2012), Majkla Kirbija (2012-2016), novi ambasador je Kajl Skat.

Imenovan je od predsednika Obame 15. septembra, 5. decembra je svedočio pred spoljnopolitičkim odborom američkog Senata (zajedno sa kolegama koji su imenovani da budu ambasadori u Bugarskoj, Luksemburgu, na Malti), a Senat ga je potvrdio 9. decembra.

Najzad, zakletvu u Stejt departmentu polaže 29. januara i očekuje se da početkom februara stigne u Beograd.

Svi njegovi prethodnici, kao i on, jesu karijerne diplomate. Budući ambasador Skat je diplomata već trideset pet godina. Službovao je na raznim položajima u Izraelu, Švajcarskoj, Hrvatskoj, kao politički savetnik u Moskvi, Budimpešti i potom u Američkoj misiji pri Evropskoj uniji u Briselu.

Bio je zamenik šefa američke misije u Beču pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) (2005-2009), dok mu je poslednje mesto bila pozicija generalnog konzula SAD u Milanu (2011-2014).

U Stejt departmentu između misija u inostranstvu, imao je razna zaduženja baveći se, između ostalog, multilateralnom saradnjom, a bio je i direktor za Rusiju (2009-2011) i pod njegovim mandatom započeti su pregovori o novom START ugovoru o smanjenju zaliha nuklearnog naoružanja i dalekometnih bombardera.

Dolazi, dakle, veoma iskusan diplomata koji se bavio gotovo svim suštinskim pitanjima američko-evropskih odnosa, političkim, bezbednosnim, i multilateralnim. Evropu dobro poznaje, kao i naš region. Službovanje u Briselu pri Evropskoj uniji, u Moskvi, kao i pri OEBS-u u Beču, daje mu iskustvenu osnovu za razborit pristup svojoj prvoj ambasadorskoj misiji.

Običaj u većini američkih državnih ustanova jeste da zaposleni tokom svoje karijere dobijaju mogućnost da provedu po godinu na akademskim istraživačkim ustanovama. Kajl Skat je tako proveo godinu dana na Huver Institutu pri Univerzitetu Stenford 1994-95, a protekle 2014-15 bio je viši istraživač u Nemačkom Maršalovom fondu, gde sam imao priliku da ga upoznam.

Kajl Skat je oženjen i ima dva odrasla sina. Studirao je na državnom Univerzitetu Arizone i diplomirao je nemački jezik i književnost i pod B ruski jezik i književnost. Govori tečno ruski, nemački, mađarski, italijanski, francuski, hrvatski i srpski.

U svom senatskom svedočenju, stavio je naglasak na podršku Srbiji u njenom procesu evropske integracije, podršku dijalogu Beograda i Prištine, na značaj regionalne saradnje, na pitanja demokratije i jačanja ustanova vladavine prava, podvukao značaj uloge Srbije u mirovnim misijama u okviru UN i EU, kao i nedavno zaključen Individualni akcioni plan o partnerstvu sa NATO.

Poseban naglasak je stavio na ekonomsko-privredne odnose, na potrebu daljih reformi, ali i na naporu da se dovedu američki investitori. Svoje izlaganje je zaključio rečima: „Biću posvećen promovisanju našeg zajedničkog cilja, naime podršci demokratskoj Srbiji koja svojim građanima pruža bezbednost i ekonomski rast, koja je u miru sa svim svojim susedima, i čvrsto usmerena ka evropskoj integraciji“.

Iz razgovora koje sam vodio sa njim kao kolega tokom ovih više od godinu dana, ne znajući do nedavno (tek kada je zvanično imenovan u septembru) da ide za ambasadora u Beograd, video sam koliko se temeljno pripremao čitajući istoriju regiona, književnost, istraživanja.

Pitanja su mu uvek bila s namerom da shvati naš region, pa dakle i Srbiju u svoj njenoj slojevitosti, bivajući otvoren i bez predrasuda ili već unapred stvorene slike o raznim pitanjima.

Kajl Skat je neko ko ume veoma pažljivo da sluša. Nešto što rečito govori o njegovom temeljnom pristupu je činjenica da me je, kada sam u oktobru kretao za Beograd, zamolio da mu kupim udžbenike iz istorije za treći i četvrti razred gimnazije kako bi video šta i kako naši učenici uče nacionalnu i svetsku istoriju.

Dolazi čovek koji ima iskrenu nameru da poboljša bilateralne odnose Srbije i SAD.