Kako pomoći britanskom premijeru?

Britanski premijer Dejvid Kameron je u okviru svoje kontinentalne turneje u petak u Berlinu posetio kancelarku Angelu Merkel. Kameron zapravo lobira za dubinske reforme Evropske unije, kako bi njegovi sunarodnici na referendumu 2017. ipak glasali za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u EU. Na razumevanje Nemačke on može da računa samo donekle – stav Berlina je da Britancima treba izaći u susret nizom malih promena, ali da ne treba menjati evropske ugovore te da ne dolazi u obzir ograničavanje slobodnog izbora mesta stanovanja i rada, što traže Britanci. Nemačka štampa u subotu iscrpno komentariše sastanak dvoje državnika.

„Dejvid Kameron je bio spreman na sve u Berlinu, ali sigurno nije očekivao tako srdačan doček. Sastanak šefova vlade u Berlinu jasno nam stavlja do znanja – ovo dvoje konzervativaca zapravo žele isto, naime da Britanija ostane deo Unije“, piše Nordvest cajtung iz Oldenburga. „Problem je u tome što oboje hoće da sačuvaju obraz. Za Merkelovu to znači da ne čini previše ustupaka jer bi u suprotnom i druge članice EU došle na ideju da iznose posebne želje. To bi samo dalje zakomplikovalo mogućnost jedinstvene politike EU. Sa druge strane, Kameron pred glasače ne sme da izađe praznih ruku, kada se 2017. bude odlučivalo o ostanku Britanije u EU. Svoje tradicionalno evrokritične zemljake ubediće samo ako bude uspešan u pregovorima sa Briselom.“

Drugačije suštinu vidi Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue). U tom listu smatraju da Berlin i London dele čitavi svetovi: „Nemačka se vidi kao integralni deo Evropske unije i motor ove zajednice. Na Ostrvu, nasuprot tome, žele da posluju sa ostatkom kontinenta i da ih inače Brisel ostavi na miru. Na duže staze, to su nespojivi koncepti.“

Kakve su promene potrebne Uniji? Ovde citiramo dva frankfurtska lista koji različito gledaju na stvari. Frankfurter rundšau piše: „Lajtmotiv promena ne treba da bude manje je više, kao što traže Kameron i drugi kritičari. Naprotiv! Jer manje EU u krajnjoj konsekvenci znači oživljavanje egoizma nacionalnih država za koji smo mislili da je prevaziđen. To niko dobronameran ne želi. Nabijanje u državne tabore ne može rešiti velike teškoće kontinenta. Moto Unije mora biti: zajedno smo jaki. U tom smislu bi pomoglo da se zajednica produbljuje.“

Ovako piše Frankfurter algemajne cajtung: „Evropska unija bez Velike Britanije imala bi još manje strateške težine nego sa njom. A liberalno, pragmatično osvešćenje – pa čak i mrva britanskog osobenjaštva – mogli bi da pogoduju Evropskoj uniji. To je jedna strana medalje. Na drugoj mora da radi sam Kameron. Ako je zaista uveren da je ostanak u EU u interesu Velike Britanije onda mora za to da se bori – u sopstvenoj partiji i među glasačima.“

Badiše tageblat (Baden-Baden) računa da promene ugovora neće biti jer nju mora da potvrdi svaka od 28 članica EU, u nekima čak i građani na referendumu. „Evropska unija će kozmetičkom retorikom i formulacijama dati britanskom premijeru ono što mu treba za njegove birače. Biće pravljeni nekakvi dodatni protokoli i druga dokumenta u okviru postojećih evropskih ugovora. Moguće da će to biti dovoljno da se Britanci zadrže u EU.“