Novorusija: Dejton ili Republika Srpska Krajina?

U obraćanju koje je objavila Gazeta.ru, Carev, predsednik samoprozvanog Novoruskog parlamenta je rekao da je ovaj projekat suspendovan jer nije u skladu sa sporazumom o prekidu vatre koji je u februaru potpisan u Minsku.

Međutim, Novorusija je zapravo mrtvorođena. Za razliku od Donjecka i Luganska gde je proruski separatizam uzeo maha, govornici ruskog jezika u Odesi, Marijupolju, Dnjepropetrovsku, Zaporižju, Harkovu i drugde su ostali verni Kijevu.

Ali, Careva izjava je bez obzira na to vrlo značajna posebno zato što se podudara sa izjavom glasnogovornika samoproglašene Narodne Republike Donjeck koji je rekao da su njihovi napori za ujedinjenje sa Narodnom Republikom Lugansk obustavljeni do daljnjeg.

Nadalje, u intervjuu objavljenom dan ranije u službenoj ruskoj novini Rossiiskaya Gazeta, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da dve samoprozvane republike moraju ostati "deo Ukrajine".

Rusija se nadala da će podeliti Ukrajinu i zauzeti takozvanu oblast Novorusije koja se proteže od Harkova na severoistoku do Odese na jugu što bi joj omogućilo kopneni prilaz anektiranom Krimu.

Ali, nakon što nije uspela u tome, Rusija sada nastoji da zadrži separatističke enklave Lugansk i Donjeck unutar Ukrajine kako bi time paralizovala Kijev i onemogućila integraciju Ukrajine sa Zapadom.

Poređenje sa Republikom Srpskom

Primer za ono čemu se Rusija nada da će ostvariti u Ukrajini se može naći u BiH entitetu Republika Srpska.

Nakon što predsednik Srbije Slobodan Milošević nije uspeo da ostvari svoju ideju "Velike Srbije" ratom i etničkim čišćenjem koje je usledilo nakon raspada Jugoslavije, pristao je da potpiše Dejtonski mirovni sporazum koji se obustavio ubijanja širom Bosne i Hercegovine, ali je podelio državu na dva entiteta.

Više od decenije nakon Dejtona, Bosna i Hercegovina je i dalje nefunkcionalna država, a gotovo deceniju nakon Miloševićeve smrti Srbija i dalje koristi Republiku Srpsku kako bi paralizovala BiH i onemogućila njene napore da se pridruži EU.

Decentralizacija Ukrajine u stilu BiH je očito na dnevnom redu Kremlja koji neprestalno poziva na "federalizaciju" i lokalnu autonomiju u Ukrajini.

Samo zamenite Novorusiju sa Velikom Srbijom, Minsk sa Dejtonom i Narodne Republike Donjeck i Lugansk sa Republikom Srpskom i dobićete konačnu formulu koju Moskva sledi.

Ukrajinski novinar Miroslav Petsa je komentarišući sporazum u Minsku na Tviteru napisao: "Ukrajini ne treba još jedan Dejtonski sporazum koji je zacementirao Bosnu kao nefunkcionalnu državu. To je odgovaralo Zapadu, ali ne i Bosancima".

Srpska Krajina

Međutim, Republika Srpska nije bila jedini dio Miloševićevog plana o "Velikoj Srbiji", tu je i primer Srpske Krajine koju je Milošević pokušao izboriti u Hrvatskoj i koja je prema Mirovnom sporazumu iz 1995. godine bila pod kontrolom UN-a, a tek 1998. godine je ponovo integrirana u Republiku Hrvatsku.

Hrvatska je 2013. godine postala punopravna članica Evropske unije, što je scenario koji će Moskva očajnički nastojati izbeći kada je reč o Ukrajini.

Zamrznuta opcija

Kako bi ostvarila svoje ciljeve u Ukrajini, Rusija insistira na implementaciji sporazuma u Minsku.

Prema tom sporazumu potpisanom u februaru, Ukrajina mora provesti ustavne reforme i decentralizovati vlast i time omogućiti poseban status pobunjeničkim područjima Donbasa.

Rusija kaže da to vodi ka federalizaciji Ukrajine koja bi ovim teritorijama omogućila autonomiju sličnu onoj koju Republika Srpska ima u Bosni i Hercegovini.

Sa druge strane, Kijev i brojni zapadni zvaničnici, tvrde da su proruski separatisti na čelu sa Kremljom u nekoliko navrata prekršili sporazum u Minsku.

Ukrajina takođe tvrdi, a dokazi to potkrepljuju, da Rusija nije ispoštovala odredbe sporazuma koje se odnose na povlačenje vojnika i oružja iz tog područja.

Rusija nije dužna da vrati kontolu nad delom rusko-ukrajinske granice koju kontrolišu proruski separatisti sve dok Ukrajina ne sprovede ustavne promene, a sve dok granice nisu pod kontrolom Kijeva - reintegracija nije moguća.

Dakle, dok je ishod sličan onom u Krajini neprihvatljiv za Moskvu, ishod u stilu Republike Srpske ne odgovara Kijevu što na kraju znači velika verovatnoća da će ovi sukobi ostati zamrznuti, slično onima u moldavskoj regiji Pridnjestrovsko ili Gruzijskoj Abhaziji i Južnoj Osetiji.