"Srbi rasli uz krimski šampanjac i boršč"

Na godišnjoj konferenciji OEBS-a u Švajcarskoj, SAD i Rusija su međusobno prebacivale jedna drugoj krivicu za krizu u Ukrajini, dok Nemačka poziva na dijalog – piše agencija DPA. Većina nemačkih listova i internet-portala je povodom te konferencije kao glavnu vest prenela da će "Nemačka od 2016. predsedavati OEBS-om", uz razradu strategije i naglašavanje važnosti koju će Berlin imati u tom periodu – činjenicu da Srbija u 2015. predsedava tom organizacijom mediji spominju samo uzgred.

Tako Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt) piše: "Biće to zanimljiv zadatak za tu zemlju. Jer, ona pregovara se Evropskom unijom o pristupu – a njeno stanovništvo i vlada istovremeno gaje pozitivna osećanja za Rusiju. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je rekao: Srbija se od početka zalagala za mirno rešenje koje uključuje teritorijalni integritet Ukrajine. Ohrabrujemo sve učesnike da se pridržavaju Sporazuma iz Minska“.

Javni servis ARD se takođe uopšte ne bavi srpskim predsedavanjem OEBS-om, već je u svom „Podnevnom magazinu“ objavio televizijski prilog pod nazivom: "Putinov uticaj u Srbiji". Prilog počinje slikom spomenika ruskom caru Nikolaju drugom koji se "odnedavno – u natprirodnoj veličini – nalazi usred Beograda i simbol je Putinovih pretenzija na moć. Ovaj spomenik otkriven pre tri nedelje većina Srba vidi simbol okretanja Rusiji i povratka svojim korenima". U prilogu se dalje govori o održavanju vojne parade u Beogradu četiri dana pre godišnjice oslobođenja tog grada – samo zbog Putina.

Vidi se i jedna politikološkinja iz Beograda koja, kako se navodi, "posebno kritički gleda na okretanje Srbije Rusiji". Ona kaže da ruska propaganda u Srbiji pada na "povoljan teren", da u Srbiji ionako postoji "sklonost ka autokratiji, netransparentnosti, čvrstoj ruci" te "odijum prema Zapadu" i očekivanjima koje EU ima od Srbije. Reporter dalje navodi da su Srbija i Rusija već vekovima i kulturno tesno povezane: "Srpska pravoslavna crkva se diči tesnim partnerstvom – koje je i finansijsko – sa ruskim pravoslavljem."

Autor priloga govori i o ekonomskim vezama Srbije i Rusije, o NIS-u u kome 51 odsto vlasništva ima Gazprom. A što se tiče svakodnevice, "ona se ne može zamisliti bez ruskih proizvoda: ovde su ljudi rasli uz krimski šampanjac i boršč". "No, u Srbiji se Putinu dive pre svega zbog neustrašivosti kojom se suprotstavlja Zapadu – i zato što i danas podržava srpske pretenzije na Kosovo. Ovde bi mnogi, umesto pristupa Evropskoj uniji, mogli da zamisle pristup Putinovoj Evroazijskoj uniji."