Šta to u stvari hoće republikanci?

Kada ga pitam za poreklo novca kojim je kampanja Republikanske partije i senatora Miča Mekonela iz Kentakija, lidera manjine u Senatu, uspela da preokrene prednost Alison Grajms, Džim Stenzburi, direktor republikanaca u Lujvilu, najvećem gradu Kentakija, razvuče najbolji osmeh koji ima.

"Nisu to baš tolike pare. Znate, meni je važnije kako da nabavim 3.000 dolara za zakup ovog prostora u kojem se sada nalazimo. Uostalom, prema našem Ustavu, sloboda govora je zagarantovano pravo, a novcem takođe može da se priča. Mi pričamo kroz novac. Pitate me da li ima korupcije u ovoj kampanji? Mi smo svi ljudi, zar ne? A gde ima ljudi, ima i korupcije..."

Ima i nečeg neuhvatljivo licemernog i nefer kod republikanaca, u Kentakiju i u drugim državama. S naglaskom na "neuhvatljivo", jer ništa od onoga što im demokrate zameraju ili ne može da se dokaže, ili je legalno, ili makar nije zabranjeno. Kao onaj jedan tip koji govori: "Evo, kad sam ja to vršio pritisak na bilo koga, posebno na medije, kažite, hajde, da vas čujem", takvu retoriku koriste i republikanci.

Sve se, na kraju, svodi na beskrajni niz fraza, poput "Republikanci se obavezuju da će nas pustiti sami da radimo sta želimo" ili "vlada ne treba da se meša ni u čiji život".

Džim Stenzburi i njegove kolege duboko su ubeđeni da je globalno zagrevanje samo mit (ili "loša nauka", kako to ovde kažu), kao i da će u utorak kasno popodne, kada rezultati počnu da pristižu iz svih okruga Sjedinjenih Američkih Država, izvaditi šampanjac iz kible i proslaviti preuzimanje kontrole nad Senatom i još jaču većinu u Predstavničkom domu na ovim važnim "midterm elections".

A onda kreće igra sa najvećim ulogom na planeti, predsednički izbori 2016. Glavni republikanski adut trenutno je senator Rend Pol, mada će unutarstranački izbori garantovano biti krvavi i jednako, gledano iz evropske vizure, nepošteni i netransparentni.

I Rend Pol je senator iz Kentakija. Ni manje države, ni poznatijih političara. Možda je to zbog klime, radničkog vaspitanja i protestantske etike - senator Mekonel je pre ravno 30 godina prvi put ušao na Kapitol i seo u zadnju klupu, slabo osvetljenu i nebitnu. Danas je na dva inča od role najmoćnijeg republikanca u Vašingtonu.

Ima, ponavljam utisak, ipak nečeg pomalo licemernog u tome kada Mekonelovi ljudi, poput Džima Stenzburija, dok dele flajere u kojima se njihovi rivali optužuju da su "pro-abortus", "pro-homoseksualaca" i "pro-sindikata", citiraju Martina Lutera Kinga.

"Čuo sam da nam zameraju što u nasim redovima nema dovoljno zena. A ja im odgovaram rečima Doktora Kinga: nemojmo suditi o nekome na osnovu boje kože, već na osnovu karaktera. Prvi crni predsednik, prva žena predsednik, bla bla bla... Hajde da sudimo po kvalitetu ideja!"

Republikanska logika prijemčiva je širokim masama u Kentakiju, onima koji su ostali bez posla zbog uredbi o zaštiti životne sredine (takvih je, tvrdi, samo u prošloj godini na jugoistoku države bilo 7.000), socijalno konzervativnijima, siromašnima... Dr Metju Rater, direktor Kentucky State Data Centra - neka vrsta ovdašnjeg Zavoda za statistiku - navodi da u Kentakiju ima 18,6 odsto ljudi ispod granice siromaštva, mnogo više od proseka u SAD. Pa opet, najsevernija od svih južnjačkih država postala je prilično radikalno republikanska u poslednjih deceniju-dve.

"Nemam objašnjenje zašto u Kentakiju siromašni ljudi biraju republikance. Moglo bi da se kaže da oni svesno glasaju protiv svojih interesa", kaže dr Rater za Nedeljnik.

U sedištu Republikanske partije, smeštenom u jednom omanjem tržnom centru u Lujvilu, između Starbaksa i prodavnice krofni, ne misle tako. Tamo upoznajem i Sema, sedamnaestogodišnjaka koji odavno volontira za republikance. I otac i majka pripadaju toj partiji, ali on je sam odlučio da mu se njihova politika sviđa.

"Demokrate se bore za povećanje minimalne cene rada. Ako to uspeju da urade, firme će početi da otpuštaju radnike, i plašim se da nikada neću naći posao. Zato i ja i moji drugovi činimo sve da Republikanska partija preuzme Senat. A onda, zna se, da najzad dobijemo i predsednika kakvog zaslužujemo."

Ovde je, priča mi nešto kasnije i Džoš Mirs, predsednik "omladine" Demokratske partije, sasvim legalno i legitimno, štaviše ohrabruje se, da se i klinci od 13-14 leta bave politikom. Džoš je i dalje optimista, mada je svestan da je republikanska lavina smanjila šanse Alison Lundergan Grajms da napravi veliko iznenađenje. Polažu se nade i u Bila i Hilari Klinton, koji će krešendo kampanje dočekati baš u Kentakiju. Ovo je, smeje se Džoš dok prstom pokazuje na veliki poster Hilari Klinton u sedištu podmlatka partije u Leksingtonu, zemlja Klintonovih.

No ni to verovatno neće biti dovoljno. Demokrate pokušavaju da se bave zaradama, poslovima i zdravstvenom zaštitom, ali republikanci imaju svoju jednačinu koja im donosi glasove. Na Jugu to zovu 3G. God, guns, gays. Ukratko: Bog zna najbolje, oružje je dobro, gejevi već imaju previše prava.

"Teško je protiv toga. Američki jug je konzervativniji, i populističke parole jednostavno prolaze", govori Mirs i priznaje da je frustriran. "Kako i ne bih? Zahvaljujući Obamacareu (proširenoj zdravstvenoj zaštiti), pola miliona žitelja Kentakija dobilo je priliku da se besplatno leči, po prvi put. Sada senator Mekonel kaze da će im to ukinuti. On je 14 puta blokirao zakon o povećanju minimalne cene rada, ali je u isto vreme sebi šest puta povećao platu. A tu je i strahotna negativna kampanja. Politika je nekada bila džentlmenska igra. Danas je odvratna stvar koja povređuje mnogo ljudi."

Nije se samo to promenilo, kažu gotovo u glas Džozef Gert i Pem Plat iz najtiražnijeg i najuticajnijeg lista u ovom delu SAD, Courier-Journala.

"Čini mi se da su se kandidati odrodili od birača i običnih ljudi. Previše su zaštićeni, previše ljudi oko njih vodi računa o svakoj sitnici", priča za Nedeljnik Gert, urednik političke rubrike. "Postali su opsednuti time da ne naprave grešku, da ne daju protivniku šansu da iskoristi bilo šta u negativnoj kampanji. A mislim da su pogrešili što zaobilaze klasične medije. Kad bi nas pustili da im postavljamo nezgodna pitanja, i oni bi postali bolji političari. I to je nauk političarima širom sveta, ne samo ovde."

Courier-Journal, primera radi, bezuspešno je pokušavao da dobije intervju sa senatorom Mekonelom. Potom su odlučili da svakog dana objavljuju pitanja koja bi mu postavili, sa praznim prostorom umesto njegovih odgovora. Nije pomoglo. Nije im se ni javio.

Kao i mnogi drugi mediji u Americi, i Courier-Journal podržava jednog kandidata. Pem Plat, urednica editorijala, kaže da negativnih reakcija uvek ima, i dodaje da je to normalna stvar.

"Na ovim izborima, uredništvo je odlučilo da stane iza Alison Grajms. Napisali smo da je Kentaki previše u prošlosti, i da je vreme za promene. Ne kažemo mi biračima šta da zaokruže, niti je to posao novinara. Mi im samo kažemo: znate, upoznali smo izbliza sve ove kandidate, i evo šta mislimo o njima, a vi samo malo razmislite o tome."

Uveče, u Leksingtonu - na Noć veštica dva koncerta održao je ovde ekstremno popularni kantri pevač Gart Bruks, pa se ceo grad sjatio tamo - shvatam koliko su i građani podeljeni. Do centra me vozi taksista plave kose i jakog južnjačkog akcenta. S ponosom mi pokazuje kuću Meri Tod Linkoln, supruge Abrahama Linkolna.

"Ovde živi dobar narod. Ponosan narod. Vredan narod. I svi takvi glasaju za republikance. A oni koji ne žele da se staraju o sebi, i koji čekaju da im država pomogne, oni gotovani, e to su ti demokrate", namiguje.

Iza ponoći, natrag u hotel idem sa Amarom. On je iz Iraka i pre godinu dana dobio je pasoš Sjedinjenih Američkih Država. U svojoj zemlji završio je fakultet. U Kentakiju taksira, i izbori - prvi na kojima će glasati! - ga čine neobično nervoznim.

"Ako republikanci pobede", gorko kaže, "ja se selim odavde".

Ovaj tekst je originalno objavljen na www.nedeljnik.co.rs