Dame biraju: Zašto žene oblikuju američku politiku

Dobra vest glasi ovako: Amerika već praktično ima ženu za predsednika.

Loša vest je ovo: ta žena se zove Bijonse.

Zaista, ako je u zemlji koja se diči jednakošću jedna pevačica - ma šta ko mislio o njenoj muzici i karijeri, a Amerikanci uglavnom misle lepo - najveći glas feminizma i osvešćenosti, to daje jasnu sliku o položaju i značaju žena na visokim pozicijama u Sjedinjenim Američkim Državama.

Amerikanci vole sebe da smatraju pionirima promena, lučonošama i trejlblejzerima, no po "ženskom pitanju", što se socijalne i ine politike tiče, nisu ni blizu evropskim demokratijama. Američkim ženama je teže da glasaju, one nemaju plaćeno trudničko ni porodiljsko odsustvo, a u nekim saveznim državama nemaju čak ni pravo da odlučuju šta da rade sa svojim telom.

A nikada sve ovo nije bilo očiglednije nego ovog poznog oktobra, uoči izbora za Senat i Kongres.

U SAD se pojavio ogroman jaz među polovima, i to tamo gde biste se najmanje nadali - u političkoj sferi. Taj "gender gap" je i lako objašnjiv i potpuno konfuzan, u isto vreme. Žene, kaže istraživanje National Journala, ubedljivom većinom glasaju za demokrate. Muškarci se natpolovično opredeljuju za republikance. I partije se ponašaju slično: od 20 dama u Senatu, čak 16 je iz redova Demokratske stranke.

Problem demokrata, ipak, kako za Nedeljnik kaže Džes Mekintos iz prodemokratske organizacije Emily's List, koja pronalazi podobne kandidatkinje za borbu za prava žena i novčano pomaže njihove kampanje, jeste da li će žene uopšte izaći na izbore u dovoljnom broju.

Učinile su to 2008. i 2012, glasajući za Baraka Obamu, i ne bi svi Afroamerikanci i Latinosi uspeli da čekiraju Obami ulaznicu za Belu kuću da lepši pol nije masovno izašao na izbore. No 2010, na proslim "Midterm elections", "feministički faktor" je ostao kući, i republikanci su preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom.

Poslednji podaci koje je Džes dobila kažu da je čak 18 "trka" diljem zemlje neizvesno do te mere da se više niko ne usuđuje ni da prognozira ishod. Ako žene izađu na birališta, demokrate bi mogle da sačuvaju većinu u Senatu.

Stvari su ovde, kao malo šta u američkoj politici, prilično jasne: demokrate se zalažu da žene budu jednako plaćene za isti posao kao muškarci (sada to nije slučaj), republikanci bi sve to ostavili tržištu; demokrate su sve veći levičari, republikanci su sve konzervativniji; demokrate se bore protiv nasilja u porodici, republikanci bi sve to ostavili u četiri zida; demokrate kažu da kontracepcija, abortus i zdravlje svake žene treba da bude njena i samo njena stvar, republikanci u pomoć zovu crkvu, Boga, tradicionalizam i kletve...

Zamenite u prethodnom pasusu reč "demokrate" sa "žene", a "republikanci" sa "muškarci" i shvatićete zašto je u finišu kampanje feminističko pitanje u centru pažnje, posebno tamo gde demokrate imaju ženske kandidate, i još posebnije tamo gde je ishod na ivici novčića od četvrt centa...

Najbolji primeri su Kentaki, gde je mlada, perspektivna, uspešna Elison Grajms izazvala vašingtonskog dinosaurusa Miča Mekonela - tip je juče napisao sam sebi ček na skoro dva miliona dolara, kako bi dao dodatni impetus svojoj kampanji - Džordžija, gde demokrate polažu nade u Mišel Nan, ženu iz porodice sa sjajnim političkim pedigreom, i Severna Karolina, čija je senatorka Kej Hejgan. No najveća zvezda je ipak Elizabet Voren, senatorka iz Masačusetsa, prevejana profesorka prava sa Harvarda i najprogresivniji američki političar bilo kojeg pola.

Džes Mekintos

Džes Mekintos i njene kolege iz Emily's List, organizacije koja zauzima ceo sprat veoma luksuzne poslovne zgrade nadomak Bele kuće, imaju razloga da budu optimisti: njihov novac, a on dolazi od preko tri miliona dolara, neće biti uludo potrošen.

"Svi su govorili da nemamo šanse, ali pojavilo se mnogo sjajnih kandidata, među kojima prednjače žene. I to ne samo u trkama za Kongres, već i za sudske i sve druge javne funkcije", kaže Džes i podseća da su i najveće američke kompanije, o čemu je i Nedeljnik nedavno pisao, uvidele kolika je vrednost žena na pozicijama moći.

Kao i sve ostalo u vezi sa ovim "izborima na pola mandata", i žensko se pitanje odmah posmatra kroz vizuru predsedničkih izbora 2016. Iznad svake dame stoji veliki znak pitanja: da li je ona ta? Može li žena najzad da se useli u onu gajbu šljašteće spoljašnjosti na Pensilvanija aveniji?

Uprkos onome u šta su me samo dan ranije uveravali profesori Lihtman i Gutman, u "Emilinoj listi" su uvereni da je Hilari Rodam Klinton sjajan kandidat za predsednika.

"Možda će Hilari biti prva, ali ne sme da bude jedina. Ženama je u ovoj zemlji dosta svega. Ne želimo nikada više predsedničke izbore na kojima neće biti ženskog imena na listiću", zaključuje Džes.

Elison, Hilari, Mišel, Elizabet, Kej - jedna od njih pet mogla bi, najzad, da Ameriku uvede u 21. vek. I da, u isto vreme, pošalje Bijonse u zasluženu političku penziju.

Ovaj tekst je originalno objavljen na www.nedeljnik.co.rs