"Prodati smo Beku, Miškoviću i Putinu"

"Bez obzira na diskurs o demokratiji, građanskim pravima i evropskoj integraciji, građanska politika je ovde antiliberalna, antizapadna, sovjetofilska ili rusofilska, kvislinška i podanička, u odnosu na svaku vlast i nomenklaturu: Obrenoviće ili Karađorđeviće, naciste, Sovjete, Tita, Miloševića ili Tadića, sve je to slično. Vučićeva popularnost danas je samo to građansko prestrojavanje. Ako ćemo preslikati Titovu politiku - i Istok i Zapad - dobićemo, u ishodu, ponovo sirotinju i destrukciju. Plus i minus uvek daju minus“, ocenjuje za Danas Nikola Samardžić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Na pitanje da li građanska Srbija danas ima prostor na levici ili na desnici, Samardžić odgovara da su "nacionalizam i socijalizam ovde jedina dva važna polazišta s korenima u rusofiliji, srbijansko-cincarskom ili brđanskom šovinizmu, malograđanštini i kvislinško-podaničkom mentalitetu“.

"Nacionalizam i klerikalizam su u sprezi s građanskom levicom u odnosu na vrednosti kapitalizma, ličnog preduzetništva i protestanske etike. Mi nemamo politički centar koji bi omogućio povremenu smenu tržišno-liberalnih i socioliberalnih opcija. Samo jedan primer. Možda ste primetili da se nigde ne pominje da se sankcije Rusiji konkretno odnose ne na našu „majčicu“, nego na tajkune, političke teroriste i njihove firme i banke, iz neposrednog Putinovog okruženja. Sankcije Srbije prema ruskom režimu bile bi vrednosno opredeljenje unutrašnje politike. I Rusija i Srbija danas su kentaur, nakaza, s grivom Nikolaja II i Staljinovim mozgom. Spoljna politika ovde nikad nije bila vrednosna, zato politika ovde nikad nije bila građanska ili demokratska. Niko ne pominje da nas je Titova nesvrstana politika, popularna u čitavom aktuelnom političkom spektru, vezala za trećesvetske diktature i palestinske teroriste, i držala na udaljenosti od evropske integracije, time i od evropske civilizacije. I ako nas nostalgija ponekad, s razlogom, vezuje za Titovo vreme, da li ćemo biti u stanju da korigujemo njegove greške, kako to čine Slovenija, Hrvatska ili Crna Gora, koje su mu ili poreklom ili ideološki bile bliže?“, smatra Nikola Samardžić.

Upitan da li je Aleksandar Vučić politički preuzeo ideje i vrednosti građanske Srbije, Danasov sagovornik navodi da je društvo "suviše kontaminirano najgorim političkim idejama i prizemnim pred-političkim strastima“.

"Prema Vučiću imam isti odnos kao prema Đinđiću. I Vučić je u tesnacu između medija koje uređuju neki novi Zemunski klan i komesarski epigoni Dobrice Ćosića, i lične netrpeljivosti iste malograđanske levice koja se svojevremeno ostrvila na Đinđića. Moj trenutni prioritet je da se ne ponovi 12. mart i da 2020. uđemo u EU. Sve ostalo ću verovatno držati u sebi“, tvrdi Samardžić.

On smatra da su neki nosioci te građanske Srbije nepovratno kompromitovali te ideje.

"Svi koji smo sarađivali s političkim liderima koji su nas prodali Zemunskom klanu, bandama Dobrice Ćosića i Jovice Stanišića, Miškoviću, Beku i Putinu...“, zaključuje Nikola Samardžić.