Dr Smrt - doktor bez moralnih granica

Kada je Osnovni sud u Prištini u martu prošle godine osudio petoricu Albanaca na ukupno 20 godina zbog umešanosti u trgovinu organima, među osuđenima nije bio Jusuf Sonmez, hirurg iz Turske.

Iako ga je tužilac Džonatan Ratel označio kao najvažniju figuru u međunarodnom lancu trgovine ljudskim organima, Sonmez je još uvek na slobodi i nema nameru da se pojavi pred sudijama u Prištini. Prema optužnici, Sonmezova navodna umešanost u trgovinu organima na Kosovu izašla je na videlo nakon naizgled sitnog incidenta na prištinskom aerodromu kada se turski građanin Jilmaz Altun onesvestio pre ulaska u avion. Prilikom ukazivanja medicinske pomoći, u predelu struka uočen je svež ožiljak dugačak oko 20 cm. Altun je policiji rekao da mu je ukraden bubreg. Policija je odmah izvršila pretres privatne poliklinike Medikus u Prištini i tu zatekla primaoca organa koji je doputovao iz Izraela. I primalac i Altun su prepoznali Sonmeza kao lekara koji je izvršio transplantaciju.

Prošle nedelje srpsko tužilaštvo za ratne zločine obavestilo je misiju Euleksa i tužioca Ratela da imaju indikacije da se Sonmez nalazi u Amsterdamu.

Informaciju da se Sonmez navodno slobodno šeta ulicama Amsterdama, holandski mediji nisu detaljnije istraživali. Vest o Sonmezu se uglavnom bazirala na pisanju medija iz Srbije. Jedan internet magazin je od amsterdamske policije dobio potvrdu da osoba pod imenom Jusuf Sonmez nije uhapšena u Amsterdamu prethodnih dana. Balkanska istraživačka mreža je saznala da holandska policija traga za njim.

Sonmez - dr Smrt, dr Frankeštaj, dr Lešinar...

Ime Jusufa Sonmeza najčešće se vezuje za nadimke dr Smrt, dr Frankenštajn, dr Lešinar. Na crvenoj poternici Interpola piše da je odgovoran za “trgovinu ljudima, organizovani kriminal i nelegalne medicinske radnje”.

Ilegalna transplantacija organa na Kosovu zbog koje ga trenutno traže policije čitavog sveta nije prva takva aktivnost u koju je bio umešan, tvrdi londonski list Gardijan. Novinari Gardijana su otkrili da je Sonmez više od deset godina ključni igrač na crnom tržištu trgovine organima. Prema njihovim informacijama 2010. godine je viđen u Azerbejdžanu, gde je obavljao transplantacije bubrega u Univerzitetskoj bolnici u Bakuu. Azerbejdžanski mediji su tada pisali da je bio uključen u mrežu ilegalnih radnji zbog koje je u Azerbejdžanu uhapšeno četvoro ukrajinskih lekara. Ista grupa je operisala i u Ekvadoru. Na konferenciji za medije koja je održana u Bakuu pre javnog objavljivanja kosovske optužnice negirao je optužbe azerbejdžanskih vlasti i medija.

Sonmez je u Turskoj više puta hapšen zbog ilegalne transplantacije organa. Novinari turske televizije Arena su se još 1997. godine lažno predstavili kao potencijalni donatori organa kako bi ga raskrinkali, a Sonmezu je nakon prikazivanja emisije zabranjeno da se bavi medicinom u javnom zdravstvenom sektoru Turske. Potom je u više navrata otvarao privatne klinike u Istanbulu, ali im je Ministarstvo zdravlja ukidalo dozvole za rad. Na svom sajtu, koji nije ažuriran od 2011. godine, Sonmez tvrdi da je policija manipulisala svedocima, a Ministarstvo zdravlja protivpravno zatvaralo njegove bolnice. Konačno, 2012. godine u Turskoj je osuđen na 10 godina zatvora, nakon čega je nestao iz zemlje kako bi izbegao odlazak u zatvor.

Uprkos zabranama za rad u Turskoj, Sonmez je u drugim zemljama izvršio brojne transplantacije. Nensi Šeper-Hjudžis, profesorka antropologije sa Univerziteta Berkli i direktorka organizacije Organ Watch, godinama prati njegov rad. Za Novi magazin kaže da je posetila mnoga mesta na kojima je Sonmez operisao.

“Posetila sam klinike u Turskoj, Moldaviji i Izraelu i dugo razgovarala sa njegovim saradnicima i klijentima kako bih pratila njegove šeme, posebno saradnju sa doktorom Zakijem Šapirom, bivšim načelnikom Odeljenja za transplantacije Beilinson medicinskog centra. Otkrila sam da su u nekim slučajevima presađivani organi bili nasumično birani, bez prethodne provere podudaranja između davaoca i primaoca, čime su ih doveli u životnu opasnost. Neki od ljudi koje je operisao umrli su za manje od godinu dana.”

Smešne su joj Sonmezove “apsurdne izjave” Gardijanu da svi njegovi davaoci organa potpisuju izjavu kojom potvrđuju da organ daju u humanitarne svrhe. Ona kaže da se Sonmez 2008. godine nepozvan pojavio na sastanku Evropske asocijacije koordinatora presađivanja organa gde je savetovao kolege da ne moraju strogo da se pridržavaju pravila svih provera podudaranja kod davalaca i primalaca, već da samo utvrde da li su krvne grupe kompatibilne. Istovremeno, tvrdi Šeper-Hjudžis, nije imao nikakve podatke o zdravstvenom stanju i oporavku donatora organa.

“Kada ga je šef moldavskog državnog Udruženja za transplantacije dr Igor Kodrenau upitao o stanju pacijenata koji prodaju svoje bubrege, a koji većinom dolaze iz istočne Evrope i Izraela, Sonmez se drsko nasmejao i rekao: “To nisu pacijenti, to su plaćeni dobavljači i oni nisu moja odgovornost.”

Sonmez se tereti da je za više desetina evra prodavao organe. U presudi prištinskog suda navodi se da su davaoci organa bili žrtve prevare, kao i da nema dokaza da je većini isplaćena bilo kakva nadoknada koja im je prethodno obećana.

Nakon izricanja presude Sonmez se nije pojavljivao u javnosti, kako je to ranije bio slučaj. Tužilaštvo za ratne zločine tvrdi da je do nedavnog odlaska u Holandiju živeo u Južnoafričkoj Republici.

Jedno od poslednjih medijskih pojavljivanja bio je razgovor sa novinarkom Njujork tajmsa početkom 2011. godine. Novinarku je ugostio u svojoj vili na azijskoj obali Istanbula, nakon povratka sa zimovanja u Austriji. Tom prilikom je tvrdio da je on samo “sitna riba”, kao i da na Kosovu nije presađivao organe, već da je bio u ulozi savetnika hirurga.

Istraga zločina OVK

Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji tvrdi da je Sonmez bio umešan i u trgovinu organima otetih nealbanaca tokom konflikta 1999. godine.

Pozivajući se na anonimne izvore, Gardijan je objavio da je upravo tokom konflikta Sonmez uspostavio kontakt sa Kosovom i da su mu organi zatočenika transportovani u Istanbul. Sonmez je te optužbe takođe negirao u razgovoru sa novinarkom Njujork tajmsa, tvrdeći da nikada nije presadio nijedan bubreg koji nije lično izvadio.

U izveštaju o eventualnim zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji je 2011. godine, na zahtev Saveta Evrope, sastavio Dik Marti, poliklinika Medikus se pominje u vezi sa trgovinom organima tokom konflikta 1999. godine. Tragom tog izveštaja misija Euleksa osnovala je Specijalnu grupu za istrage na čelu sa tužiocem Klintom Vilijamsonom.

Finalne zaključke dvogodišnjeg istraživanja Vilijamson je objavio pre nešto više od mesec dana u Briselu. Tom prilikom najavio je i podizanje optužnica za ratne zločine čak i protiv viših oficira OVK. Vilijams je potvrdio da je bilo i nekoliko slučajeva vađenja organa. Naglasio je, međutim, da su za njihovo uključivanje u optužnice potrebni “snažni dokazi koji do sada još nisu obezbeđeni”, ali da se “aktivno radi na njihovom pronalaženju”.

Sudeći po tome, za sada je malo izvesno da će optužnice protiv članova OVK sadržati optužbe za krađu organa. Za finalni odgovor javnost će morati da sačeka početak sledeće godine, za kada je Vilijams najavio obelodanjivanje optužnica i osnivanje suda za ratne zločine na Kosovu, koji će najverovatnije biti smešten u Hagu.