Za veru... i novac

Nema rata na kugli zemaljskoj koji može da prođe bez ljudi koji su prvi put omirisali barut u sukobima tokom raspada bivše SFR Jugoslavije. Sada je ratni vetar odneo naše gore lišće preko Karpata, na istok Ukrajine gde se bore na strani proruskih snaga u oružanim snagama “Novorusije”, saveza samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska. Iako je izvesno da je reč o nekoliko usijanih glava, propagandna mašinerija i medijska logika – što više četnika to bolja čitanost – učinili su svoje: Srpski dobrovoljci odbili su napad ukrajinske vojske, uništili su dva ukrajinska tenka, jednu samohotku i top, a tokom borbe dvojica Srba su lakše ranjena i posle pružene pomoći vratili su se u odred.

Ovako je o učešću dobrovoljaca iz Srbije u borbama na strani proruskih snaga u Donjecku, protiv ukrajinske vojske, početkom nedelje izvestila ruska agencija Ria Novosti. Akcija se navodno dogodila u ponedeljak uveče 11. avgusta. Dobrovoljci, čiji broj nije saopšten, pripadaju odredu "Jovan Šević" pod komandom Bratislava Živkovića, a u Ukrajini su stacionirani od maja, najpre u Slavjansku, a sada u Donjecku, navodi ruska agencija. Odred dobrovoljaca nazvan je po Jovanu Ševiću, husarskom generalu koji je predvodio seobu Srba u Rusiju 1752-1756. i uspostavio autonomnu pokrajinu Slavjanoserbiju na teritoriji današnjih Luganske i Donjecke oblasti.

"Sasvim je sigurno da postoje dobrovoljci iz Srbije koji se bore na strani proruskih snaga na istoku Ukrajine, ali je reč o malom broju ljudi. Ne postoji dokaz da je to više od nekoliko pojedinaca", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić koji smatra da se iz propagandnih razloga govori o jedinici kako bi se stvorila slika o masovnosti.

Tačan broj srpskih dobrovoljaca zasad je samo u domenu nagađanja. Neki ukrajinski portali licitirali su čak brojkama od oko 250 srpskih boraca na strani proruskih separatista, ali zasad se jedino zna tačan broj četnika.

“Ima dvadesetak naših u četničkom odredu kojima se pridružio jedan Bugarin i 24 Rusa, koji su po poreklu Srbi koji su tu došli pre više od 200 godina. Imam dva čoveka u prihvatnoj bazi kroz koju svi dobrovoljci moraju da prođu. U poslednjih 15 dana nije im došao nijedan Srbin. Prema mom saznanju nema drugih ljudi. Druge organizacije su pokušale da pošalju ljude tamo, raspitivali su se preko nas, ali ništa nisu uradili”, kaže Zoran Andrejić iz logističkog odeljenja četničkog pokreta koji je u stalnom kontaktu sa borcima iz odreda “Jovan Šević”.

U RAT IZ RUSIJE: Zbog toga što su se srpskom dobrovoljačkom odredu pridružili i dobrovoljci drugih nacionalnosti, nedavno je nazvan Slavjanski odred. Njime komanduje Bratislav Živković koji je, prema rečima Andrejića, na istok Ukrajine krenuo zbog humanitarne katastrofe koja je pretila.

“Bio je nekoliko dana u Moskvi, gde su takođe naši ljudi skupljali humanitarnu pomoć. Kada su oterali pomoć na granici sa Ukrajinom nije bilo ni policije, ni carine. Nigde im u pasošu nema da su ušli u Ukrajinu. Tamo su ih uputili u Lugansk, gde je bila potrebna pomoć i ti koji su ih uputili dali su im uniforme i lično naoružanje za obezbeđivanje humanitarne pomoći. Kad su prebacili bili su nekih 12 sati u okruženju, pod vatrom. Trojica naših i jedan Rus bili su ranjeni. Tamo su oko mesec dana”, tvrdi Andrejić.

Sam Živković je pred polazak u intervjuu srpskim medijima rekao da se u Rusiji već nalazi nekoliko pripadnika Četničkog pokreta koji su do tada bili angažovani na sakupljanju humanitarne pomoći.

“Odlazimo na kraću sedmodnevnu obuku, pa u Donjeck da pripremimo teren za dolazak drugih četnika”, rekao je Živković pred odlazak u rat.

Angažovanje srpskih dobrovoljaca na strani proruskih snaga u Ukrajini ne treba nikoga ni da iznenadi, s obzirom na dešavanja tokom ratnih sukoba iz devedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji, kada se priličan broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba. Navodno je, prema pisanju RIA Novosti, komandant proruskih snaga u Donjecku Igor Strelkov upoznao srpske dobrovoljce dok su zajedno ratovali u Bosni i Hercegovini (1992-1995).

GLAVOBOLJA ZA DRŽAVU: Međutim, osim “bradonja” na istoku Ukrajine bori se i nekoliko Srba u okviru proruskih jedinica. Jedan od njih je izvesni Deki, kako se predstavio u intervjuu koji se pojavio na YouTubeu. Kako objašnjava na snimku, ratuje u specijalnoj snajperskoj grupi, a bio je prisutan i tokom dešavanja na Krimu.

"Iz Srbije – Vojvodine sam, služim u specijalnoj snajperskoj grupi", kazao je dobrovoljac u kameru, dok se čuje kako mu se proruski vojnici zahvaljuju na službi.

Deki je rekao da su "ruski momci" bili "s njima" na Kosovu i da su Srbi još pre 300 godina otvarali rudnike na području Novorusije.

Samo nekoliko dana pošto je snimljen sa snajperom u rukama i sa ruskim borcima na oklopnom transporteru, objavljena je vest da je zarobljeno dvadesetak separatista. Na fotografiji zarobljenika bio je i Deki. Navodno je oslobođen u razmeni zarobljenika.

“Taj Deki je tu bio mnogo ranije, od samog početka sukoba i on je, čini mi se, potpuno u sastavu ruske jedinice. Moguće da je tu živeo ili radio. Mi nikakve informacije nismo mogli da dobijemo o njemu ni od Kozaka ni od novoruskih snaga”, kaže Andrejić.

Angažman srpskih plaćenika, avanturista ili idealista glavobolja je za državni vrh Srbije. Zvanični Beograd, i pored tradicionalno dobrih odnosa sa Moskvom, podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine protiv koje se bore borci iz Srbije.

"Srbija ne učestvuje u tim sukobima. Srbija vodi odgovornu politiku. Nismo u mogućnosti da zakonski reagujemo, ali sve više vodimo računa o licima koja se vraćaju sa teritorije Sirije i Iraka i onih koji u Ukrajini učestvuju u sukobu, pratimo njihovo delovanje u zemlji. Reč je o ljudima koji su u 90 odsto slučajeva plaćeni", rekao je premijer Aleksandar Vučić.
Predsednik Vlade je pozvao sve koji ratuju na teritoriji Ukrajine da se vrate u zemlju i brinu o svojim porodicama jer, kako je istakao, nije njihovo da ratuju u tuđoj zemlji ni za 6.000 dolara, ni za 1.200 dolara, u zavisnosti od toga koliko ih ko plaća.

Međutim, Andrejić koji je i zamenik komandanta četničkog pokreta tvrdi da su četnici otišli iz uverenja “da pomognu braći u borbi protiv fašista, a ne zbog novca”.

“Još kad su zadužili opremu rečeno im je da mogu da budu u regularnom sastavu novoruske vojske koja prima neke dnevnice, mada su oni rekli da ne žele ništa. Bratske organizacije, poput Kosovskog fronta i nekih kozačkih organizacija, pomogle su im za put, a njih šest-sedam je platilo iz svog džepa. Nismo prekršili nijedan zakon, a naši ljudi iz pokreta bili su na nekim informativnim razgovorima. Mi podržavamo državu i nemamo ništa protiv njenog stava”, brani se Andrejić.

ZATVOR ZA PSE RATA: Odlazak dobrovoljaca iz Srbije na bilo koje ratno žarište i učešće u borbama na nekoj od sukobljenih strana u našoj zemlji ne tretira se kao krivično delo, što je, prema mišljenju bezbednosnih eksperata, neophodno zakonski urediti.
Takvu inicijativu podnela je poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije. Oni predlažu da u krivični zakonik uđe i krivično delo “formiranje grupe i pridruživanje stranim oružanim formacijama”. Oni koji vrbuju i organizuju ratnike rizikovali bi zatvor od dve do 12 godina, a oni koji odlaze na ratišta od jedne do pet godina.
"U Siriji je poginulo nekoliko mladića, Bošnjaka iz Sandžaka. Ovo je najmanje što možemo da učinimo za svoje građane. Želimo da spasimo živote ljudi, naročito mladih, i da sprečimo da se ponovi to što se dogodilo mladićima iz Sandžaka. Kada se neko od njih vrati iz rata u zemlju on neće da priča o toleranciji i suživotu, nego njegovi stavovi postanu još radikalniji. Oni onda postanu protagonisti najradikalnijih ideologija i mi to moramo sprečiti”, kaže Meho Omerović, poslanik SDPS.

Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da bi donošenje ovakvog zakona bilo kažnjavanje post factum i da bi, osim toga, trebalo još nešto uraditi na preventivi.

„Treba sprečiti organizovanje takvih putovanja, obuka, regrutovanja... Francuzi su za svoje državljane predlagali oduzimanje državljanstva. Ove borce iz Srbije bi mogli da pohapse čim se vrate jer već od fotografija sa društvenih mreža imaju foto-dokumentaciju, a mislim da su neki od njih na uniformi imali i državna znamenja, što je kažnjivo. Kosovska policija je napravila odličnu akciju hapšenja ekstremista koji su ratovali u Siriji. To je odličan i spoljnopolitički poen za Kosovo, jer su dosad prepoznavani kao baza za takve ljude“, kaže Milošević.

Kosovska policija je uhapsila 40 osoba širom Kosova osumnjičenih da su učestvovali u borbama u Siriji i Iraku i da su podržavali terorističke organizacije. Većina uhapšenih ekstremista na Kosovu učestvovala je u ratovima u Siriji i Iraku i bili su pripadnici terorističkih organizacija Al-Nustra i ISIS (Islamska država Iraka i Sirije), a policija ih je pratila već dve godine.

U Siriji je ratovalo nekoliko desetina državljana Srbije – uglavnom iz Sandžaka i Preševske doline. U rat odlaze iz verskih pobuda, u Siriju uglavnom da bi "branili islam" i oborili Bašara el Asada, ali i zbog novca.

Pre nego što stignu do Sirije, "dobrovoljci iz Srbije" prolaze kampove za obuku na Kosovu, u Makedoniji, Bosni ili Turskoj, neki su se obučavali i u zemljama Zapadne Evrope. Postoje i dobro organizovane grupe koje preko Interneta angažuju plaćenike za rat u Siriji i na njima dobro profitiraju.

Osim u Siriji, gde uglavnom ratuju najradikalniji islamisti i vehabije, građani Srbije sa ratnim iskustvom vrlo su traženi na svim ratnim područjima, ima ih u Africi, Avganistanu, Iraku...

Pre tri godine petorica Srba su zarobljena u Libiji pod optužbama da su Gadafijevi snajperisti, a oni su tvrdili da su obični građevinski radnici.

Američki magazin Tajm objavio je svedočenje jednog veterana hrvatske vojske iz rata u Bosni koji je komandovao jedinicom koju su činili vojnici iz Čada i sa juga Libije. On je posvedočio da je Gadafi angažovao nekoliko veterana jugoslovenskih ratova, uglavnom Srba, koji su mu pomagali da odbrani Tripoli, ali da su oni jedan za drugim napuštali njegove snage.

Još devedesetih godina prošlog veka Gadafi je angažovao srpske pilote koji su učestvovali u borbenim dejstvima kao podrška kopnenim snagama protiv akcija islamističkih militanata.

Inače, srpski plaćenici izreklamirali su svoje usluge još za vreme rata u Zairu i podrške nekadašnjem zairskom diktatoru Mobutu Sese Sekou. Srbi su radili i kao obezbeđenje nekim afričkim liderima, ali i kao instruktori u njihovim vojskama.

Čine ih uglavnom ratni veterani, bivše “crvene beretke”, ali i nova lica obučavana u privatnim firmama za bezbednost.

Ratuju li Srbi i za Ukrajince?

Iskusni ratnici često dobijaju poslove u privatnim bezbednosnim agencijama koje u ratnim zonama obezbeđuju aerodrome, konvoje, institucije, ali često “iskoče” iz okvira ugovora i za veću dnevnicu učestvuju u borbama. Mnogo Srba s ratnim pedigreom radi za neke od ovih agencija, te ne bi čudilo da se neki od njih nađe i na ukrajinskoj strani.

“Koliko znam, ruski obaveštajci su uočili Hrvate, Poljake, Italijane i Amerikance koji se bore kao plaćenici na strani ukrajinske vojske. Takođe, mi smo svedoci da su i Srbi tamo. Svi smo videli četnike koji su otišli da se bore uz Ruse u Ukrajini. Ipak, većina njih je tamo zbog novca i teško im je ući u trag, jer svako može da sklopi ugovor sa privatnom bezbednosnom agencijom i postane plaćenik”, tvrdi vojni analitičar Miroslav Lazanski.

Srpski plaćenici već su se javljali četničkom pokretu kako bi dobili informacije kome da se jave i gde da idu, jer su navodno dobili ponudu da ratuju za Ukrajince, a oni bi radije stali na stranu proruskih separatista.

“Javili su mi se neki naši ljudi, profesionalci koji rade u privatnim američkim firmama za obezbeđenje. Dobili su ponudu da ratuju na strani Ukrajine, a oni žele da ratuju na strani snaga Novorusije. U njihovom odredu nisu samo Srbi, bili su negde po Africi. Kažu da ratuju za onoga ko ih više plati, ali bi ovde radije ratovali za prorusku stranu. Više se nisu javljali. Ne znam šta su uradili”, kaže Andrejić.