Odlaganje bez smisla i svrhe

Još jedno odlaganje završetka istrage i konačnog početka postupka za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa usledilo je nakon odluke Višeg suda da se istraga dopuni, te ispita osnovanost optužnice i prikupe dodatni dokazi.

Odluka je usledila, zvanično je saopšteno, „radi boljeg razjašnjenja stanja stvari“ koje bi potvrdile da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret. U optužnici koja je podignuta 6. juna, za ubistvo Ćuruvije su optuženi bivši načelnik Resora DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Marković u zatvoru u Požarevcu izdržava 40-godišnju kaznu zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Ibarskoj magistrali, Radonjić i Romić su u pritvoru od 13. januara, dok je Kurak u bekstvu i za njim je raspisana poternica.

INERTNOST: Branilac Ratka Romića i Milana Radonjića advokat Zora Dobričanin Nikodinović izjavila je da je sud usvojio prigovore koje su podneli ona i njene kolege, te da je Apelacioni sud naložio Specijalnom sudu da ponovo razmotri razloge za produženje pritvora. Između ostalog, od Tužilaštva je zatraženo da se uradi i dopunsko balističko veštačenje, kao i medicinsko veštačenje vrste i težine povreda koje je zadobila Branka Prpa, koja je u trenutku ubistva bila sa Ćuruvijom.

Prpa je tokom svedočenja izjavila da ne prepoznaje Kuraka kao čoveka koji je stajao iznad nje i pucao, te da nije bila u mogućnosti da vidi napadača koji je nju udario. Pravnici pretpostavljaju da zahtev za veštačenje povreda nanetih Branki Prpi nema nikakvog suštinskog smisla, pošto druge okolnosti direktno i neuporedivo više terete okrivljene nego što je to Prpino svedočenje.

Pred Tužilaštvom je sada naizgled još mnogo novog posla, pa je teško razumljiva inertnost u njegovom radu. Jer, iako je naredba o dopuni istrage doneta još pre petnaestak dana, za sada od svega nabrojanog što je potrebno uraditi nije učinjen nijedan konkretan potez.

SVEDOK: Od pokretanja istrage 13. januara u istrazi su, pored Prpe, svedočili i bivši ministar policije Dušan Mihajlović, nekadašnji šef DB Jovica Stanišić, osnivač JSO Franko Simatović, bivši zamenik načelnika BIA Milorad Bracanović, brojni funkcioneri i pripadnici državne bezbednosti, svedoci saradnici Dejan Milenković Bagzi i Miladin Suvajdžić...

Optužnicom se Markoviću na teret stavlja podstrekivanje na ubistvo, Radonjiću da je organizovao zločin, kao direktan izvršilac zločina je imenovan Kurak, a Romić je drškom pištolja udario u glavu Branku Prpu kada je pokušala da se okrene.

Tužilaštvo je zaključilo da je Ćuruvija ubijen „radi očuvanja političke vlasti u zemlji, koju je počeo da ugrožava svojim kontaktima sa liderima opozicije i stranim organizacijama“. Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. godine u vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Ključne dokaze za razotkrivanje ubistva Slavka Ćuruvije, kako je saopšteno odmah po hapšenju Radonjića i Romića, 8. januara je dao Milorad Ulemek Legija, komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije. Legija je detaljno govorio o svojim saznanjima i izneo nove činjenice, a tada je rečeno da pored njega postoje još dva svedoka koja su potvrdila priču o ubistvu. Legija se u ovoj priči našao, kako navodi optužnica, jer je prvobitno on bio planiran kao organizator ubistva, ali je „odbio da izvrši zadatak pravdajući se obavezama svoje jedinice na Kosovu i Metohiji u to vreme“.

POBUDE: Kako je u januaru naveo tužilac Miljko Radisavljević, a potvrdio Aleksandar Vučić, Legija se kao ključni svedok u istrazi pojavio na ličnu inicijativu. „Direktni nalogodavac, prema sadašnjim saznanjima, jeste Radomir Marković. Da li ćemo doći do višeg nivoa, nekoga ko je iznad njega – videćemo“, naveo je tužilac, dodavši da su neposredni izvršioci Miroslav Kurak i Ratko Romić.

„Poput slučajeva Stambolić, Budva i Ibarska magistra, motiv ubistva je politika. Ne isključujem da ćemo u toku istrage doći i do drugih motiva, možda ličnih, ali po svemu sudeći do sada je osnovni motiv politika“, izjavio je Radisavljević, apostrofirajući da Ulemek ništa nije tražio niti dobio za informacije koje je dao, te da su neki drugi razlozi bili presudni za to što je progovorio, „možda vreme provedeno u zatvoru“.

Pripadnici DB su optuženi da su Ćuruviju ubili „iz niskih pobuda“. Prema Članu 114 koji se odnosi na teško ubistvo, pod stavom 5 u Zakonu piše: „ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda“. Prema tumačenju pravnika, upravo „niske pobude“ predstavljaju direktnu i nedvosmislenu vezu između politike i izvršenja zločina.

Ulemek tvrdi da je Marković 2002. iz zatvora od njega tražio da ubije Kuraka ne bi li tako zataškao ubistvo Ćuruvije:

"Radomir Marković je tada bio jako isfrustriran zbog toga što su mnogi na slobodi, a on u zatvoru. Poslao mi je 2002. zahtev da se organizuje ubistvo Miroslava Kuraka zato što je on pretnja za sve. Bio sam u nedoumici zbog toga što je Marković o meni tada znao dosta i što je mogao mnogo da me kompromituje, ne samo mene nego i jedinicu...“ PRAĆENJE:Prema Legijinom opisu, kriminalci Dušana Spasojevića su dobili zaduženje da prate Kuraka i Romića, ali su njih dvojica to otkrili i tražili sastanak sa Legijom. Nakon toga je Legija, u strahu od mogućih komplikacija, odustao od njihove likvidacije.

Imenujući Legiju kao osobu koja je nameravala da likvidira Romića i Kuraka, ovakav sled događaja znatno ranije je policiji ispričao i zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi. Istovetna saznanja imali su i pojedini policajci, objašnjavajući da je to bio zadatak kojim bi Legija „uklonio“ direktnu vezu DB-a i ubistva Slavka Ćuruvije.

Nikola Barović, advokat Branke Prpe, rekao je nedavno za Novi magazin da je čitav slučaj jednostavan za rešavanje, a da je svedočenje Legije prelomno u dokazivanju tvrdnje da je DB organizovao ubistvo:

„Svrha praćenja Ćuruvije nije kako se izjašnjavaju okrivljeni - da je redovno praćen i da je prosto slučajnost što ga je neko tada ubio, već je praćenje bila direktna priprema zločina. To je atipično praćenje: o Ćuruvijinom kretanju pratioci iz DB neprekidno izveštavaju centralu - sada je kod fontane, prelazi ulicu, stiže do te zgrade... Tako se prati samo neko ko se hapsi, a pošto ovde nije postojala takva namera, stalno javljanje o tome gde se tačno nalazi ima potpuno jasan cilj - njegovu likvidaciju. Na kraju, praćenje koje je trajalo 24 sata dnevno obustavljaju samo 90 sekundi pre ubistva i Ćuruvija biva ubijen. Sve to je, kako kažu, van razumne sumnje“.

Na osnovu podataka do koji su došli još u vreme akcije „Sablja“, policijski operativci tvrde da su se pripadnici DB koji su učestvovali u ubistvu ponašali krajnje bahato, zbog čega su postali aljkavi pa su ostavili brojne tragove o svom učešću u zločinu. Još pre 10 godina, tvrde tadašnji inspektori, jedino nije utvrđeno ko je direktno pucao u Ćuruviju, „ali su sve ostale okolnosti i organizacija zločina odavno raščišćeni“.