Region preuzima istrage od Haškog tribunala

„Upravo smo jačanjem regionalne saradnje na pravom putu da ukinemo granice za predmete ratnih zločina“, kaže Vukčević za naš list posle nekoliko veoma dinamičnih nedelja međunarodnih i regionalnih aktivnosti i u očekivanju još jedne posete glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.

Da li Tužilaštvo spremno dočekuje okončanje rada Haškog tribunala, odnosno izlaznu strategiju ovog suda?

- Uradili smo veliki posao, kako je to napisao novinar „Gardijana“ posle razgovora koji je vodio sa nama u Tužilaštvu 2011. godine, neposredno pošto su svi haški begunci predati Tribunalu. Objavio je svoj tekst u ovom uglednom britanskom dnevniku pod naslovom ‘Misija je završena’. Ja sam i te 2011. godine, kada je poslednji haški optuženik Goran Hadžić predat Tribunalu, govorio da ‘Misija’ o kojoj je pisao novinar Džulijan Borger nije završena. Naprotiv, bojim se da nismo ni na pola puta, sa 154 optužena lica i presudama od 1.100 godina zatvora. Evropska komisija prvi put u svom godišnjem izveštaju o napretku Srbije nije pomenula haške begunce kao našu obavezu koju moramo da ispunimo. Radimo svoj posao bez političkih pritisaka, i imamo podršku da počinioce ratnih zločina privedemo pravdi, što je suština našeg posla.

U obraćanjima javnosti jasno ste definisali prioritete u radu Tužilaštva i stiče se utisak da je to pre svega regionalna saradnja. Šta biste izdvojili kao najvažnije?

- Od januara do danas održano je pet sastanaka sa tužiocima BiH, krajem ovog meseca u planu je šesti, u Sarajevu. Dogovorena je realizacija saradnje u konkretnim predmetima, kao i pružanje pomoći Tužilaštva BiH u procesuiranju počinilaca ratnog zločina u Štrpcima 1992. godine. Od Tužilaštva BiH je zatražena pomoć u pronalaženju posmrtnih ostataka žrtava otetih iz voza i likvidiranih na obali Drine, za koje se pretpostavlja da se nalaze u BiH. Zbog kompleksnosti postupaka protiv počinilaca krivičnih dela ratnih zločina za Tužilaštvo za ratne zločine jedan od prioriteta ostaje unapređenje regionalne saradnje: implementacija Protokola o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida, potpisan sa Tužilaštvom BiH, dalje razvijanje i do sada uspešne saradnje sa Državnim odvjetništvom Hrvatske, Vrhovnim državnim tužiocem Crne Gore i sa Euleksom i sa Specijalnim timom Džona Klinta Viljemsona za istragu navoda o trgovini organima, otmicama i ubistvima nealbanaca na KiM. Samo na ovaj način naši nacionalni sudovi mogu da doprinesu pravdi za sve žrtve na ovim prostorima.

Otmica u Štrpcima se posle toliko vremena pojavljuje kao prioritet? Prošlo je 20 godina od ovog zločina.

- Želim da istaknem da ovaj nepojmljiv, gnusan zločin nad 19 naših građana u Štrpcima, nad putnicima voza Beograd - Bar koji su tog 23. februara 1993. pošli kod rođaka, prijatelja, da završe neke svoje privatne poslove, da je to jedna velika sramota na savesti celog našeg društva koju moramo da speremo tako što ćemo počinioce privesti pravdi. To od nas očekuju porodice žrtava. Moglo se to dogoditi svakome od nas tih turobnih godina. Na dvadesetu godišnjicu, 27. februara 2013. godine su, kao i godinama unazad, u Tužilaštvu zazvonili telefoni i usledila su pitanja da li ima nešto novo kada je u pitanju krivična odgovornost počinilaca, osim presude Višeg suda u Bijelom Polju kojom je, 2002. godine, na 15 godina zatvora osuđen Nebojša Ranisavljević iz Despotovca. Posle najmanje šest godina očigledne opstrukcije o kojoj će javnost biti upoznata kada budemo krenuli u postupak, Tužilaštvo za ratne zločine i MUP su na tragu rešenja ovog slučaja, na osnovu materijalnih dokaza i izjava svedoka. Na sastanku sa Glavnim tužiocem BiH u Beogradu 30. avgusta kao prioritete ste definisali predmete „Štrpci“, ali i „Srebrenicu“?

- Realizacija saradnje, u skladu sa Protokolom, predstavlja pozitivan pomak u borbi protiv nekažnjivosti ratnih zločina, a ovu saradnju podržava i Evropska unija, u skladu sa zaključcima strukturalnog dijaloga o reformi pravosuđa. Razmenili smo listu potencijalnih predmeta koja za sada obuhvata 65 lica u o 39 predmeta ratnih zločina. Zajedno razmatramo mogućnosti prebacivanja u skladu sa Protokolom određenog broja predmeta za ona lica koja imaju prebivalište na teritoriji Srbije.

Ohrabruje nas što su majke Srebrenice i Žepe podržale aktivnosti koje sprovodimo u saradnji sa Tužilaštvom BiH i što su izrazile poverenje u pravosuđe Srbije. To je veliko priznanje Srbiji...Isti osećaj imam i kada su u pitanju žrtve iz Sotina kod Vukovara. Na osnovu Sporazuma o ustupanju dokaza sa Državnim odvjetništvom Hrvatske iz oktobra 2006. godine, u toku je dalji rad na predmetu „Sotin“, u kome je u prethodnom periodu otkrivena masovna grobnica, zbog čega su se predsednik Hrvatske Ivo Josipović i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić zahvalili Srbiji tokom sastanka sa prvim potpredsednikom Aleksandrom Vučićem. Za tužilaštvo je to bilo veliko priznanje posle zahvalnosti porodica žrtava kada su konačno saznali gde su pokopani njihovi najmiliji.

Kako napreduje istraga o trgovini organima na Kosovu?

- Ovih dana su u prostorijama Tužilaštva ponovo istražitelji Specijalnog istražnog tima Džona Klinta Vilijemsona. Oni su, u nekoliko navrata ove godine saslušali preko 400 svedoka - pretežno oštećenih u događajima, kidnapovanja, otmica i ubistva nealbanskih civila na Kosovu od 1998. do 2000. Kada je u pitanju regionalna saradnja uopšte, radi se o jako važnom procesu učvršćivanja vladavine prava i pomirenja, kao i postizanja pravde, kako bi se ispunila očekivanja žrtava ratnih zločina.

Koji su predmeti Tužilaštva čiji sudski epilog očekujete do kraja godine?

- Sprema se završna reč u predmetu „Ćuška, Povlen, Zahač i Ljubenić“, u kojem ima 13 okrivljenih za ubistvo preko stotinu civila. Posle decenije rada Tužilaštva za ratne zločine i kao tužilac koji se pre toga uhvatio u koštac sa prvim suđenjem za ratne zločine u postpetooktobarskoj Srbiji, imam utisak da još nismo kao društvo sagledali masovnost i brutalnost počinjenih ratnih zločina i da sa tim moramo da raščistimo jer će iza svega što se zataška ostati krvav trag zbog kojeg će nas generacije koje će iza nas ostati osuđivati.