Dnevnik iz Rima Tomislava Nikolića

Put za Italiju protekao je bez problema. Poleteli smo u zakazano vreme, Vladin "falkon" nas je posle sat i po leta bezbedno i bez problema prebacio do Rima.

Prva zvanična poseta Italiji počela je bez problema. Na aerodromu svečani doček za srpsku delegaciju, što je još jedan od pokazatelja da Srbija ima prijatelje i na Istoku i na Zapadu. Dočekali su nas gardisti, intonirana je srpska himna. Svaki put kad čujem srpsku himnu, puno mi je srce, još ponosniji sam kada se "Bože pravde" čuje u Rimu, Berlinu, Briselu, Njujorku ili Moskvi...

Domaćini su nam obezbedili pratnju, uz nas su karabinjeri koji nas sprovode do predsedničke rezidencije italijanskog šefa države. Drugačije je nego kod nas, neko iz delegacije kaže da bi bilo dobro kada bismo i mi primenili ovaj sistem.

Ovde nema prekidanja i izmeštanja saobraćaja, karabinjeri zaustave vozila samo koliko da prođe kolona i sve se nastavlja uobičajenim tokom.

Poseta Rimu počinje susretom sa predsednikom Đorđom Napolitanom, sa kojim je razgovor otvoren i prijatan. Ne misli da pred Srbiju treba postavljati nove prepreke i u uslove pred otpočinjanje pregovora sa EU. Kaže da će Italija biti uz Srbiju, da želi naše članstvo u Evropskoj uniji, ali i prisniju saradnju sa Srbijom u oblasti ekonomije, zbog čega je usledio ovaj poziv.

U jednodnevoj poseti Rimu zakazali smo nekoliko susreta.

Sledeći je sa premijerom Montijem, sa kojim želim da govorim o "Fijatu", ali i novim investicijama. Do sastanka sa premijerom imamo manje od pola sata. Sa ministrom Ivanom Mrkićem i našim saradnicima jednoglasno odlučujem da lep rimski dan i pauzu do sledećeg susreta iskoristimo da popijemo pravu italijansku kafu.

Nedaleko je kafić u prelepom parku. Naručujemo kafu, sedimo u bašti. Odlični italijanski espreso. Sve to jeste lepo, ali moram priznati da mi je draža ona naša obična domaća, srpska kafa. Odlučio sam da ću odmah po dolasku u ambasadu tražiti da popijem našu pravu srpsku kafu.

Rim je opravdano na vrhu liste najlpeših gradova na svetu. Turisti su na sve strane. S čuđenjem nas gledaju, nisu navikli da državne delegacije bez obezbeđenja sede u kafiću; ipak, s osmehom nam prilaze, pitaju da se fotografišu. Vreme je da krenemo na sastanak sa predsednikom italijanske vlade.

Mario Monti je za srpsku delegaciju priredio radni ručak. Poslužio nas je vinom i tortom "kapri". Sve je ukusno, lepo, domaćini su se potrudili, ali su mi draži specijaliteti iz Šumadije... Razgovarali smo duže od dva sata. Rekao sam da odnosi Srbije i Italije moraju da budu bolji, da postoji prostor da se razvijaju.

Govorili smo o konkretnim projektima, o novim investicijama.

Kaže da je Italija zaintersovana za tu saradnju, zanimljivi su mu predlozi koje sam izneo, konkretni poslovi na kojim će rad nastaviti nadležna ministarstva. Govorimo o povezivanju privrednika, novim radnim mestima, krizi...

Ističem da je strateški cilj Srbije ulazak u EU, ali da to ne znači da će Beograd prestati tesno da sarađuje sa Rusijom na projektima kao što je gasovod "Južni tok". Oduvek sam mislio da Srbija ima sve preduslove da bude most između Istoka i Zapada. Bila bi velika greška ne iskoristiti tako dobru poziciju. Monti se složio sa tim!

Zahvaljujem italijanskim vojnicima u sastavu Kfora, koji čuvaju srpske svetinje na Kosovu. Pozdravljamo se uz poziv da se uskoro sretnemo u Beogradu. Žurimo na sledeće satanake sa monsinjorom Vićencom Plajom i predsednikom Donjeg doma parlamenta Đanfrankom Finijem.

Posle ovih susreta očekujemo privrednike iz srpsko-italijanskog poslovnog saveta. Značajan je svaki od ovih razgovora koji može da pomogne da narod u Srbiji živi bolje, da se otvore nova radna mesta i poveća proizvodnja. Sve je to preduslov da se Srbija razvija i postaje uređena i uspešnadržava.

Brzo nastavljamo dalje, čeka nas ekipa italijanske televizije, radimo intervju za Rai uno i odmah se spremamo za prijem koji se organizuje u našoj ambasadi. Okruženje srdačno, Srbija očigledno ima prijatelje na svim stranama sveta, kojijoj žele dobro i koje mora da iskoristi.

Polako se primiče kraj ovog dana i naša poseta Rimu se završava. Zadovoljan sam. Uradili smo važne stvari za Srbiju. Bilo je dosta susreta, ozbiljnih razgovora i dogovora, ali sam srećan jer se vraćam u Srbiju, meni najlepšu i najdražu državu na svetu.