Koliko ambasadori utiču na politiku Srbije

Novi ambasadori SAD i Nemačke stigli su u Srbiju, a uskoro mandat počinje i nasledniku Aleksandra Konuzina, diplomatskog predstavnika Rusije u Beogradu. Predajući akreditive predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, novi američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi rekao je da SAD i Srbija dele iste vrednosti i istu viziju budućnosti Zapadnog Balkana u EU, ali da će Srbija morati da razreši složeno pitanje Kosova ako želi da krene dalje na svom evropskom putu.

Zorić Ognjen Martinović Iva Izvor:
Ministarstvo spoljnih poslova
Ministarstvo spoljnih poslova

„Naša je obaveza da zajednički radimo na pronalaženju rešenja za izazove kako bi Srbiji omogućili da ostvari svoju evropsku budućnost. Možete računati na podršku i prijateljstvo SAD“, rekao je Kirbi.

Nikolić je rekao da je Srbija posvećena traganju za rešenjem kosovskog pitanja i pregovorima sa Prištinom.

Novom nemačkom ambasadoru Hajncu Vilhelmu, Nikolić je rekao da Srbija očekuje aktivnu podršku i razumevanje Berlina, u političkom trenutku u kom predstoji rešavanje pitanja Kosova i proces evropskih integracija. Ambasador Vilhelm izrazio je očekivanje da će Srbija brzo napredovati u približavanju EU, a Nikolić da se Srbiji neće postavljati uslovi koji nisu važili za druge države.

Vilhelm je zamenio Volfganga Masa, a dugogodišnji diplomata u Stejt departmentu Majkl Kirbi, Meri Vorlik, koja je se tokom svog mandata u javnosti u većini slučajeva pojavljivala protokolarno. Duhove dežurnih dušebrižnika, uz fraze da se „sudbina Srbije kroji u Vašingtonu i Briselu“, nedavno je uzburkao njen prethodnik Kameron Manter, odnosno knjiga čije je delove objavio ugledni magazin „Foreign policy“.

U knjizi se navodi da je izborni poraz Vojislava Koštunice i njegove DSS bio rezultat Manterove osvete zbog toga što je imao dokaze da je tadašnji premijer lično odobrio napad na američku ambasadu u Srbiji po proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine. Manter je, prenosi dalje list, Koštunici uskratio podršku SPS-a, obećavši njenom lideru Ivici Dačiću članstvo u socijalističkoj internacionali ukoliko se priključi proevropskim snagama, što je ovaj i učinio.

Meri Vorlik (Fonet, arhiva)
Meri Vorlik (Fonet, arhiva)

Iako i u SPS-u i u DSS-u demantuju ove navode, podsećamo da su iz Koštuničine partije pre četiri godine tvrdili su da će novom vladom u Srbiji upravljati „Boris Tadić, uz konsultacije s Manterom, Stivenom Vodsvortom (bivšim ambasadorom Velike Britanije), Milanom Bekom i Miroslavom Miškovićem".

Vesti o navodnim tajnim večerama na kojima se, po ukusu stranih ambasadora i srpskih tajkuna, krojila buduća vlada preplavljivale su štampu u danima po njenom formiranju. Pogrešan je, međutim, utisak stvoren u javnosti da oni mogu sastavljati i rušiti vlade, ocenjuje analitičar Dejan Vuk Stanković.

„Njihov uticaj na neke važne odluke u zemlji se često sazna post festum, ali je ipak pomalo veštačka ta slika da Srbija 'visi' o koncu nekog od stranih ambasadora i da na neki način naši političari rade šta im ambasadori diktiraju. Oni se prosto pitaju, imaju značajan uticaj, mogu da otvore komunikacijske kanale sa matičnim državama ali u krajnjoj instanci odluke donosi srpska politička elita”, navodi Stanković.

Granica pristojnosti

Pravilo da se ambasadori retko obraćaju javnosti zemlje domaćina u Srbiji ne važi, i prekršili su ga gotovo svi predstavnici uticajnih zemalja. Ali niko, pa ni prvi američki ambasador posle petooktobarskih promena Vilijem Montgomeri, čiji su mandat obeležile brojne afere, nije po čuvenju nadmašio sada već bivšeg predstavnika Rusije Aleksandra Konuzina.

Ambasador Rusije Konuzin (Tanjug, arhiva)
Ambasador Rusije Konuzin (Tanjug, arhiva)

Ovog diplomatu, skandal majstora u mešanju u unutrašnja pitanja zemlje čiji je gost, nedavno je iz Beograda ispratilo 100 građana, uz poruke da će ga “zauvek pamtiti”. Oni kojima pak neće mnogo nedostajati setiće se skandala koji je izazvao tokom jednog međunarodnog skupa u Beogradu, kada je u neuobičajeno oštrom tonu kritikovao učesnike zbog odnosa prema Kosovu.

“Ima li Srba u ovoj prostoriji? Da li vam je stalo? Rusija će braniti vaše interese”, rekao je tada Konuzin i demonstrativno napustio prostoriju.

Šamar za srpsko pravosuđe bio je njegov poziv Arkanovoj udovici Svetlani Ražnatović da svojim prisustvom ulepša prijem povodom Dana Rusije, u trenutku kada se ona pripremala za kućni pritvor zbog pronevere. Bio je čest gost na severu Kosova, gde se sa ekstremnim desničarima smeškao sa slika na barikadama i balvanima, ali i govornik na predizbornom skupu naprednjaka, kada im otvoreno pružio podršku. Iako je tvrdio kako se nikada nije mešao u unutrašnja pitanja zemlje domaćina, Konuzin se nije se libio da za to optuži predstavnike drugih zemalja. Za razliku od njih, koji su manje ili više otvoreno podržavali pojedince i partije u Srbiji, ruski ambasador dobio je i Orden Svetog Save, proglašen je počasnim građaninom beogradske opštine Zemun, te primio Decembarsku nagradu Skupštine Čačka.

“Što se tiče Rusije, ona se percipira kao tradicionalni saveznik Srbije i ona, po shvatanju državnog interesa, to jeste i sada. Zato ne treba uopšte da čudi činjenica da je Aleksandar Konuzin u vreme svog mandata imao vrlo aktivnu ulogu u političkom životu Srbije“, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.

Nekadašnji diplomata Simeon Pobulić podseća da je zadatak ambasadora da predstavlja svoju državu i zastupa njene interese i stavove u zemlji u kojoj je akreditovan i ništa preko toga.

“Naravno da u takvim situacijama dođe i do preterivanja, može se i desiti da neki ambasadori pređu granicu pristojnosti i da se vrlo otvoreno uključe u mešanje u unutrašnje stvari, što se i dešavalo. Mi bi u tom pogledu kao javnost trebalo da budemo malo smireniji, mediji ne bi trebalo da raspaljuju strasti u korist ovoga ili onoga, a s druge strane, ministar spoljnih poslova treba da reaguje na takve stvari, da pozove ambasadora te zemlje i da mu skrene pažnju i ja sam siguran da će to i činiti”, kaže Pobulić.

Srpska unutrašnja politika i diplomatija, međutim, ni dve decenije nakon ratova nije povratila ugled i kredibilitet. Uz niz gafova i neozbiljnih poteza, proći će još dosta vremena dok ne bude, kao uređena zemlja, ugostila ambasadore kojima javnost neće znati ni imena.

Info

Biljana Srbljanović za Nedeljnik: Moj odgovor svima

Moji stavovi nikada nisu bili stavovi većine i uvek su izazivali odijum, naročito onda kad se nije ni znalo šta mi je stav. Mene je mnogo lako etiketirati po mnogo osnova, otpisati sve što ja mislim i radim, prozvati me glupačom, narkomankom, histeričnom, frustriranom, kaže u ekskluzivnom intervjuu Nedeljniku Biljana Srbljanović, prvi put pristajući da priča o stvarima iz privatnog života.

Pregled stampe četvrtak 18.08. 15:54 Komentara: 30

Izbeglice na meti polupismenih i bezdušnih fejsbuk mrzitelja

Zamislite da ste rođeni u Siriji. Zamislite da ste po zanimanju, recimo, učiteljica ili administrativni radnik, zubar, advokat, mesar, konobar, novinar… Zamislite da imate porodicu, stare roditelje i malu decu ili tek treba da se oženite, ili da rodite dete, imate planove i mnogo želja. Zamislite da vam to sve neko uzme na silu, ne pitajući ništa, razruši vam kuću, ubije vam brata, sestru, oca, majku, stare, uzme sve ono što ste godinama gradili i sticali… Šta biste vi uradili u takvoj situaciji?

Pregled stampe četvrtak 11.08. 16:21 Komentara: 16

Mesić: Samo slijepci ne vide hrvatske zločine nad Srbima

"Ratne sjekire bit će zakopane onoga trenutka kada se svi, i mi u Hrvatskoj i vi u Srbiji, suočimo s istinom o prošlosti, u prvome redu svojoj, ali ne i samo svojoj. To je osnovni preduvjet da se prestanu širiti predrasude prema "onim drugima", da se prestane širiti legenda o stoljetnom neprijateljstvu, što je notorna laž, da se prekine s netolerancijom na nacionalnoj i vjerskoj osnovi. Ja sam pokušao utrti put prema takvome razvoju. Počeo jesam, ali oni iza mene nisu nastavili", konstatovao je Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, i čovek koga i danas smatraju poslednjim političkim simbolom SFR Jugoslavije, u intervjuu za "Nedeljnik" u kojem je otvoreno pričao o poslednjim prepucavanjima Beograda i Zagreba, ustaštvu u Hrvatskoj, slučajevima Barešić, Stepinac i Glavaš, te o svom povratku u politiku

Pregled stampe četvrtak 11.08. 10:30 Komentara: 58

Narodni pokret Vratnik

Srpski - i ne samo srpski - (para)politički pokreti jedna su od manifestacija ovde duboko ukorenjenog, nazovimo ga seljačkog idealizma.

Pročitah negde - ko će u ovoj gužvi znati gde - da bi pokret Ne da(vi)mo Beograd lako mogao prerasti u "respektabilnu" političku stranku.

Pregled stampe subota 6.08. 10:04 Komentara: 6
strana 1 od 997 idi na stranu