Prisluškuje se na hiljade građana

Službe bezbednosti u svakom trenutku zadiru u privatne internet i telefonske komunikacije više hiljada građana Srbije, tvrdi zaštitnik prava građana Saša Janković. Prema oceni stručnjaka, špijunaža za koju se slažu da je neophodna mora biti kontrolisana i pod direktnim nadzorom suda.

Janković je naveo da poverenik za informacije Rodoljub Šabić i on redovno dobijaju informacije o sve većem broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale telefonske i internet razgovore građana. Korak unazad

- Preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući i kada izveštaj o tome bude objavljen, videće se zašto smo povodom više zakona tražili odluku Ustavnog suda. Ne osporavamo zakone pred Ustavnim sudom iz akademskih razloga ili da bismo pravnički terali mak na konac, već zato što situacija na terenu pokazuje da je broj zadiranja u privatne komunikacije veći nego što može i da se pretpostavi - naglasio je Janković.

Podatak da policija vreba iza svakog ćoška i da, praktično, bez velike kontrole može da prisluškuje razgovor bilo kog građana Srbije, naišao je na neodobravanje u stručnim krugovima. Tako policijski eksperti ne negiraju da je špijunaža nužno zlo, ali naglašavaju da bi morala biti strogo kontrolisana.

- Podatak da policija u svakom trenutku prisluškuje više hiljada ljudi u zemlji nikako nije dobar. On samo govori da se vraćamo u neka prošla vremena, kad je prisluškivanje bilo nekontrolisano. Stariji sugrađani dobro se sećaju te ere i mislim da bi svi trebalo što pre da je zaboravimo. Smatram da bi isključivo sud morao da donosi odluku o prisluškivanju pojedinaca, ta nadležnost nikako ne može biti u rukama policije ili samog tužilaštva. Sama policija uverena je da putem prisluškivanja dolazi do operativnih podataka za rasvetljavanje raznih zločina. I to je fakat, ali se ne može i ne sme prisluškivati bez dozvole suda - pojasnio je Dobrivoje Radovanović, policijski ekspert.

Slično mišljenje provejava i u Palati pravde, gde se veruje da je kontrolisano prisluškivanje ipak najbolje rešenje.

- Odluka koja trenutno važi i zbog koje je broj prisluškivanih građana povećan poprilično je jednostrana. Naime, ne može se prisluškivati samo po želji policije ili tužilaštva, jer onda cela priča vodi samo na jednu stranu - na stranu države. Sud mora da kontroliše te mehanizme kako bi postojao balans i kako ne bi dolazilo do zloupotreba. Ustavni sud bi policiji privremeno trebalo da zabrani prisluškivanje, dok se ne usvoji neka dopuna zakona - smatra advokat i bivši sudija Dejan Dobrosavljević. Sprečiti što pre

Sa tom ocenom složio se i advokat Borivoje Borović, koji je naglasio da je i sam bio meta špijunaže bez sudskih naloga tokom devedesetih godina.

- Vrlo sam kompetentna osoba da govorim na ovu temu, budući da sam čitao sam dosije koji je vođen o meni tačno 10 godina, u periodu od 1990. do 2000. godine. Tu sam video da sam prisluškivan po naredbi suda, ali i da je bilo perioda kada me je policija pratila bez bilo kakvog naloga - ogorčen je Borović.

U novije vreme podatke o broju prisluškivanih građana objavilo je samo Tužilaštvo za ratne zločine. Kako je navedeno „preduzete su mere nadzorakomunikacija prema 630 osoba".

Odgovor na pitanja u vezi sa povećanim obimom prisluškivanja pokušali smo da pronađemo u policiji. Međutim, kako je juče bio neradni dan za informativnu službu, nismo bili u mogućnosti da proverimo navode Saše Jankovića.

Fakti:

• Svi mobilni aparati, mejlovi, Fejsbuk nalog ili drugi oblici razmene komunikacije mogu biti prisluškivani
• Broj prisluškivanih građana porastao je sa 600 na 4.000
• Prisluškivanje se odvija jednostavno, ukoliko je poznat broj SIM kartice koja se prati
• Prisluškivanje bez znanja operatera je komplikovanije: mora se znati gde se nalazi bar jedan od sagovornika, odnosno preko koje bazne stanice se komunicira. Prisluškivač, dakle, mora da je u blizini