Život u minusu većem od četiri plate

U Srbiji postoji realna opasnost od začaranog kruga uzimanja novih kredita da bi se sa njima refinansirali već uzeti zajmovi, a na taj način građani zapravo servisiraju masu kamata, nastalu iz prethodnih kreditnih aranžmana, upozorava za „Dnevnik“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić. Neki od građana, po njegovim rečima, već su upali u tu spiralu i oni nove kredite ne uzimaju da bi tim novcem podmirili svoje potrebe, zbog čega su se, inače, zadužili, već uglavnom na taj način vraćaju stare pozajmice, a samo mali deo završava kao priraštaj nove potrošnje.

– U suštini, tako masa kamata stalno „izjeda“ priliv po osnovu kreditne linije i sve je manji deo novca, koji građanima ostaje za potrošnju – ističe Đukić.

Možda je to ključni razlog što u NBS, kako je potvrđeno „Dnevniku“, ne planiraju da popuste restrikcije za minuse na tekućim računima. Pri tome NBS ne brani bankama da i dalje tolerišu vlasnicima tekućih računa da troše preko gubera, ali sada takve plasmane tretira kao rizične i od banaka zahteva da rezervišu odgovarajuća sredstva ako pojedini građani ne budu u stanju da pokriju svoj negativan konto. Uz to, izjavom Božidara Đelića, kandidata DS-a za premijera da ta stranka nema ništa protiv da Radovan Jelašić ostane na mestu guvernera do isteka mandata, znatno su splasla očekivanja pojedinaca da bi politika NBS mogla biti promenjena posle promene na njenom čelu.

Bilo kako bilo, građani Srbije, prema poslednjim podacima, duguju bankama 193 milijarde dinara, ili 2,45 milijardi evra. Za proteklih 12 meseci taj dug povećan je za 62,2 milijarde dinara, ili za nešto manje od 10.000 dinara po glavi stanovnika s obzirom da je u biračkom spisku upisano oko 6,5 miliona punoletnih građana. Ukoliko se, međutim, ima u vidu da se kod banaka ne mogu zadužiti ljudi bez redovnih primanja i da kredite uglavnom uzimaju zaposleni, može se izračunati da je lane svaki zaposleni u proseku uvećao dugovanje prema bankama za 31.100 dinara, ili za oko 390 evra po sadašnjem kursu.

Ukupan dug stanovništva prema bankama, dakle, povećan je lane za skoro 50 odsto, najmanje sedam puta više od procenjenog rasta bruto društvenog proizvoda. Ta disproporcija najviše i brine ekonomiste, koji upozoravaju da bi, ako se taj tempo nastavi, pojedini korisnici kredita uskoro mogli zapasti u velike probleme.

Ako se ukupan dug podeli sa brojem stanovnika, Srbi nisu prezaduženi, ali je taj pokazatelj krajnje defektan i efektivno ničemu ne služi, osim za mehaničko poređenje sa drugim zemljama iz okruženja, kaže Đukić. Uz napomenu da je za analitičare jedini pouzdan indikator nivo zaduženosti po zaposlenom, Đukić ističe da je krunski razlog za to što se u Srbiji efektivno može zadužiti samo oko dva miliona radnika. Zato dug ne može ni da se deli na sve, jer deo stanovnika nema šansu ni da zakuca na vrata banaka, a kamoli da se kod njih zaduži, zaključuje naš sagovornik.

Ma koliko bila usporavana merama NBS, masa duga snažno raste i po zaposlenom je krajem prošle godine prešla nivo od 1.350 evra, tako da je veća od četiri prosečne plate, kaže Đukić i ističe da taj parametar ne pada, osim u nekim mesecima zbog jačanja dinara, pa su zbog toga rasle i plate u evrima. Uz opasku da bi iz svih računica trebalo isključiti decembar, jer je potpuno atipičan, što pokazuje i rast plata za 20 odsto u odnosu na novembar, Đukić ističe da je pravi pokazatelj zaduženosti – sa koliko je plata opterećen svaki stvarni i potencijalni korisnik kredita.

Bojazan da pojedinim građanima preti dužnička kriza dodatno povećava činjenica da masi odobrenih kredita treba priključiti i minuse na tekućim računima. To je dodatni „Damoklov mač“, naročito što se za prekoračenja po tekućim računima kamatne stope u proseku kreću između 20 i 27 odsto, a kod pojedinih banaka ide i do 30 odsto godišnje, kaže Đukić i naglašava da građani samo po tom osnovu moraju da izdvoje veliki deo prosečnih plata.

– I pored najava i obećanja nekih zvaničnika, po čijim rečima postoji visok stepen konkurencije u srpskoj bankarskoj industriji, nije došlo do pada tih kamata, čak ni kada je NBS relaksirala stopu obaveznih rezervi – ističe Đukić i podseća da je i pre godinu i po tvrdio da će kamate u Srbiji vrlo sporo padati i da će za njihov ozbiljniji pad biti potrebno dve-tri godine.

On naglašava da je jedan od faktora za to i činjenica da u Srbiji stanovništvo uopšte ne reaguje na visinu kamatnih stopa. Građani još nemaju „kreditnu kulturu“ i ne vode računa o mogućim posledicama, a verovatno je to delom posledica ranijih iskustava, kada se zbog inflacije vraćao samo manji deo kredita, objašnjava Đukić uz tvrdnju da će građani nastaviti tako da se ponašaju sve do prvog talasa problema, a s kojima će se, kaže, neki od njih uskoro suočiti. Đukić, takođe, upozorava da ne stoje tvrdnje bankara da su kamate u Srbiji relativno visoke zbog kreditnog rizika. Paradoks je da su kamatne stope ekstremno visoke i pored toga što građani vrlo uredno servisiraju svoje obaveze, jer ako su već uredne platiše bilo bi logično da cena kredita padne zato što je manji i rizik, poručuje Đukić.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, prošle godine je samo u 1,13 odsto slučajeva bilo kašnjenja sa plaćanjem rata kredita odobrenih stanovništvu. Prema tome, priče o visokom kreditnom riziku, lošem rejtingu zemlje i političkom riziku samo su tanka ljuštura, kojom bankari pokušavaju da maskiraju pravo stanje stvari, a pre svega visoku cenu kredita i korišćenje prilike da se u Srbiji stekne veći profit nego što je to moguće u okruženju.

Ako je za utehu, većina naših suseda u proseku više duguje bankama nego građani Srbije. Ako je bruto domaći proizvod lane bio oko 30 milijardi dolara, što je po nekima optimistička procena Ministarstva finansija iz septembra prošle godine, onda je ukupan dug stanovništva u Srbiji premašio 10 procenata BDP-a. Toliko su, prema podacima iz prošle godine, kreditima opterećeni i Rumuni, dok je u Bugarskoj zaduženost oko 15, a u Hrvatskoj čak 34 odsto BDP-a.

Da nije bilo restriktivnih mera NBS, Srbija bi sada verovatno bila bliže Bugarskoj nego Rumuniji. Tim pre što se odnos ukupno odobrenih kredita privredi i stanovništvu stalno menja u korist građana. Tako je krajem 2001. privreda od banaka dobila 20 puta više kredita nego stanovništvo (89,5 prema 4,4 milijarde dinara), pre dve godine odnos je bio 4:1 (195,2 prema 34,4 milijarde), a u novembru prošle godine pao je ispod 2:1 (318 prema 183 milijarde dinara).