Ojužilo na severu

Eksperti Evropske unije juče su, prvi put eksplicitno, priznali da je globalno zagrevanje atmosfere, sa svim, još nepredvidivim, posledicama nezaustavljivo i da zima sa neuobičajeno visokim, rekordnim temperaturama nije nikakav prolazni klimatski incident. Ako se globalno zagrevanje nastavi, mogu se ostvariti i katastrofične prognoze po kojima će se jug Starog kontinenta pretvoriti u pustinju uz desetine hiljada ljudskih žrtava.
I u srpskoj „staklenoj bašti” posledice bi bile – suše. Smanjenje količine padavina, i snega i kiše, najpre bi pogodilo oblasti na jugozapadu.

Tako Vladan Ducić, profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, procenjuje da bi već u naredne tri godine moglo doći do širenja polusušnih oblasti koje bi bile omeđene linijom Negotin, Majdanpek, Kragujevac, Prokuplje, Jošanička Banja, Tutin, Preševo.

Proleće usred zime, kada od jovanjskih mrazeva nema ni naznaka, loše utiče i na raspoloženje ljudi, a oni s „tanjim živcima” su najugroženiji. Većina, kako kažu lekari, oseća zamor, a nisu retke ni glavobolje. Ipak, ako je za utehu, za sada nema gripa niti najave ozbiljnijih epidemija.

Ovakvo vreme, po proceni stručnjaka, još ne ugrožava voće, mada – ako potraje – izbiće prvi pupoljci. A ako posle toga nastupi naglo zahlađenje, štete će biti neizbežne.  

Proleće u januaru sa kojim se (ne)očekivano suočila Evropa, sa rascvetalim trešnjama i na njenom severu (Bon, Hamburg), postaje udarna medijska tema, ali i sve uočljivija zabrinutost poslovično hladnokrvnih eksperata.

Najnoviji raport Evropske unije, obelodanjen u sredu, 10. januara, o klimatskim promenama, veoma je dramatično intoniran.

Sada i eksperti, naime, prvi put tako eksplicitno, priznaju da je zagrevanje atmosfere, sa svim, još nepredvidivim posledicama, nezaustavivo i da minula godina sa neuobičajeno visokim, rekordnim temperaturama, nije nikakav klimatski „incident”.

U studiji koja je pravljena po nalogu Evropske komisije, proročki se računa sa drastičnim, u nekim slučajevima čak katastrofalnim, posledicama gotovo neizbežnih klimatskih promena i „seobom” toplog juga na hladni sever.

Ako bi se nastavilo globalno zagrevanje do 2071, prema ovoj studiji, u proseku za 2,2 ili tri Celzijusova stepena, u odnosu na „repersku” 1990, jug kontinenta bi se pretvorio u pustinju, s vrelinama koje bi donele na desetine hiljada ljudskih žrtava. Spominje se čak precizna cifra: 86.000.

Ovo katastrofično predskazanje ojačano je rezultatima odvojene studije koju su sačinili stručnjaci univerziteta u Atini, obelodanjeni dan ranije (utorak) koji računaju sa desetostrukim povećanjem broja vrelih dana u Grčkoj između 2070. i 2100.

U širem području Atine u tom razdoblju bi moglo da bude dvesta dana u godini sa prosečnim temperaturama iznad 37 stepeni. Poređenja radi: u razdoblju između 1970. i 2000. ovde je bilo samo 197 dana sa nesnosnim vrelinama.

U studiji Evropske komisije se barata sa raznim scenarijima i neminovnim posledicama takvog razvoja događaja, koji bi trebalo da prenu odgovorne političare sveta i zaustave srljanje u - pakao. Nesporno je, naime, ljudska krivica za usijavanje atmosfere, sa fatalnim efektom „staklene bašte” kao i to da su razne svetske konferencije i konvencije o radikalnoj redukciji štetnih gasova (industrija, automobili) pokazale, do sada, prilično tanke rezultate: famoznom sporazumu iz Kjota uporno su se opirali upravo najveći zagađivači, kao što su, na primer, i pre svega, Sjedinjene Američke Države.

Prvi ohrabrujući znak, kao posledica najnovijeg dramatičnog klimatskog raporta: nemačka kancelarka Angela Merkel je, na sastanku koji je održala sa dvadeset i sedam komesara Evropske unije, saopštila da će glavna preokupacija nemačke polugodišnje „uprave” evropskom familijom upravo biti zaštita klime i „eficijentna energetska politika”. Najvila je, uz to, pokretanje pregovora o toj temi na globalnom nivou, u okviru grupe industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G-8).

U sumornim predskazanjima eksperata Evropske unije, sa najtežim ekonomskim posledicama klimatskih promena suočile bi se zemlje evropskog juga i Sredozemlja. Područje koje privlači najmoćniju turističku plimu sveta, sa preko sto miliona severnjaka žednih i željnih sunca, našlo bi se najednom na sprudu. Turistička reka bi se okrenula ka severu.

Severnjaci već osećaju topli dah juga, ali ne trljaju ruke zbog toga. Naučnici sa naglašenom ozbiljnošću i potpunom neizvesnošću prate ono što se dešava sa vegetacijom ovih dana, na primer u Nemačkoj (niko još, posle tolikih dana visokih temperatura, bez snega i mrazeva, ne može sa sigurnošću da predvidi šta će biti na kraju sa usevima) i u vodama Severnog mora, a sa neskrivenom zabrinutošću ono što se događa u arktičkim prostorima večitog leda.

Mediji na zapadu prenose alarmantne informacije naučnih ekspedicija o „kanibalizmu belih medveda”: nagla otopljavanja sprečavaju ih u pohodu na foke i glad čini svoje...