Malo ko želi da prihvati decu invalide

Biološka ili zdravstvena prepreka jedan je od osnovnih razloga zbog kojih se parovi odlučuju da usvoje dete. Na kraj dugog puta sakupljanja papirologije, čekanja, odobrenja i popunjavanja formulara obično stignu samo najistrajniji koji, po pravilu, traže samo zdravu decu. One druge, sa smetnjama u razvoju ili nekim stepenom invaliditeta ne želi, maltene, niko - od roditelja koji su ih napustili ili ostavili u neku ustanovu do potencijalnih usvojitelja. U svetu je ovaj problem rešen subvencijama, pa tako roditelji koji usvoje dete sa posebnim potrebama se delimično oslobađaju poreza, primaju novčanu naknadu ili imaju olakšice pri podizanju kredita. U praksi se to pokazalo kao dobro jer je u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2004. godine usvojeno 523.000 dece, a u Engleskoj 61.000.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da je domaće zakonodavstvo dosta slično sa britanskim i američkim, ali da je osnovna razlika u tome što oni imaju više novca od nas pa lakše sprovode odredbe u praksu.
- Mi smo Porodični zakon doneli u junu, a oni, koji je po mnogim odredbama sličan našem, a u nekim odredbama se čak i poklapa - tek u decembru. Ipak, mnogo više novca u socijalnu politiku se ulaže u Americi ili Engleskoj nego kod nas - kažu u nadležnom ministarstvu.

Skoro 43 miliona dolara je obezbeđeno za podsticanje lokalnih zajednica u SAD da pronalaze usvojitelje, a uspostavljen je i veb-sajt za pronalaženje porodica za decu koja se smatraju "teškim za smeštanje". Piter Selman, stručnjak u oblasti socijalne politike koji je nedavno posetio Beograd i sa domaćim stručnjacima iz ove oblasti izmenio iskustva, kazao je da 88 odsto usvojene dece u proseku po 444 dolara mesečno prima subvencije.
- Ni kod nas nije sve bilo idealno i usvajanje nije bilo na zavidnom nivou, pa je država zakonskim odredbama i subvencijama morala da podstakne potencijalne roditelje da usvoje decu - rekao je Selman.

U Srbiji je Porodičnim zakonom predviđeno da se može usvojiti samo maloletno dete, ali ne mlađe od tri meseca. Takođe, ne može se usvojiti dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. Saglasnost roditelja nije potrebna ako je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava, poslovne sposobnosti ili prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. Razlika u godinama, prema domaćem zakonodavstvu, između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina. Dete u Srbiji mogu da usvoje supružnici ili vanbračni partneri zajedno, a strani državljanin može usvojiti dete samo ako se ne mogu naći usvojitelji koji su domaći državljani. Postupak za usvojenje mogu pokrenuti organi starateljstva, budući usvojitelji, roditelj, odnosno staratelj deteta, a posle završetku tog postupka detetu može biti promenjeno prezime prema prezimenu jednog ili oba usvojitelja. Usvojenik ili hranitelj ne može biti osoba osuđena za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, polne slobode i života i tela.