Srbija je krhka i skupa

Za mnoge srpske pregovarače u protekle tri godine Ona je bila “čelična ledi”, na koju je, kako kruži priča u novinarskim krugovima, srpski vicepremijer Miroljub Labus vikao, ali ona tome nije pridavala pažnju. Mnogi su jedva čekali da joj posle svake runde pregovora što pre vide leđa, a ona se uvek vraćala u Beograd, ne sa neprijatnim zahtevima, nego sa neprijatnim podsećanjima šta su joj srpski pregovarači prethodni put obećali, a nisu ispunili. Pirita Sorsa, visoki zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda, nezaobilazna je figura srpske tranzicije u protekle tri godine. Na njen i račun njenog poslodavca, izrečeno

je za to vreme u Srbiji mnogo neprijatnih i ružnih konstatacija. Nema, međutim, sumnje da je i njenom zaslugom u Srbiji obavljeno nekoliko za građane važnih reformskih poslova koje Vlada da nije imala “za vratom” gospođu Sorsu i MMF ne bi uradila. I protivnici i pristalice saradnje Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom mogli bi se u jednom saglasiti: Pirita Sorsa kao šefica Misije istrajno i dosledno branila je (i odbranila) ulogu i misiju Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji. Možda i ovaj razgovor za Ekonomist magazin može da potvrdi da i MMF i Pirita Sorsa ne misle ništa loše Srbiji i njenim građanima.

Da li Vam ekonomske performanse Srbije izgledaju bolje posle završetka trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom?

Pirita Sorsa: Da, bez sumnje srpska ekonomija je jača sada nego pre tri godine, ali još mnogo toga treba da bude urađeno. Prihodi u Srbiji su veći posle prosečnog rasta od preko pet procenata od 2002. godine. Udeo privatnog sektora je povećan sa 40 na 55 procenata ekonomije. Srbija sada ima efikasan većinsko privatni bankarski sistem sa brzo rastućom

depozitnom bazom i obimom kredita. U isto vreme, javne finansije su na zdravijoj osnovi, sa suficitom i smanjenjem veličine (vladine) javne potrošnje za oko četiri odsto BDP-a u odnosu na 2002. godinu. Posledično, smanjen je javni dug. Međutim, ekonomija je još krhka. Inflacija i spoljni dug ostaju previsoki, distribucija rasta može da bude poboljšana. Veliki deo krhkosti i teškoća u smanjenju neravnoteže ogleda se u činjenici da je previše resursa i dalje u nereformisanim delatnostima - previše društvenih preduzeća čeka da bude privatizovano ili zatvoreno, a sektor javnih preduzeća treba reformisati.

Da li Vam se nekada za vreme razgovora učinilo da srpska strana radi nešto nevoljno? Da li Vam je izgledalo da srpska strana određena gledišta i ideje Misije MMF-a doživljava kao nametnuta rešenja?

P. Sorsa: Uvek postoje razlike u gledištima  u pregovorima, ali svaka od strana može da odluči da li se slaže ili ne u vezi sa ishodima. Zemlje uvek imaju izbor da nemaju program podržan od strane MMFa ukoliko dve strane ne mogu da se dogovore oko politike potrebne da se reše ekonomski problemi. U tom smislu nema nametnutih rešenja. Reforme su često

teške pošto mogu negativno da utiču na život mnogih ljudi - korist dolazi često sa nešto muke. Vladama nije lako da donesu i primene ove odluke. Ali kada se jednom nešto dogovori - treba da bude primenjeno. Na primer, dogovorili smo se oko određenih parametara koji se tiču reforme penzionog sistema i privatizacije NISa u maju, a zatim je došlo do ponovnog razmišljanja na tu temu od strane Vlade. Naše insistiranje na potrebi da se ispune dogovorene obaveze nije bilo nametanje rešenja, već pozivanje Vlade na odgovornost ispunjenja dogovora.

Koji predlog ili ideju MMF-a je srpska strana najteže prihvatila?

P. Sorsa: Reforme su u mnogim oblastima teške, ali one strukturne su najteže - restrukturiranje javnih i društvenih preduzeća može značiti da ta preduzeća moraju biti zatvorena, a da ljudi mogu izgubiti svoj posao. Ali kada preduzeća ostvaruju gubitke i opstaju samo uz pomoć iz budžeta - uzimajući resurse od, na primer, obrazovanja, zdravstva... Bolje je za budućnost ekonomije da se zatvore ili prodaju i da se razvije pozitivna osnova za razvoj privatnog sektora koji bi ponovo zaposlio te radnike. U isto vreme, mere treba da budu takve da imaju odgovarajuće sigurnosne mreže za one na koje promene utiču negativno.

Da li mislite da je Srbija sada na dobrom putu za kvalitetan završetak ekonomskih

reformi i tranzicije?

P. Sorsa: Da, ali još mnogo toga mora da bude učinjeno, naročito u privatizaciji i restrukturiranju i poboljšanju poslovnog okruženja za investicije. Javna potrošnja takođe još ima visok udeo u bruto društvenom proizvodu, i njena struktura se može poboljšati kako

bi više podržavala rast.

U vreme dok je trajao trogodišnji aranžman, u jednom delu srpske političke javnosti često se govorilo da MMF gura Srbiju u argentinski scenario. Šta možete reći sada, koliko je MMF pomogao Srbiji da ne doživi argentinski scenario.

P. Sorsa: Iako se mišljenja o tačnim razlozima krize u Argentini još uvek razlikuju,

ta kriza bila je povezana sa smanjenjem konkurentnosti u režimu valutnog odbora

(fiksni devizni kurs bez monetarne politike), nepovoljnim eksternim šokovima, fiskalnim deficitima koji su sve više bili finansirani spoljnim dugom sa relativno kratkim rokom dospeća. Cena ovog duga je naglo porasla kako je njegovo refinansiranje postajalo sve skuplje i skuplje, pošto je povećan procenjeni rizik zemlje praćen povećanjem njene ekonomske krhkosti. U Srbiji su u proteklim godinama fiskalni suficit i oprezna politika zaduživanja pomogle smanjenju javnog duga i usmerile ga na silaznu putanju. Njegova struktura je takođe uglavnom srednjoročna do dugoročne, što smanjuje rizik obnavljanja zaduženja. Konkurentnost ostaje adekvatna pošto izvoz raste. Sada je važno da se smanji ranjivost koja bi mogla da proizađe iz visoke inflacije i spoljnjeg deficita, i dalje poboljša konkurentnost. Stoga su značajne dalje strukturne reforme koje bi podstakle konkurentan izvoz, fiskalna i

monetarna opreznost kako bi se obuzdala tražnja, i oprezna politika zaduživanja.

U delovima srpske javnosti, uključujući i novinare, postoji uverenje da je Srbija trebalo da uradi isto što i Rumunija i da kaže da neće prihvatiti aranžman sa MMF-om. Da li mislite da bi to bilo dobro rešenje za Srbiju?

P. Sorsa: Srbija ima slobodu izbora svog odnosa sa MMF-om. MMF može da pomogne zemljama članicama na različite načine i Vlada je pažljivo razmatrala i izabrala ono što je smatrala najboljim izborom za zemlju.

Da li mislite da je Srbija skupa zemlja?

P. Sorsa: Da, država je velika u Srbiji, 45 odsto proizvodnje još generiše javni sektor, što je visoko čak i po regionalnim standardima (samo Bosna ima veći udeo). Takođe, javna potrošnja je na nivou od 46 odsto bruto društvenog proizvoda i njen veći deo se transferiše od države građanima. Ovo znači da prihodi mnogih ljudi još zavise od države, a ne od privatnog preduzetništva. Zbog toga su porezi i dalje visoki kako bi ovo moglo da se plati.

Kakva je Vaša procena razloga za tako veliku prepreku u pregovorima

na kraju trogodišnjeg aranžmana koja je dovela do produženja aranžmana?

P. Sorsa: Nije bilo velike prepreke. Potreba za produženjem aranžmana bila je povezana sa potrebom da se primene kompenzatorne mere kako bi se pronašle dogovorene uštede u javnoj potrošnji koje više nisu mogle da se ostvare penzionom reformom. Stoga su pregovori

okončani tek početkom decembra, pošto su usvojeni budžet i povezani reformski zakoni. S obzirom da nam je potrebno oko šest nedelja posle toga da se pripreme dokumenta za Bord, produženje do sledeće godine bilo je potrebno da bi se sastanak Borda održao.

Šta preporučujete običnim ljudima? Kako da se ponašaju uzimajući u obzir da su mnogo godina živeli veoma teško? Predlog MMF-a je da Narodna banka Srbije obuzda ekstremno veliku ličnu potrošnju preko potrošačkih kredita. Ljudi bi voleli

da žive nešto lakše posle pet godina tranzicije, ali očigledno Srbija još nije dostigla takav nivo ekonomskog prosperiteta gde bi građani mogli sebi da dozvole da žive onako kako bi želeli.

P. Sorsa: Srbija bi mogla priuštiti veću potrošnju kada bi imala više resursa i više produktivnih aktivnosti. Trenutno je izvoz na nivou od oko polovine uvoza, što spoljni bilans čini veoma osetljivim na potrošnju. Kao što sam već rekla, više resursa je potrebno premestiti iz javnog u privatni sektor kako bi se smanjila ranjivost ekonomije - što zahteva usporavanje tražnje. Trenutno, tražnja i potrošnja treba da se uspore možda više nego inače

zbog strukturne neravnoteže u ekonomiji. Ovo je veoma težak zadatak, ali druge zemlje u tranziciji su uspele u tome - zašto ne bi Srbija?

Zašto proces transformacije i privatizacije javnih preduzeća (u državnom vlasništvu) ide tako teško?

P. Sorsa: Promena je uvek teška i uticajni krugovi brane svoja prava i skeptični su kada su promene u pitanju.

Uticajni krugovi

Tokom svih sastanaka sa srpskim predstavnicima, Misija MMF-a je ukazivala da ne pokušava ništa da nametne Srbiji i da samo očekuje od Vlade da ispuni svoja obećanja. Da li zaista nije bilo nikakvih zahteva MMF-a Vladi Srbije koji bi mogli da

podsećaju na primoravanje?

P. Sorsa: Ponovila bih moj prethodni odgovor da su krajnji rezultati politike rezultat pregovora i da uvek postoji izbor da li se složiti ili ne. Ali kada se jednom nešto dogovori treba da bude primenjeno.

Da li je Srbija, prema iskustvu MMF-a, specifična zemlja ili su reakcije njenih političara i ministara uobičajen fenomen u pregovorima sa MMF-om, kao u slučaju nekih drugih zemalja sa kojima je MMF imao slične aranžmane?

P. Sorsa: Pregovori često mogu biti teški u mnogim zemljama, naročito kada rešenja problema zahtevaju teške odluke. Srbija je u prošlosti imala mnogo veće prihode, što tranziciju možda čini težom nego u nekim drugim zemljama. Prihodi po glavi stanovnika u dolarima su u Srbiji sada tek na nivou iz 1990, dok su mnoge druge zemlje u tranziciji videle porast prihoda u toku tranzicije u odnosu na polaznu tačku. Ovo može da oteža prihvatanje bolnijih reformi u Srbiji.

Da li je i zašto važno da Srbija ima novi aranžman sa MMF-om?

P. Sorsa: Prednost aranžmana sa MMF-om je da se on često gleda kao potvrda oprezne politike za investitore. To može pozitivno da utiče na rizik zemlje i da pomogne u privlačenju drugih izvora finansiranja. Može takođe biti lakše primenjivati teške politike kada ih možete

povezati sa spoljnim osloncem kao što su MMF ili Evropska Unija.

Kako ste kao šef Misije u Srbiji i Crnoj Gori doživeli Beograd? Da li ste upoznali ljude koji nisu bili direktno povezani sa pregovorima?

P. Sorsa: Beograd je veoma ustreptao grad i imala sam priliku da uživam u mnogim

restoranima, kafićima i interesantnim delovima grada. On stiče međunarodnu reputaciju po svom aktivnom društvenom i kulturnom životu. Takođe sam upoznala mnoge Srbe i iz sindikata, instituta i drugih institucija, a pored njih i obične građane, uključujući i penzionere - kako bih pokušala da procenim kako gledaju na reforme i na ekonomske probleme u Srbiji.