Tajni gresi srpske policije

U nekoliko narednih dana bice pokrenuta istraga protiv grupe srpskih policajaca osumnjicenih za zlocine pocinjene u Suvoj Reci na Kosovu, tokom NATO bombardovanja, saznaje Balkan Insajt iz krugova bliskim srpskom Tuzilastvu za ratne zlocine.

Tuzilastvo ce zatraziti pokretanje krivicnog postupka protiv deset pripadnika policije za koje se sumnja da su umesani u ubistvo vise od 50 clanova porodice Berisa uprolece 1999. godine.

Njihova tela, zajedno sa ostalim ubijenim Albancima u Suvoj Reci, u tajnosti su nakon zlocina preneta u masovnu grobnicu na  policijskom strelistu u Batajnici kraj Beograda, cije je postojanje obelodanjeno jos u prolece 2001. godine.

Kako saznajemo iz visokih sudskih krugova, medju osumnjicenima su bivsi komandant policijskog odreda i clan Glavnog staba posebnih policijskih jedinica na Kosovu, nekadasnji nacenik SUP-a u jednom kosovskom gradu, bivsi komandir lokalne stanice milicije na Kosovu, pomocnik ovog komandira, kao i sestoclana grupa zaduzena za ubijanje u kojoj su pored  obicnih policajaca bila i dva pripadnika tajne policije.

Izuzev dvojice, ostali i dalje rade u policiji, a neki se nalaze i na veoma odgovornim mestima.

Po srpskim zakonima, podnosenje zahteva za istragu zbog ratnih zlocina podrazumeva obavezan pritvor, pa se pretpostavlja da ce tuzilastvo predloziti i hapsenje osumnjicenih.

Ovakav razvoj dogadjaja ide u prilog tvrdnjama demokratske javnosti da srpska policija, zbog umesanosti nekih njenih pripadnika u zlocine na Kosovu,  vec godinama sistematski opstruira pokusaj pravosudja da krivce privede pravdi i rasvetli slucaj Batajnice i drugih masovnih grobnica sirom Srbije. 

Sudski eksperti sada tvrde da je Tuzilastvo uspelo da otvori slucaj Suve Reke, ne zbog iznenadne kooperativnosti policije, vec tek kada je zbog promene zakona, Tuzilastvo doslo u poziciju da bez pomoci i saradnje policije, samo saslusava svedoke.

Naime, pre nesto vise od godinu dana promenjeni su procesni zakoni u Srbiji, koji omogucavaju tuziocu da sam saslusava svedoke, bez oslanjanja na policijski rad, te da nalaz koristi kao dokazni materijal u krivicnom postupku.

Ocekuje se da ce ovaj dogadjaj uneti nervozu u policijske redove, a panika se tek moze ocekivati kada Tuzilastvo izadje i sa prikupljenim obimnim materijalom o 100 ubijenih Albanaca u Meji, 70  u Zahacu, a potom i ostalim mestima u okolini DJakovice, Peci, Prizrena i Orahovca.

Vladimir Vukcevic, koji rukovodi Tuzilastvom za ratne zlocine nije zeleo da otkrije ni jedan detalj vezan za zlocin u Suvoj Reci, ali ne krije da rasvetljavanje slucaja «Batajnica» tece mukotrpno.

« Sve sto je do sada uradjeno na tom planu, plod je rada ovog  tuzilastva. I dalje postoji opstrukcija u pronalazenju lica odgovornih za ratne zlocine», kaze Vukcevic.

LESEVI OTKRIVENI, KRIVCI NEPOZNATI

Masovne grobnice na tri lokacije u Srbiji otkrivene su u prolece 2001. godine i iz njih je u narednih tridesetak meseci ekshumirano oko 1100 tela kosovskih Albanaca.

Najvise leseva pronadjeno je na policijskom strelistu u Batajnici kraj Beograda, 980, zatim na poligonu posebnih policijskih jedinica u Petrovom Selu, u Istocnoj Srbiji , 77,  i kod jezera Perucac, blizu granice sa Bosnom - 48.

U maju 2001. godine republicki MUP Srbije saopstio je da je prenosenja tela Albanaca sa Kosova, ubijenih u akcijama srpske policije, i njihovo sahranjivanje na tajnim lokacijama u unutrasnjosti Srbije, dogovoreno u kabinetu bivseg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica u martu 1999. godine.

Pored Milosevica, prema policijskom saopstenju, sastanku su prisustvovali tadasnji ministar policije Vlajko Stojiljkovic, zatim ondasnji nacelnik Resora javne bezbednosti general Vlastimir Rodja Djordjevic, tadasnji- sef srpske tajne policije Radomir Markovic i drugi. 

Za zlocine pocinjene nad kosovskim Albancima Haski tribunal podigao je optuznicu protiv Milosevica, Vlastimira Djordjevica, bivseg nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsu Pavkovica, kao i generala vojske i policije Vladimira Lazarevica i Sretena Lukica.

UBISTVO U PICERIJI "KALABRIJA"

Proces koji se ocekuje u Beogradu nastavak je price iz haskih sudnica. 

Za razliku od Tribunala, koji utvrdjuje krivicnu odgovornost ljudi iz drzavno-vojnog-policijskog vrha u vreme Miloseviceve vladavine, srpsko pravosudje se bavi nizom komandnom  strukturom, od komandira do komandanata policijskih odreda, kao i neposrednim izvrsiocima masovnih ubistava.

Izvor blizak beogradskom pravosudju kaze da je srpsko Tuzilastvo za ratne zlocine prikupilo obiman dokazni materijal protiv desetorice umesanih u zlocin  u Suvoj Reci, nailazeci na stalno opstruranje policije, i nevoljno svedocenje kosovskih Albanaca.

Tuzilac Vladimir Vukcevic kaze da su strateski potezi u rasvetljavanju slucaja Batajnica ucinjeni saslusanjem upravo Albanaca sa Kosova.

« Do ovih svedoka dosli smo uz pomoc Haskog tribunala koji nam je omogucio saslusanja u Pristini, a fizicko obezbedjenje pruzao nam je UNMIK», otkriva Vukcevic.

Do sada je saslusano oko 200 svedoka. Medju njima je pedesetak Albanaca, a ostali su Srbi, koji su na Kosovu boravili kao pripadnici vojnih ili posebnih i redovnih policijskih jedinica.

Nas izvor iz srpskog pravosudja kaze da je rezervisanost svedoka u prilicnoj meri usporavala tok pretkrivicnog postupka.

« Nasim pravosudnim organima bilo je zaista tesko da rade s albanskim svedocima na Kosovu. Albanci su ih cesto gledali kao eksponente Milosevicevog rezima i ljude koji su ucestvovali u tim zlocinima. Ne retko, tako su sa njima i pocinjali razgovor. Posle dugog ubedjivanja, vecina je, ipak, na kraju pristala da da izjavu», napominje ovaj sagovornik.

Isti sagorornik iznosi sumnju da svedoci iz Srbije pre saslusanja odlaze u policiju koja ih onda instruira sta da kazu istraznom sudiji.

Prema izjavama koje je prikupilo Tuzilastvo, masovno ubistvo u Suvoj Reci dogodilo se 26. marta 1999. godine. Tog dana su srpske snage krenule u detaljan pretres ovog kosovskog gradica, s objasnjenjem da traze oruzje.

Medju policajcima su bila i sestorica egzekutora koji ce se uskoro naci pod istragom.

Ovi nalazi poklapaju se s nalazima do kojih je dosao nas tim jos 2003 . godine, istrazujuci ovaj zlocin.

U nasem dosijeu nalazi se, izmedju ostalih,  intervju sa jednim od prezivelih svedoka tog dogadjaja, Vjolcom Berisom.

Vjolca Berisa ispricala je nasem novinaru da je tog dana u kucu usla grupa policajaca, od kojih je trojicu propoznala.

« Naredili su bratu moga muza Bujaru Berisi da izadje napolje. U blizini kuce streljali su Bujara i jos sest muskaraca i jednu zenu », rekla je ona.

Iako je Vjolca spomenula egzekutore po imenu, njihova imena zbog eventualnog ometanja buduce istrage ne objavljujemo.

Posle ubistva u dvoristu, ostali su pokusali da se spasu bekstvom prema trznom centru u ovom mestu.  Policajci su krenuli za njima i pronasli ih u piceriji «Kalabrija» u blizini autobuske stanice. Na njih su prvo bacili bombe, a one koji su preziveli eksplozije, dokrajcili su rafailima iz automatskog oruzja.

Vjolca Berisa nam je ispricala: „Taj lokal je bio mnogo mali, ali smo se stisnuli. Bilo je puno  dece, zena i muskaraca. Odjednom je neko poceo da puca na nas. Pucnji iz automatskog oruzja trajali su dugo. Ljudi su jaukali i padali pokoseni. Ja sam pala iznad mog sina Gramosa.  Bili smo obliveni krvlju ubijenih.”

Nakon toga, kaza ona, usli su ljudi i poceli da proveravaju da li je neko preziveo.

“Mene je neko uhvatio za ruku, ali se nisam ni mrdnula. Pipnuli su i Gramosa, a on se isto pravio mrtav. Drzala sam oci zatvorene”, dodala je.

Vjolca je ispricala da je tada sva tela, medju kojima su bili i njeno troje dece  - sedmomesecna beba, dvogodisnja cerka i cetvorogidsnji sin Gramos -  policija bacila u jedan kamion koji je posao u pravcu Prizrena.

Kada je kamion usporio, Suhrete Berisa, jedna od onih koji su bili samo ranjeni,  uspela je da iskoci, a pola sata nakon nje iskocila je i Vjolca Berisha sa sinom, kojeg je uspela da izvuce ispod leseva.

Od tragova svih ubijenih clanova porodice ostala je samo jedna licna karta i neki delovi odece, nadjeni na poligonu Vojske Jugoslavije,  blizu Prizrena.

Tuzilastvo za ratne zlocine doslo je do identicnih nalaza o okolnostima ubistva porodice Berisa: ubijeni su  ubaceni u dva kamiona i odvezeni u krug prizrenske kasarne, gde su ostavljeni nekoliko dana, a zatim pokopani u tri jame na vojnom strelistu.

Posle dve nedelje iz Beograda je stigla naredba da se lesevi iskopaju i prebace u Batajnicu kod Beograda, kaze izvor iz pravosudja.

Tuzilastvo je doslo do dve prezivele Albanke, ali je samo jedna  pristala da svedoci.

Nas izvor blizak beogradskoj Palati pravde kaze da su do sada prikupljeni podaci potvrdili sumnje da je general Djordjevic, nekadasnji sef Resora Javne bezbednosti, za koga se veruje da se krije od Haskog tribunala u Rusiji, imao kljucnu ulogu u uklanjanju leseva ubijenih kosovskih Albanaca.

«Djordjevic je licno izdao naredjenje da se tela likvidiranih u Suvoj Reci iz jama u Prizrenu prebace u Batajnicu. On je sam pronasao i kamione i vozace za ovaj posao. Isti scenario je vazio i za uklanjanje  tragova zlocina pocinjenih po ostalim mestima na Kosovu», tvrdi ovaj izvor.

Djordjevic je osumnjicen da je odredjivao i lokacije za masovne grobnice, kao i policajce  koji su kopali jame i u njih bacali tela ubijenih Albanaca.

Djordjevic se vec dugo skriva od hapsenja, tako da ga nije bilo moguce intervjuisati.

Izvor blizak nekadasnjoj vladi DOS-a, koja je zamenila Milosevica,  kaze da se jedan od poverljivih Djordjevicevih ljudi naljutio sto mu policijski vrh nije resio stambeni porblem, pa je ljudima iz vlade premijera Zorana DJindjica otkrio lokaciju u Batajnici i pokazao mesto na kome je bagerom kopao jame i zatrpavao leseve.

«Djordjevic me pozvao i rekao da prvo odem u jednu gradjevinsku firmu i uzmem rovokopac, a da ce mi moj staresina potom objasniti sta treba da radim», ispricao je ovaj covek koji ce se u ovom procesu verovatno pojaviti kao svedok.

Inace, u Suvoj Reci kazu da su tokom NATO bombardovanja srpske naoruzane snage ubile ukupno 528  civila, medju njima 19 dece.

IZVRSIOCI, SAUCESNICI I SVEDOCI

Otpor iz redova policije da se rasvetli slucaj masovnih grobnica bio je primetan odmah po spektakularnom otkrivanja prve iskopane jame u Batajnici 2001.godine.

Policija je bila uzdrzana kada su novinari pitali na ovu temu i upucivala ih je na pravosudne organe, jer je, navodno, svoj posao uglavnom vec obavila.

S druge strane, Okruzno tuzilastvo u Beogradu, tvrdilo je da moze da pokrene postupak samo protiv onih cija imena policija navede u krivicnim pijavama. A takve prijave od policije nikad nisu stigle.

Kada je krajem 2003. godine formirano Tuzilastvo za ratne zlocine i preuzelo slucaj Batajnica, predstavnici Tuzilastva su na okruglom stolu u organizaciji beogradske kancelarije OEBS-a upozorili da ce se tesko doci do odgovornih.  Tada je receno da je «moguce da se  izvrsioci krivicnih dela nalaze u redovima policije».

Da je to tacno nije bila tajna za one koji su imali prilike da intervjuisu svedoke zlocina na Kosovu.

Gordana Igric, sada glavni i odgovorni urednik Balkan Insajta i direktor za razvoj Balkanske istrazivacke mreze, BIRN, istrazivala je slucaj Suve Reke vise meseci tokom 2003. godine.

U njenom dosijeu nasla se poduza lista policajaca, lokalnih Srba i Roma, koje su mestani navodili kao pocinioce zlocina.

Kao jedan od kljucnih pocinilaca spominjan je sluzbenik drzavne bezbednosti iz Suve Reke, koji je ucestvovao u ubistvu porodice Berisa.

Posle povlacenja srpskih trupa sa Kosova i dolaska NATO snaga, pricalo se da je presao je u sluzbu drzavne u Kragujevcu.

Kada je Igric pokusala da proveri da li se ta osoba nalazi na platnom spisku policije, obratila se Ministarstvu unutrasnjih poslova Srbije, ali joj je savetovano da se  «pozabavi lepsim stvarima, a temu zaboravi».

Jutro nakon tog razgovora nasla je pretece pismo na pragu stana i ulazna vrata blokirana daskama.

Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo, iz Beograda, koja se vec godinama bavi istrazivanjem ratnih zlocina i povredama ljudskih prava  u Beogradu kaze za Balkan Insajt da su srpski centri drzavne bezbednosti iz kosovskih gradova, posle ulaska NATO snaga, samo prebaceni i inkorporirani u sastav sluzbe drzavne bezbednosti u Srbiji.

Ona kaze: «Videlo se od pocetka da je glavni problem taj sto su oni koji su davali naloge i oni koji su ih izvrsavali tokom sukoba na Kosovu, bili pripadnici policije, a i sada su u toj formaciji».

Kandic dodaje da se oni od 1999. godine bave falsifikovanjem i prilagodjavanjem dokumenata da se pocinioci ne bi otkrili.

Na nedavno pitanje u cemu se ogleda opstrukcija policije, tuzilac Vukcevic je odgovorio:

«Nije na tuzilastvu da na terenu otrkiva i krivicna dela i izvrsioce. To je posao policije. Moja je procena da se u redovima policije jos nalaze ljudi kojima savest nije cista kada je rec o dogadjajima na Kosovu. Dok ne dodje do prociscvanja u njihovim redovima, mi cemo tesko otkrivati izvrsioce.»

Drugi sagovornik iz vrha srpskog pravosudja, koji je zeleo da ostane anoniman kaze: « Nije rec o celoj organizaciji, vec o ljudima koji su kao izvrsioci, saucesnici ili svedoci povezani. Medjusobno se paze, cuvaju i nastoje da sto manje podataka procuri».

Veruje se da zbog ovih razloga pravosudni organi ne mogu da dodju do vazne dokumentacije, poznate kao «Dosije KiM», koja je jos u posedu policije, kaze nas sagovornik.

U njoj su sadrzani podaci o komandnoj strukturi, rasporedu jedinica na terenu,a zabelezene su gotovo sve pojedinosti o dogadjajima na Kosovu u vreme bombardovanja.

Iako je Ministarstvo unutrasnjih poslova jos 2003. godine formiralo specijalnu policijsku jedinica za otkrivanje ratnih zlocina, mnogi veruju da je ova jedinica, koja nije pod ingerencijom tuzilastva,  formirana kao svojevrstan dekor.

Tuzilac Vukcevic kaze: »Ta policijska jedinica jos nije ni ozbiljno formirana. U njoj je zaposlen isuvise mali broj ljudi za tako slozen, tezak i obiman posao. Koliko sam obavesten oni imaju niz problema, ukljucujuci i onaj sa smestajem».

Nekoliko nezavisnih izvora upozorava da se u njoj nalaze ljudi koji su bili na visokim policijskim pozicijama na Kosovu tokom sukoba.

Izvor blizak nekadasnjoj vladi DOS-a kaze: « Jedan od zaposlenih bio je sef kabineta Vlastimira Djordjevica, a drugi je bio clan Glavnog staba policijskih jedinica u Pristini».

Tim Balkan Insajta uputio je Ministarstvu unutrasnjih poslova Srbije, niz pitanja koja se odnose na optuzbe iznete u ovom tekstu, ali do trenutka publikovanja odgovori nisu stigli.

U telefonskom razgovoru, Vladimir Bozovic, generalni inspektor Ministarstva unutrasnjih poslova,  nadlezan za kontrolu nezakonitosti i nepravilnosti u radu pripadnika sluzbe, rekao je samo da on nije nadlezan ni za jedan slucaj ponaosob.

Pritom je i dodao da mu se niko do sada iz Tuzilastva nije obratio povodom neefikasnosti policije u slucaju Suva Reka.

Ipak, u Srbiji nema mnogo optimista koji veruju da ce do reforme policije doci uskoro.

Imajuci na umu koliko je godina bilo potrebno da se istrazi slucaj Suve Reke, mnogi upozoravaju da ce se proces otkrivanja pocinilaca ostalih zlocina, uz nereformisanu policiju,  otezati u nedogled.

Ukupna klima u drustvu takoje ne pogoduje suocavanju s prosloscu.

Milos Vasic, komentator beogradskog nedeljnika «Vreme», koji je u beogradskoj stampi prvi naceo temu masovnih grobnica, kaze da atmosfera u Srbiji ni malo ne pogoduje radu Tuzilastva za ratne zlocine.

« U Srbiji se Ratko Mladic i Radovan Karadzic jos tretiraju kao heroji. Sadasnja Vlada ne radi nista da se promeni preovladjujuci sistem vrednosti. Kada uskoro pocne istraga o Batajnici, za javnost u Srbiji ce to biti nova bolna traumaticna prica», kaze Vasic.

Istrazivanje je sproveo tim novinara Balkan Insajta. Balkan Insajt je internet publikacija regionalne Balkanske istrazivacke mreze, BIRN.  Istrazivanje je pomoglo Dansko udruzenje za istrazivacko novinarstvo, FUJ, u okviru programa SCOOP.