Đačke ekskurzije pljačka roditelja

Beogradski učitelj će vam reći, naravno nezvanično, da je njegov direktor, uprkos maloj plati prosvetnog radnika, uspeo da kupi sinu frizerski salon. Drugi će vam u poverenju ispričati da njegova direktorka zida stambenu zgradu u Beogradu. Nastavnici i učitelji tvrde da direktori škola samo od ekskurzija i rekreativnih nastava godišnje zarade od 10.000 do 20.000 evra.

- Oni se u sve ugrađuju, u iznajmljivanje fiskulturnih sala, kupovinu udžbenika preko škole itd. Kada ih roditelj ili nastavnik pita zašto je tolika cena putovanja kad ima drugih agencija koje vode na isto mesto za duplo manje novca, on će vam reći: „To je zato što je ova agencija sigurna. Bolje da košta više i da sam siguran da je sve u redu“, ali vam neće dati specifikaciju troškova. Kada ga ja pitam da damo roditeljima specifikaciju jer oni najčešće misle da se mi, učitelji, ugrađujemo u cenu, direktor mi kaže: „Ćuti, pa tu su i tvoje dnevnice. Šta će roditelj da kaže kad vidi da je tvoja dnevnica 2.500 dinara“ - priča nam nastavnica jedne beogradske škole koja nije želela da joj navodimo ime.

Diktatura direktora

Prema njenim rečima, direktori su zaveli diktaturu u školama. Pošto mogu da dele otkaze kako hoće, nastavnici se plaše i ćute. „Ponašaju se kao mali bogovi“.

Ekskurzija do Oplenca, Topole i Kragujevca roditelje đaka nižih razreda osnovnih škola iz Niša košta 1.650, a do Vrnjačke Banje i Goča 1.500 dinara. Za dvodnevni boravak u Beogradu moraju da plate više od 4.000. Sve to izazvalo je gnev roditelja.

- Da bi moj sin, učenik drugog razreda OŠ „ Ratko Vukičević“, otišao do Vrnjačke Banje i Goča, treba da platim 1.500 dinara. Planinari vode na izlet na iste destinacije po ceni od 500 dinara. Ne razumem zašto je cena ovoliko visoka - priča nam roditelj Zoran Petrović.

Vesna Trajković, rukovodilac turizma u „Niš ekspresu“, tvrdi da cena ekskurzija do Vrnjačke Banje i Goča od 1.500 dinara jedva pokrije troškove.

- Obilaze se manastiri Ljubostinja, Veluća, Žiča i Lazarica. Iako se ne plaćaju ulaznice, agencija mora da uplati donatorstvo svakom manastiru. Od ekskurzija plaćamo i donatorstvo školi, dnevnice učiteljima koje iznose 200 dinara, a na to ide i porez. Po učeniku prevoz košta oko 1.000 dinara, jer mora da se uzme u obzir da u svakom odeljenju bar jedan siromašan đak ide gratis, kao i da nisu stoprocentno popunjeni autobusi. Ostalih 500 dinara jedva pokrije troškove - kaže ona.

Deca iz OŠ „Svetozar Miletić“ u Zemunu na rekreativne nastave i ekskurzije uglavnom idu preko „proverenih“ agencija, kaže za „Blic“ direktor ove škole Nataša Ristić.

- Mi još u septembru prikupimo ponude, minimum tri. To su uglavnom tri hotela iste kategorije kako bismo mogli da uporedimo cene. Zatim, odeljenjska veća i Savet roditelja razmatraju te ponude, a konačan izbor prepušten je Savetu roditelja. On daje saglasnost na destinacije i odabira najbolju u skladu sa cenom i izborom sadržaja. Mi smo za ovu godinu već odabrali „Mitrovac“ na Tari iz ponude Centra dečjih letovališta. Za osam punih pansiona roditelji treba da izdvoje 11.000 dinara, ali će to plaćati na 12 rata. Čekamo da Ministarstvo prosvete konačno izradi novi pravilnik koji će iskristalisati postupak oko izbora destinacije, kao i cene, dnevnice za nastavnike... - priča Ristićeva.

Važna je licenca

Ekskurziju, odnosno rekreativnu nastavu može da organizuje bilo koja turistička agencija koja ima licencu Ministarstva trgovine, turizma i usluga, a ona ne mora biti član Udruženja turističkih agencija JUTA , kao što to oni tvrde, kaže za „Blic“ načelnik Odeljenja u sektoru turističke inspekcije Vera Rovčanin.

- Važno je samo da agencija ima licencu, a da li je član JUTA ili nekog drugog udruženja, to nema veze. Mi kontrolišemo njihov rad, odnosno da li su ispoštovali uslove putovanja i ugovor koji je potpisan. Ista prava i obaveze imaju i pojedinci putnici i škole. Svi podležu na isti način Zakonu o turizmu - kaže Vera Rovčanin.

Ona priznaje da postoji šarenilo cena u ovoj oblasti, ali kaže da tu ova inspekcija ne može ništa da učini.

- Oni imaju pravo da odrede svoju cenu, a na školi je da li će to da prihvati. To vam je isto kao da birate da li ćete popiti kafu za 500 dinara u ekskluzivnom hotelu ili za 50 dinara u obližnjem kafiću. Možda prosvetna inspekcija može tu nešto da učini tako što će kontrolisati da li se direktori škola pridržavaju pravilnika koji ih obavezuje da izaberu najpovoljniju destinaciju - kaže Vera Rovčanin.

Međutim, nijedan pravilnik ni zakon ne definiše način na koji će ponude agencija biti prikupljane.

- Trenutno važeći pravilnik ne reguliše precizno način prikupljanja ponuda i izbora agencije i ne obavezuje školu da da specifikaciju troškova roditeljima- kaže za „Blic“ načelnik inspekcije Ministarstva prosvete Bogoljub Lazarević.

Prema njegovim rečima, gradska ili opštinska prosvetna inspekcija ima zadatak da najmanje jednom godišnje proveri da li je godišnjim planom predviđena ekskurzija i rekreativna nastava, da li je škola prikupila minimum po tri ponude.