Viski, bombonjere i poneki evrić

Po istraživanjima iz 2002. godine lekari su, odmah posle carinika, najviše skloni podmićivanju. Kasnija istraživanja na ovu temu nisu rađena, ali o korupciji u zdravstvu ne prestaje da se govori. Najčešće pritužbe stižu od pacijenata, o mitu se govori i među zdravstvenim radnicima, ali o svemu ovome više se šapuće nego što je iko od spreman da javno iznese dokaze. U zdravstvenim ustanovama uvedeni su i zastupnici pacijenata, koji treba da štite njihova prava, ali među pritužbama koje stižu do njih gotovo nema ni jedne koja se odnosi na mito.
To svakako ne znači da korupcije nema, niti da je ima manje nego ranije. Ona je, kako se čini, duboko ukorenjena u gotovo svim oblastima, pa i u zdravstvu, ali kako se radi o humanom poslu, u kojem su u pitanju životi ljudi, javnost je na podmitljivost zdravstvenih radnika posebno osetljiva.

Plava koverta najbolje rešenje?

Brojne su "kritične" tačke u zdravstvu u kojima se javlja korupcija. Kapaciteti ustanova najčešće su nedovoljni, pa se pojedini pacijenti opredeljuju za kraći put do lekara, bolničkog kreveta ili do neophodne intervencije. Plava koverta pokazala se, kao i u mnogim drugim delatnostima, kao najbolje rešenje. Računi za dijagnostičke procedure trebalo bi da se plaćaju na ovlašćenom šalteru zdravstvene ustanove uz obaveznu priznanicu, ali često lekar od pacijenta uzima novac u četiri oka, bez potvrde da je novac primio. Ima i onih lekara koji će za uslugu tražiti novac, ili neku drugu materijalnu vrednost, kao na primer frižider, nakit, servis, sanduk viskija... što se prepričava među lekarima. Javno svi kažu da "neko to radi", da se priča za pojedine kolege da su podmitljivi, ali niko ne želi da kaže ko su oni, niti o kakvim poklonima je reč.

Generalno, svi lekari su ogorčeni što se pod kapu korumpiranosti stavlja profesija, jer, bez obzira što ima onih koji putem plavih koverti naplaćuju svoje usluge, najveći deo zdravstvenih radnika pošteno radi svoj posao. Lekari su pogođeni ovakvim izjavama pošto to shvataju kao atak na dostojanstvo profesije. Naročito su pogođeni oni koji skromno žive od svojih zarada, a koji se ovakvim generalnim napadima stavljaju na stub srama. Ali, s druge strane, priča se da ima i onih koji neće da se late skalpela ukoliko ne dobiju novac, da pacijentu namerno predočavaju kako im je intervencija neophodna, ali je lista čekanja duga... A pomeranje na listi košta.

Po rečima profesora etike dr Jovana Marića, najčešće su korumpirane grane medicine u kojima se ne može odugovlačiti s intervencijom, gotovo da pacijent mora pristati na ponuđene uslove. Kao etičara ovakve priče ga pogađaju, ali one su učestale u situaciji ispoljavanja neravnopravnosti u društvu i kršenja društvenog morala.

Kako zahvaliti doktoru?

Darovanje doktora u narodu se često smatra kao vid zahvalnosti. Zato nije čudo što u toku lečenja rodbina bolesnika skoro svakodnevno časti medicinsko osoblje i lekara. Time se očekuje da će sestra obratiti malo više pažnje na bolesnika, da će lekar češće obilaziti pacijenta i učiniti sve da se on najbolje leči. I posle završenog lečenja vrlo često slede pokloni, a pod njima se podrazumevaju razne stvari različitih vrednosti.

U našoj sudskoj praksi vrlo retko se dešavalo da neko odgovara za mito, a u oblasti zdravstva ovakvi primeri su izuzetno retki. Čak i kada je pacijent tužio lekara za mito, pošto se ovakva primopredaja obično odigrava u četiri zida, teško ga je dokazati. Poznato je i to da kolege štite jedan drugog, pa i u slučajevima kada se zna da neko od njih uzima mito, najčešće se iz solidarnosti ćuti.

- Posebna priča su sami pacijenti. Duboko ukorenjeno shvatanje u narodu da lekara treba dodatno darivati za njegov rad dovelo je do stava da se u ordinaciju ne ide bez poklona i punog novčanika.

– Pacijenti moraju da znaju da je kažnjivo i primanje i davanje mita – kaže profesor Medicinskog prava na Kragujevačkom univerzitetu Jakov Radišić. – Ukoliko pacijent putem plave koverte ili nekog drugog poklona želi da za sebe pridobije veća prava od onih koje zakon garantuje može da odgovara pred zakonom. Isto tako, ukoliko lekar traži ili primi poklon ili njime uslovljava lečenje smatra se da krši zakon.

- U izjavi ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića koju je jednom prilikom dao za naš list kaže se da korupcije u zdravstvu ima više nego što lekari žele da priznaju, a manje nego što se priča među građanima. U kriznom sistemu koji traje više od deset godina ima različitih načina veće ili manje korupcije, koje su kao voda, "koju ne možete zaustaviti".

– Građani moraju da shvate da ako hoćemo da se borimo protiv korupcije, moraju da budu samosvesni i da se trude da ostvare svoja prava – kaže dr Milosavljević.

Ovih dana se i sam ministar Milosavljević našao na udaru kritika manje grupe privatnih lekara zbog nesklada između onoga što je naše zdrastsvo dobilo od Evropske unije, a radi se o 90 miliona evra bespovratne pomoći i efekata odobrenih projekata. Ovi udari stižu od Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije, koji tvrde da je mnogo dobijenih para pojela korupcija. Ministarstvo zdravlja tvrdi da su svi projekti finansirani parama Evropske unije uspešno ugrađeni u naš državni sistem lečenja. Gde je istina teško je reći, ali je sigurno da je ovo još jedna senka koja je pala na zdravstvo.

– Korupcije u zdravstvu ima u svim zemljama, a što je ona siromašnija korupcije je više – kaže za "Dnevnik" pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić. – Donošenjem zakona o javnim nabavkama učinjen je veliki korak u borbi s korupcijom, ali predstoji još uvek mnogo posla. Mislim da je konkurencija u zdravstvu dobar način da se mitu preseče put. Kada zdravstveni dinar bude pratio pacijenta i kada on bude mogao da bira gde će da se leči, kada Zavod za zdravstveno osiguranje bude plaćao lekara po broju pacijenata a ne paušalno, biće sasečeni glavni oslonci korupcije.