Kasarne sve praznije

Martovska klasa vojnika u subotu je položila zakletvu. Od planiranih 10.000 regruta, vojničku uniformu obuklo je tek 6.000 mladića, što je do sada najslabiji odziv u poslednjoj deceniji. U Crnoj Gori taj problem je još izraženiji - toj republici je odziv regruta u prošloj godini za služenje vojnog roka u mornarici VSCG bio samo 33,5 odsto, dok je u martu ove godine realizacija plana popune iznosila svega 15 odsto!

Zbog slabog interesovanja mladih za odlazak u vojsku, kasarne su sve praznije. Prošle godine je od planiranih 44.000 regruta, na služenje vojnog roka u jedinice i ustanove VSCG upućeno 34.500, odnosno 78 odsto.

Načelnik Uprave za obaveze odbrane Ministarstva odbrane pukovnik Petar Radojčić razloge sve slabijem odzivu mladića za služenje redovnog vojnog roka vidi i u svođenju vojne obaveze na nivo dobrovoljnosti. Takođe, po njegovoj oceni, veliku štetu su naneli i zakoni o aboliciji. Naime, u Crnoj Gori je oktobra prošle godine donet Zakon o aboliciji kojim su oslobođeni svi regruti koji nisu relulisali vojnu obavezu. Za slabiji odziv regruta, prema rečima pukovnik Radojčića, krivi su i neki političari, jer su posle tragičnih događaja na Topčideru, Leskovcu i Lađevcima, pozivali regrute da ne idu u vojsku. To je u delu populacije naišlo da odobravanje i dobrim delom je uticalo na umanjenje popune.
Nije mali broj vojnih obveznika koji svojevrstan bojkot vojske pravdaju njenim posrnućem u godinama rata i kasnije, kada je izgubila decenijama građeni imidž i autoritet, četvrte po veličini evropske armije. Nezvanični podaci govore da je već posle krize u Sloveniji 1991. zabeležen slabiji odziv mobilizaciji u tada još celovitoj SFRJ. Pominje se da je tada više od sto hiljada ljudi izbeglo mobilizaciju, tako da je to bio najslabiji ikada zabeležen odziv vojnih obveznika.

Po Radojčiću, u Srbiji je najmanji odziv regruta na području Beograda. Prema ranije objavljenim podacima, samo tokom 2003. tadašnjem vojnom tužiocu u Beogradu dostavljeno je oko 1.800 krivičnih prijava za neodazivanje na vojni poziv i izbegavanje vojne službe.

Zbog drastičnog smanjenja odziva regruta za služenje vojnog roka, Vojska će preduzeti, kako najavljuju i iz Ministarstva odbrane i iz Generalštaba VSCG, niz mera da se ovakav negativan trend zaustavi. Među prvima je najava skraćenja vojnog roka s oružjem sa devet na osam meseci, dok bi civilni rok i dalje bio 13 meseci. Koliko će to stimulativno uticati na mladiće da se odazovu pozivu za vojsku ostaje da se vidi, ali mnogi analitičari smatraju da se stanje neće bitnije popraviti dok se ne popravi ukupno stanje u vojsci.Ovi podaci su u Vojsci “upalili crveno svetlo”, ali za poznavaoce prilika nisu iznenađenje. Naime, tragični događaji u Vojsci SCG u drugoj polovini prošle i početkom ove godine, direktno su uticali da iz roka u rok bude sve slabiji odziv regruta za odlazak u vojsku. Tako je u septembru 2004. odziv je bio 93, 8 odsto, da bi u decembru iste godine pao na 72, a u martu ove godine odziv je samo 60 odsto. Očigledno je da “Srbin više ne ide rado u vojnike”. Istovremeno, povećano je interesovanje za civilno služenje, pa se trenutno u civilnim ustanovama nalazi 9.628 regruta, 4.300 je odobreno civilno služenje i oni čekaju slobodno mesto a u proceduri je još oko 3.000 zahteva.