Šansa srpskom „predatoru”

Ako se obezbede neophodna sredstva, SCG bi se uskoro mogla svrstati u red proizvođača bespilotnih letelica čime bi vazduhoplovna industrija dobila tako neophodan impuls za pokretanje novih programa. Prvi letovi IBL-2004, kako glasi zvanični naziv ovog projekta, već su obavljeni iznad vojnog aerodroma u Kovinu, tako da je praktično preostalo da se obave neka poboljšanja, uobičajena kada je reč o prototipovima.

„Pančevačka `Utva` proizvodila bi trup, krila i ostale aerodinamičke komponente, dok bi mi ugrađivali uvoznu elektronsku i drugu opremu”, kaže pukovnik Aleksandar Kostić, pomoćnik direktora Vojnotehničkog instituta iz Beograda.

Osmatranje granice i šumskih požara

Bespilotne letelice se koriste uglavnom za izviđanje i dobijaju sve veći značaj u mnogim armijama, a Amerikanci su svoj čuveni model „predator” već opremili raketama vazduh-zemlja i upotrebili ga u aktuelnom ratu protiv terorizma. Pored toga, postoji i civilna namena „aviona bez pilota”, kao što su kontrola državne granice, saobraćaja, šumskih požara ili meteorološka istraživanja. Upravo zato projekat IBL-2004 mogao bi postati i značajan izvozni adut, s tim što bi srpski „predator” dobio i neko atraktivno komercijalno ime.

„Ova letelica se navodi sa zemlje, iz mobilne kabine koja se nalazi na kamionu u kojoj su smešteni `pilot` i operater izviđačke opreme. Sa letelice, kojom se upravlja radio vezom, prenosi se slika na monitor `pilota` dok istovremeno operater preuzima prikupljene izviđačke podatke”, objašnjava Kostić.

U osnovnoj verziji bespilotna letelica bila bi opremljena televizijskom i termovizijskom kamerom, a po želji korisnika mogli bi se ugraditi infracrvena kamera, radarski ometač ili laserski obeleživač cilja po kome bi se moglo dejstvovati sa zemlje ili iz aviona. Otkako su letelice ovog tipa upotrebili Izraelci 1982. godine, kada su pomoću njih uništili sirijsku protivvazdušnu odbranu, one postaju prethodnica savremenih vojnih pohoda. Sticajem istorijskih okolnosti, naši stručnjaci su došli do podataka o mnogim bespilotnim letelicama koje su oborene tokom rata 1999. godine.

„Njihovim proučavanjem smo utvrdili da naši stručnjaci ne zaostaju u znanjima o ovom specifičnom vidu vazduhoplovstva”, kaže Kostić.

Upravo zato što ne postoji mogućnost gubitka posade, bespilotne letelice sve više preuzimaju zadatke koji su ranije obavljali izviđački avioni. Iako lete sporo i relativno nisko, one nisu baš lak cilj za protivvazdušnu odbranu, jer imaju mali radarski, vizuelni i zvučni odraz.

IBL-2004 ima autonomiju leta od oko četiri sata, na visini od tri hiljade metara krstari brzinom od 120 kilometara na sat. Maksimalna težina pri poletanju je 110 kilograma, od čega je 30 kilograma opreme za izviđanje. Raspon krila je 4,2, dužina trupa 3,8 a visina letelice 1,2 metra. Kerozinski klipni motor pokreće dvokraku elisu.

Uspešni testovi na kovinskom aerodromu

Na vojnom aerodromu u Kovinu domaća letelica je tokom nekoliko eksperimentalnih letova uspešno poletala i sletala kao klasičan avion, dovoljna joj je vrlo kratka poletno-sletna staza što praktično može da bude deo puta ili manji plato. Prilikom sletanja dužina rulanja smanjuje se aktiviranjem kočionog padobrana. U perspektivi, postoji mogućnost izgradnje mobilnog katapulta za poletanje i razvijanje sletanja padobranom što, s tehničke strane, nije nikakav problem.

Pošto je reč o prvoj bespilotnoj letelici na ovim prostorima, njen „pilot” praktično je samouk, reč je o jednom od stručnjaka Vojnotehničkog instituta iza koga je veliko iskustvo u izgradnji teledirigovanih avio modela. Ako Vojska SCG bude uvela ovakve letelice kao standardni deo opreme, to će postati posebna specijalnost za starešine.

Uprkos besparici koja pritiska i Vojnotehnički institut, njegov deo specijalizovan za ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu sproveo je nekoliko značajnih projekata, kao što su modernizacija raketnog sistema „neva” i radara PVO. Ipak, od presudnog značaja za domaću vazduhoplovnu industriju, iza koje je tradicija duga osam decenija, bila bi proizvodnja klipnog školskog aviona „lasta” a prvi korak na tom putu mogla bi biti upravo domaća bespilotna letelica.