Favola iz favele

Kao da su još jednom osvojili titulu svetskog šampiona u fudbalu, Brazilci su ovih dana u transu, gotovo raspamećeni i oduševljeni što je na čelu države - posle tri teška uzastopna neuspeha - ustoličen već legendarni "metalac" Luis Inasio Lula da Silva. Izgubiti u jednoj, pa i u dve predsedničke trke nešto je (to smo i ovde videli) što se još i događa, ali tri puta prolaziti kroz muke gubitnika, a ipak ne pokopati nadu i, na kraju, u četvrtom pokušaju, odneti rekordnu pobedu, to se dosad dogodilo jedino "Malom Luisu", kako Brazilci iz milošte zovu svog novog, u sredu svečano inaugurisanog, trideset šestog po redu, šefa najmnogoljudnije države Južne Amerike.

Priča o novom predsedniku Brazila uistinu je favola iz favele. Ona je mnogo više nego i najsmeliji američki (hipotetički) san. Gospodin koji se u sredu, u prisustvu oko pola miliona građana i članova 118 stranih delegacija, među kojima sedmorice šefova latinoameričkih država sa Kubancem Kastrom i Venecuelancem Čavezom na čelu, do predsedničke palate Planalto provozao u otvorenom "rols-rojsu", otpozdravljajući usput razdraganoj masi, možda ni sam nije verovao da je, prolazeći kroz sve što mu je život priređivao, na kraju, ipak, ostvario "najluđi san". Krajem oktobra prošle godine Lula, lider i osnivač partije radnika, dobio je glasove čak 52 miliona birača, nešto iznad 61 odsto biračkog tela zemlje. Prema upravo objavljenim sondažama, predsednik Lula, koji je juče u Kongresu od svog prethodnika Fernanda Kordose primio predsedničku lentu i tako i zvanično preuzeo najvišu državničku funkciju, trenutno uživa puno poverenje čak 76 odsto građana. Nikad nijedan brazilski predsednik ni u jednom momentu nije imao toliku popularnost.

Čovek kompromisa

Lula (57) takozvani je običan, a ustvari krajnje neobičan čovek. Mnogi govore da je svojevrsni fenomen. On to, po svemu, jeste. Prvi je predsednik jedne velike zemlje koji u školovanju nije otišao dalje od petog razreda osnovne škole. Rođen je kao osmo i poslednje dete u gotovo nezamislivo siromašnoj seljačkoj porodici. Još kao dete, radio je sve fizičke poslove, a kada je, kao mladić, postao radnik u metalskoj industriji i, zatim, sindikalista trockističkog usmerenja, ušao je i u svet politike. Pre dvadeset dve godine, zajedno sa svojim najbližim istomišljenicima, među kojima je bilo i puno intelektualaca, osnovao je Partiju radnika, danas najjaču političku snagu u zemlji.

Prelazeći dosadašnji, najčešće mukotrpan, put, koji ga je, zbog podstrekivanja na štrajkove i otvoreno suprotstavljanje nekim ranijim vojnim režimima, nakratko (samo mesec dana), odveo i u zatvor, "Mali Lula" je, u međuvremenu, kako sam kaže, "evoluirao" u političara modernih shvatanja, spremnog da u interesu države i njenih građana, ako treba, sklapa i savez sa samim đavolom. U stvari, novi šef brazilske države je čovek kompromisa, što se vidi iz njegovih političkih govora i poruka i, možda još više, iz činjenice da u svojoj vladi ima predstavnika i levice i centra, zatim predstavnika krupnog kapitala i onih iz sveta finansija, a među njima je i Henrike Meireles, predsednik Centralne banke, inače član partije bivšeg predsednika Kordose. U vladi se našlo mesta i za najpopularnijeg brazilskog pevača Gilberta Gila, koji je dobio resor kulture.

Ukloniti socijalni aparthejd

Iako je umereni optimista sa, na izgled, skromnim ciljem - da utoli glad armiji od pedesetak miliona najsiromašnijih - novom prvom čoveku Brazila sigurno neće biti lako. U njega nisu uperene samo oči Brazilaca, nego i čitavog sveta. Kao svojevremeno Mendela, koji je uspešno otklonio aparthejd u Južnoafričkoj Republici, što mu je bio osnovni cilj, tako i predsednik Lula nastoji da u svojoj zemlji zbriše ne toliko rasni koliko socijalni aparthejd. "Ako do okončanja mog mandata svaki Brazilac sebi bude mogao da priušti tri obroka dnevno, smatraću da je uspešno okončana moja životna misija", poručio je predsednik Lula u svom prvom obraćanju naciji.

Put do ostvarenja tog cilja mogao bi da bude đavolski težak. Brazilska privreda je u krizi, a državi najveću nevolju čini dug koji prelazi 60 odsto nacionalnog bruto proizvoda. Kad je reč o Brazilu, taj dug iznosi 360 milijardi dolara! Što je najgore, ne duguje se stranim državama i bankama, nego domaćim finansijerima. Ukoliko se, što pre, ne otpočne sa otplatom duga, privreda će jednostavno stati i srušiće se čitav privredno- finansijski sistem. Dogodiće se, dakle, nešto što je u zemljama Južne Amerike već viđeno. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su na potezu - Brazil od njih očekuje kredit od najmanje 20 odsto vrednosti svog bruto nacionalnog proizvoda, a to je u novcu - 120 milijardi dolara.

Ipak, bez obzira na sve teškoće pred kojima će se naći, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu, sigurno je da nijedan od dosadašnjih brazilskih predsednika nije imao veću šansu da uspe nego što je sada možda ima predsednik Luis Inasio Lula da Silva. Kao levičar, on će, silom prilika, biti prinuđen da sprovodi politiku kakvu bi želela desnica, što desnica inače ne bi mogla zbog pretnji štrajkovima. Bar u početku svog mandata, brazilska vlada će moći da sprovodi i nepopularnu ekonomsku politiku, a da pri tom ne strepi od širih narodnih pobuna ili, možda, državnog udara. Predsednik Lula kreće, dakle, na put pun neizvesnosti, ali, bar za početak, moći će da računa na siguran gromobran - u vidu ogromnog poverenja koje mu pruža gotovo čitava nacija.