Odbegli direktor C marketa optužuje

Kad pukne tajkunska tikva

Šta se krije iza pisma Slobodana Radulovića javnosti u Srbiji, šest godina nakon privatizacije C marketa i kako su na optužbe odgovorili prozvani u njegovom pismu

Da li zbog prodaje Maksija Delezu ili iz nekih drugih razloga, tek Slobodan Radulović, bivši direktor C marketa, koji se, spekulisalo se ranije, krije u Španiji od srpskih sudskih vlasti zbog sumnje da je učestvovao u aferi "stečajna mafija", oglasio se posle pet godina.

Preko svojih advokata obavestio je javnost, predsednika Borisa Tadića i zvaničnike Evropske unije kako je, tvrdi, svojevremeno bio primoran da potpiše „memorandum o razumevanju“ o načinu na koji će se C market prodati Miroslavu Miškoviću i Milanu Beku. Radulović u najnovijoj ispovesti optužuje bivšeg premijera Vojislava Koštunicu i nekolicinu njegovih ministara da su omogućili Miškoviću da na "nezakonit i nelegalan način, na prevaru, odnosno otmicom" kupi C market, čime je ovaj stekao monopol na tržištu hrane u Srbiji.

Radulović kaže da je sve počelo od trenutka kada je obelodanio da sa delom menadžmenta C marketa (77 odsto akcija u vlasništvu akcionara, a 23 društveni kapital) planira da kupi deo društvenog kapitala, ali da im je za to potrebno da država donese odluku da svoj deo prodaje.

Dolaskom na vlast Vojislava Koštunice, 2004. godine, "Mišković mi je otvoreno rekao da ima nameru da preuzme C market, da ga u tome neće niko sprečiti, da ima podršku Vlade i da je na meni da biram. Da li hoću da mu u tome pomognem i obezbedim sebe za ceo život ili da mu smetam pa da me uništi", piše u Radulovićevom obraćanju javnosti.

On kaže da od tada počinju pritisci, pretnje i ucene od strane Miškovića koji je po svaku cenu želeo da se domogne 25 odsto tržišta koje je zauzimao C market.

Vlada Srbije uskoro donosi odluku da se C market ne sme prodati Raduloviću, a kasnije i odluku da se pomenuti trgovinski lanac ne sme prodati nikome ko nije iz Srbije, plašeći se prodaje akcija slovenačkom Merkatoru ili hrvatskom Agrokoru. Radulović tvrdi i da mu je Mišković nudio 10 miliona evra da pristane na preuzimanje C marketa, ali da je on to odbio. "Tokom 2003. i 2004. godine ponovo mi se javio i Milan Beko..."

Optužnica pisana kod Beka

"Zbog laži i pretnji morao sam da napustim zemlju, jer sam znao da na sudu, koji je prihvatio lažnu optužnicu napisanu u Bekovoj kancelariji, ja ne mogu da dokažem svoju nevinost i kriminal Miškovića i Beka", kaže za NIN Slobodan Radulović, bivši direktor C marketa. S Radulovićom smo kontaktirali preko advokatske kancelarije Horovic iz Novog Sada i na pitanja je odgovorio elektronskim putem.

Zbog čega se tek sada obraćate predsedniku Tadiću i javnosti?

Cela lažna optužnica protiv mene je podignuta da bi me Koštunica, Mišković i Beko onemogućili i sprečili da javno iznesem istinu ko je Miškoviću omogućio da na koruptivan i nezakonit način preuzme C market i preko koga je on stvorio monopol u trgovini hranom. Obratio sam se sada zato što sam smatrao da je vreme, kada se Srbija nalazi u fazi sticanja kandidata za članstvo u EU, jedinstvena prilika da se javno postave pitanja kako je Mišković putem koruptivnog i nezakonitog preuzimanja C marketa došao do monopola u trgovini hranom. I kako sada prodajom Maksija pokušava da opere nezakonito i koruptivno preuzimanje C marketa.

Kakav odgovor očekujete?

Očekujem da se sazna istina da smo ja, moja porodica i posebno moja deca, doživeli strašan progon i linč od strane Miškovića, Beka i Koštunice, kako bi me onesposobili i onemogućili da iznesem istinu o njihovom kriminalnom načinu preuzimanja C marketa. Očekujem da se sazna istina da je lažna optužnica protiv mene napisana u Bekovoj kancelariji i da su istražni organi i tužilaštvo morali da prihvate tu Bekovu lažnu optužnicu protiv mene.

Očekujete li da vaše obraćanje utiče na prodaju Maksija Delezu?

Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji, januara ove godine, ocenio je da u Srbiji postoji monopol koji narušava funkcionisanje tržišta. Pošto sam uveren da odgovorne osobe iz firme Delez, kao i nadležne institucije EU, ne znaju pozadinu nastanka Delta Maksija, smatrao sam svojom obavezom da ih o tome obavestim.

Zašto ste pristali na dogovor sa Miškovićem, odnosno koliko novca ste dobili za prodaju C marketa?

Ja nikada nisam pristao niti napravio dogovor sa Miškovićem. Ja sam bio ucenjen i nateran da potpišem Memorandum o razumevanju koji je predložio predsednik Vlade Koštunica. Nisam pristao da me Mišković kupi i odbio sam njegovu ponudu novca, kojom bih rešio ne samo svoju egzistenciju, nego i egzistenciju svojih unuka.

Na osnovu kojih dokaza tvrdite da je tadašnji premijer Koštunica dobio pare od Miškovića?

Naravno da za sve moje tvrdnje iz pisanih materijala postoje dokazi. Kako je trag novca nemoguće sakriti, vrlo lako svaka iole ozbiljna istraga može da u kratkom vremenskom periodu otkrije učesnike ove koruptivne transakcije.

"Glavni razlog da prihvatim saradnju sa Bekom ležao je u činjenici da je Beko iskazao veliku netrpeljivost prema Miškoviću", piše u pismu. Radulović priča da se kasnije i sastao sa Bekom i predstavnicima investicionog fonda Salford i da su se dogovorili da C market ostane samostalna kompanija u sastavu Salforda, a da Salford preuzimanjem C marketa onemogući Miškovića u njegovoj nameri da ostvari monopol.

"Zbog stalnih pritisaka, kako medijskih, tako i institucionalnih... tražio sam hitan sastanak sa Bekom. ... Beko mi tada predlaže da zaboravim na Salford... da je isplativije da se pojavi on sam i da je za tu priliku već formirao `školjka firmu` Delmont, kao i da će to biti bolje prihvaćeno od strane države".

Radulović piše da je prihvatio Bekov predlog i da su se uskoro dogovorili kako će dokapitalizovati C market. Odluku je kasnije, piše Radulović, podržala i Skupština akcionara C marketa (53,2 odsto glasova akcionara). "Beko me tada obavestio da se moramo sastati i sa predstavnicima vlasti. Sastanak je održan početkom avgusta 2005. godine..."

Dejan Mihajlov, generalni sekretar Vlade ih je tada, tvrdi Radulović, obavestio da im je Mišković ponudio 15 miliona evra, na šta je Beko odgovorio da će on dati i više. Dogovoreno je da to bude 15 miliona. Osam za DSS, pet za finansiranje opozicije u Crnoj Gori, a ostatak za honorare ministrima, piše Radulović.

Kada je Komisija za hartije od vrednosti dala rešenje za dokapitalizaciju, Beko je počeo da izbegava Radulovića, a da sa Miškovićem pregovara o kupovini C marketa. Onda ga je, piše Radulović, polovinom avgusta Dejan Mihajlov obavestio da je država donela odluku o načinu privatizacije i da on to mora da prihvati.

"U kabinetu predsednika Vlade Srbije, 19. avgusta 2005. potpisan je Memorandum na osnovu koga su Mišković i Beko preuzeli C market, a ja bio prinuđen da potpišem taj dokument".

Radulović tvrdi da su tako prevareni i on i akcionari koji su umesto 1.200 evra po akciji, koliko je Mišković kasnije platio Beku, dobili samo 300 evra. Mišković je time dobio monopol i za 45 miliona evra preduzeće koje vredi, kako tvrdi, najmanje 335 miliona, Beko 83 miliona evra od prodaje svog udela Miškoviću, a Koštunica novac za stranku i finansiranje opozicije u Crnoj Gori.

Službenik Nikezić

Doskorašnji savetnik premijera, trenutno državni sekretar Ministarstva finansija Dušan Nikezić, sukobom bi interesa mogao uticati na privatizaciju ovog preduzeća, upozorili su borci protiv korupcije. Antikorupcioni sajt „Pištaljka“ ukazao je na šest funkcija koje Nikezić kumulira, kao i na njegove porodične veze sa premijerom koje ga dovode u sukob interesa i potencijalno ugrožavaju interes javnosti.

Nikezić je još imenovan za predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća EPS, za predsednika Upravnog odbora Energoprojekta, zatim za člana Skupštine akcionara privrednog društva Direkcija KS. Ali, osim što je član Radne grupe za praćenje i koordinaciju privatizacije Telekoma, Nikezić je član i Komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga za to preduzeće.

Tako je slučaj Nikezića postao posebno osetljiv, zbog prirode posla preduzeća za konsultantske usluge CES Mekon, koje je bilo angažovano na brojnim poslovima Telekoma, a čiji je vlasnik njegov otac Zvonimir Nikezić.

Ovo preduzeće tokom devedesetih je, naime, pružalo konsultantske usluge za Telekom, ali je bilo i dugoročni savetnik na izradi strateških razvojnih programa, potom finansijski savetnik u pregovorima Vlade Srbije, Telekoma Italija i grčkog OTE-a, kada je 1997. godine prodat manjinski paket akcija Telekoma. I tako redom.

Sam premijer Cvetković izvesno je vreme bio zaposlen u Nikezićevoj firmi, pa i dok je obavljao funkciju direktora Agencije za privatizaciju vodio se kao izvršni direktor CES Mekona. "Zauzvrat" je njegov zamenik u Agenciji bio mlađi Dušan Nikezić. U Vladi su demantovali sukob interesa obrazloživši šturo da Nikezić prima svega tri plate - državnog sekretara, u EPS-u i Energoprojektu, dok su u Agenciji za borbu protiv korupcije kazali da će ovaj slučaj biti istražen.

Prozvani u Radulovićevom pismu, uglavnom, nisu želeli da komentarišu njegove navode. Jelena Krstović, iz Delta holdinga, kaže da oni nemaju komentar, a odgovor nismo dobili ni od Milana Beka. Petar Petković, portparol DSS-a, za NIN kaže da stranka neće polemisati sa odbeglim od pravde i da se Radulović odazove pozivu suda u Beogradu pa dokazuje navode iz pisma.

Radulovića su demantovali i predstavnici crnogorske opozicije, nazvavši "bezočnim lažima" njegove tvrdnje da je DSS sa pet miliona evra finansirao opozicione partije u kampanji povodom referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Sa druge strane, u crnogorskom tužilaštvu kažu da će ovih dana pročitati Radulovićevo pismo i odlučiti šta dalje.

Do zaključenja ovog broja NIN-a ni iz kabineta predsednika Tadića nismo dobili odgovor da li im je Radulovićevo pismo stiglo i da li ga je predsednik pročitao.

I Branko Pavlović, nekadašnji zastupnik malih akcionara, tvrdi da Radulović laže. Pavlović, za koga Radulović kaže da je Miškovićev čovek i da je bio jedan od najagresivnijih u kampanji protiv njega, za NIN kaže da nikada nije primio ni dinar od Miškovića, te da je pošteno plaćen od strane malih akcionara.

"Ne znam šta se Radulović dogovarao sa Miškovićem i Bekom, ali znam da u pismu nema nijedne zamerke na postupak preuzimanja akcija. Primer C je dao najbolju ponudu od 300 evra po akciji i to je činjenica", kaže Pavlović.

Učešće najvećih kompanija u maloprodaji (2009. godina, u mlrd din.)

Delta Maksi

65,6

Merkator-s 41,3
C market 22,0
PTP Dis 14,9
Univereksport 10,1
Pekabeta 4,7

Izvor: Ekonomija. org

Delta, podsećamo, nije ni učestvovala u nadmetanju za akcije C marketa, već je to bila Primer C, preduzeće Slobodana Radulovića, kome su akcionari i prodali svoje akcije. Merkator je odustao od trke, zbog, kako su saopštili, neregularne utakmice, dok je ponudu Ašmora Komisija za hartije od vrednosti odbacila kao nepotpunu.

"Prodaja akcija na berzi, na kojoj smo mi insistirali, bila je vraćanje te prodaje u legalne tokove, jer se Radulović prethodno dogovarao o dokapitalizaciji sa Bekom, što je značilo manju cenu malim akcionarima", kaže Pavlović.

On podseća da Radulović nije dve godine dozvoljavao da se održi skupština akcionara, kao i da mu nije dozvolio da uđe na skupštinu koja je konačno održana avgusta 2005. i na kojoj je, nelegalno, prihvaćena preporuka Upravnog odbora da se odobri dokapitalizacija.

Bivše akcionare koji i sada, pet godina kasnije, protestuju i traže poništenje ove prodaje, Pavlović naziva "nekolicinom Radulovićevih bivših saradnika koji su dobili između 100.000 i 330.000 evra od prodaje svojih akcija i koji se neopravdano bune".

Međutim, Milan Smiljanić, jedan od bivših akcionara C marketa, kaže nam da je sve iz pisma tačno i da će oni i dalje insistirati na poništenju ove prodaje.

U Savetu za borbu protiv korupcije, koji je, podsetimo, javnosti prvi predočio dogovor Miroslava Miškovića, Milana Beka i Slobodana Radulovića o prodaji akcija C marketa Radulovićevoj firmi Primer C, kažu da je sve ovo već poznato.

„Šta god sada da kaže Radulović, kasno Marko na Kosovo stiže. Ako je nevin, kao što kaže, zašto ne dođe u Srbiju i ne dokaže to. Zašto se ovde ne bori za svoja prava? Nego i njemu su ruke duboko u pekmezu“, kažu u Savetu koji odavno upozorava na korupciju i "brakove" domaćih tajkuna sa predstavnicima vlasti, kao i na mutne radnje u procesu privatizacije društvenih preduzeća.

Tužilaštvo se zasad ne oglašava, a kako NIN saznaje, Komisija za zaštitu konkurencije verovatno će pozitivno odgovoriti na zahtev Deleza da im se odobri koncentracija, iako je ranije ista komisija dva puta donosila rešenje kojem se Delta Maksiju ne dozvoljava pripajanje C marketa zbog monopola na tržištu.

Prvo takvo rešenje, Delta je osporila pred sudom zbog proceduralnih grešaka u rešenju komisije, dok se ponovljeno rešenje već skoro tri godine nalazi pred Upravnim sudom.