Omikron je misterija - "naučni alarmi počeli da se oglašavaju"

Južnoafrički naučnici identifikovali su novu varijantu virusa koji izaziva kovid 19, a Svetska zdravstvena organizacija mu je dala špijunsko fantastično ime "omikron" u roku od nekoliko dana, zbog serije mutacija u njegovom proteinu šiljcima, nanomehaničkom pipku koji spaja i provaljuje u stanice, naučni alarmi su počeli da se oglašavaju, piše Wired.

Ipak, radilo se o alarmima u stilu "ovo treba da proverimo", a ne "svi gube glavu", piše taj list.

Zabrana putovanja, zatvaranje granica...

Panika se proširila dok su naučnici identifikovali omikron u 18 zemalja, što je dovelo do zabrane putovanja, zatvaranja granica, pada tržišta akcija i zabrinutosti u Sjedinjenim Državama tokom prazničnog vikenda da se svet vratio u martu 2020.

Istraživači u Južnoj Africi i Bocvani otkrili su većinu slučajeva do sada, iako je ovo možda samo artefakt potrage za njima. U utorak su holandske vlasti objavile da je najraniji slučaj koji su mogli da identifikuju star 11 dana, pre identifikacije omikrona u Južnoj Africi.

To znači da je soj omikron široko rasprostranjen i misteriozan jer o njemu još niko ništa ne zna. Organi javnog zdravlja još ne znaju da li je virulentniji ili zarazniji od delte, koja je od prošlog leta zamenila većinu drugih varijanti virusa SARS-CoV-2.

Jedna važna stvar koju naučnici treba da znaju

"Ono što naučnici ne znaju, a treba da otkriju, jeste koliko se efikasno omikron kreće od osobe do osobe. Može li da izbegne imunitet stečen prethodnom infekcijom ili vakcinom? Da li izaziva ozbiljnije bolesti? „Potrebno nam je više vrsta podataka", kaže Angela Rasmusen, koronavirolog u Međunarodnom centru za vakcine u Saskačevanu, Kanada.

To podrazumeva traženje genomskih i epidemioloških podataka, razumevanje imunoloških razlika sojeva i prikupljanje statističkih podataka o prodornim infekcijama i hospitalizacijama.

Nedostaju ključne informacije

Sve će ovo biti komplikovano zbog nedostatka ključnih informacija – koliko dugo se omikron širi svetom. Novi holandski podaci pokazuju da je prošlo više vremena nego što su se zdravstveni stručnjaci nadali. Da li je ovo početak talasa, ili sredina, ili kraj talasa koji niko nije primetio?

"Izgleda da je uhvaćen na početku uspona, u vreme kada su svi bili usredsređeni na deltu", kaže Džon Konor, mikrobiolog sa Univerziteta u Bostonu.

Ako je ovo zaista samo početak, onda bi svi sa omikronom i dalje mogli biti jedna čvrsto povezana grupa, demografski ili biološki. Stoga bi ova varijanta mogla izgledati opasnije, jer se brže kreće ili čini ljude bolesnijima, ako je ova grupa iz nekog razloga bila ranjivija od opšte populacije. Ili bi moglo biti suprotno. Da bi ovo razumeli, istraživači dinamike bolesti mogli bi da sprovedu „forenzičko računovodstvo“ da vide kako su se ponašali prethodni talasi poput delte i uporede to sa onim što se dešava sa omikronom.

To bi moglo reći nešto o tome koliko će omikronski talas biti težak.

"Koliko bismo pogrešili ako bismo procenili delta soj u istom periodu u kojem prepoznajemo omikron?" pita Metju Ferari, direktor Centra za dinamiku zaraznih bolesti na Univerzitetu Penn State.

Mnogo promena u omikronu

"Istraživači imaju ove brojke za druge sojeve kovida, uključujući delta, alfa, pa čak i originalni pronađen u Vuhanu. Ono što je posebno interesantno u vezi sa omikronom je da ima toliko promena u poređenju sa onim što smo videli u „divljem tipu“ i delti, primarnim varijantama koje smo do sada imali. Tolika je razlika da sada moramo da brinemo kako će razlike međusobno deluju", rekao je Ferari za Wired.

Sledeći korak biće da uradite iste testove, virus naspram imuniteta, sa samim omikronom.

"Možemo da ih izvozimo relativno brzo, ali oni moraju da rade u specijalizovanim okruženjima sa trećim nivoom biološke bezbednosti", kaže Ferari.

To znači da su postavljene laboratorije za opasne respiratorne patogene, sa vazdušnim bravama, a svi zaposleni nose zaštitnu opremu i respiratore. Ferari kaže da bi ti rezultati mogli da se dobiju za nedelju ili dve, a Kilpatrik kaže da bi mogli doći i ranije.

Potrebno mnogo vremena da se otkrije šta omikron čini ljudima

Sledeća zbunjujuća činjenica je da je HIV-AIDS još uvek rasprostranjen u podsaharskoj Africi, gde mnogi zaraženi ljudi nisu imali pristup antiretrovirusnim lekovima.

To bi moglo značiti sinergiju bolesti, neko čiji je imuni sistem potkopao bolest mogao bi biti inkubator za nove mutacije, kao što se dogodilo prošle godine sa imunokompromitovanim pacijentom u Velikoj Britaniji.

"Kod nekoga sa jakim imunološkim sistemom, virus će moći da evoluira malo pre nego što imuni sistem te osobe uništi replikaciju. Ali znamo da kod ljudi sa oslabljenim imunitetom virus jednostavno poludi. To je utešno jer evolucioni pritisak virusa čini nešto što čini to je zaista sjajno za čovečanstvo u celini", kaže Ana Berštejn, docent na Medicinskom fakultetu NIU Grossman.