Narodna skupština radila punom parom - usvojeno 55 zakona, a ko je najviše govorio?

Od 2. marta, kad je svečano počelo prolećno zasedanje Narodne skupštine, do 27. maja, kada je održana poslednja redovna sednica, čini se da se radilo punom parom.

Na samom početku, tokom prve sednice počelo se sa temama kao što su međustranački dijalog, zdravstvo, saobraćaj i mafijaški klanovi - i time su poslanici otvorili prolećno zasedanje.

Neki od njih bili su veoma aktivni, a brojke pokazuju da je u danima predviđenim za glasanje u parlamentu bio prisutan najveći broj poslanika – njih 185 ili 186, dok se u danima za raspravu taj broj smanjivao, pa se dešavalo da u parlamentu bude prisutno oko 50 poslanika.

Usvojeno 55 zakona

O tome koliko se radilo najbolje svedoče zvanični podaci koji pokazuju da je u martu na predlog Vlade Srbije usvojeno 6 zakona po hitnom postupku, u aprilu je usvojeno čak 19 zakona po redovnom postupku i jedan po hitnom, dok je maj mesec kada se aktivnost znatno povećala, pa je Skupština Srbije usvojila čak 28 zakona u redovnom postupku i ponovo samo jedan po hitnom.

EPA-EFE/Andrej Cukic

Đorđe Milićević najaktivniji

Oni koji redovno prate sednice Skupštine Srbije mogli su to i sami da primete, a i analiza Otvorenog parlamenta jasno pokazuje ko je ovog proleća bio najaktivniji u skupštinskim klupama.

Đorđe Milićević iz Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije je najviše govorio – imao je čak 57 obraćanja u Narodnoj skupštini. Milićević je, recimo, četiri puta govorio o amandmanima, o aktima 26 puta, postavio je dva poslanička pitanja, a imao je i sedam replika tokom prolećnog zasedanja.

Odmah iza njega je narodni poslanik Muamer Zukorlić. On je imao 44 obraćanja, 34 puta je govorio o aktima, a 10 puta je replicirao u toku skupštinske rasprave.

Treće mesto pripalo je Miliji Miletiću iz poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS, koji je imao samo jedno obraćanje manje od Zukorlića – 43.

Pregled i analiza obraćanja poslanika tokom prolećnog zasedanja pokazuju da su se za reč najviše javljali mladi poslanici Srpske napredne stranke, koji zauzimaju veliku većinu među 15 poslanika koji su imali najviše obraćanja.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije govorili su uglavnom o dnevnom redu, svoje vreme nisu trošili na obračun sa političkim protivnicima i mora se primetiti da su najpristojnija grupa u Narodnoj skupštini.

17 zasedanja i 108 tačaka dnevnog reda

Nakon poslednje sednice prolećnog zasedanja, predsednik parlamenta Ivica Dačić rekao je da je od početka godine održano 17 sednica i razmatrano 108 tačaka dnevnog reda.

Nije kraj – posebna sednica 8. juna

Dačić je tada najavio da će parlament nastaviti da radi iako je prolećno zasedanje završeno. On je za 8. jun najavio posebnu sednicu o Predlogu promene Ustava. Dačić je naveo da će Odbor za ustavna pitanja raditi na tekstu amandmana, te da se nakon toga, po proceduri, očekuje još jedna sednica o promeni Ustava, pa referendum.

EPA-EFE/Andrej Cukic

Koji zakoni su izglasani?

Narodna skupština je, između ostalog, usvojila Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, zatim i Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj…

Narodna skupština usvojila je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije;

Usvojeni su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida.

Na spisku su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, i Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Podsetimo, prolećno zasedanje parlamenta ne može da traje duže od 90 dana.

Narodna skupština sastaje se u dva redovna zasedanja godišnje. Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru.