Izašli prvi rezultati istraživanja u Srbiji: Posle koje vakcine se ne završi u bolnici

Prema tim prvim rezultatima istraživanja, koje još uvek traje, a koje je preneo "Blic", rizik da revakcinisani tri nedelje posle primljene doze završe u bolnici zbog kovida manji je za 50 puta nego kod onih koji nisu vakcinisani.

Mogućnost dobijanja pneumonije je do 15 puta manja kod vakcinisanih u odnosu na one koji su se razboleli, a nisu dobili nijednu vakcinu. U bolnicu nije primljen nijedan pacijent koji je primio vakcinu Fajzera ili Astrazeneke.

Istraživanjem je praćeno da li se i koliko vakcinisani građani razbolevaju u odnosu na opštu populaciju odnosno, nevakcinisane. Istraživanjem su obuhvaćeni razbolevanje i klinička slika vakcinisanih i nevakcinisanih građana, učestalost pneumonije i koliko je obolelih hospitalizovano. Jednostavno rečeno, kako je vakcinacija ali i svaka vakcina posebno - odradila posao.

Istraživanje je rađeno u Kragujevcu, ali se zbog broja obuhvaćenih građana može slobodno smatrati reprezentativnim i na nivou cele Srbije.

Tanjug/AP Photo/Wilfredo Lee

Podaci su iz kragujevačkog Doma zdravlja, preko kog se registruju svi vakcinisani i oboleli u ovom gradu. Istraživanjem je obuhvaćen period od 1. januara do pre oko dve nedelje 31. marta, a u istraživanje je uključeno 28.630 vakcinisanih i preko 100.000 nevakcinisanih.

Već tu imamo prve najšire rezultate - od nevakcinisanih obolelo je 8,11 odsto, a od vakcinisanih 2,03 odsto. Broj se smanjuje s revakcinacijom na 1,17 odsto, a tri nedelje nakon revakcinacije je 0,57 odsto. Efikasnost tri nedelje nakon revakcinacije je 92 odsto. Ovi, poprilično ohrabrujući podaci nastavljaju se i kroz analizu koliko je vakcinisanih u odnosu na one koji nisu primili vakcinu dobilo upalu pluća ili moralo na bolničko lečenje.

Tako je od 8.272 obolela koji se nisu vakcinisali (8,11 odsto) pneumoniju dobilo 1,57 odsto, a u bolnicu je moralo od ukupnog broja njih 1,23 odsto. Upalu pluća među vakcinisanima je dobilo 0,56 odsto, revakcinisanih 0,25 dosto i tri nedelje posle revakcinacije 0,11 odsto. Praktično: tri puta je manja verovatnoća da se dobije pneumonija samo s jednom dozom, šest puta manji je rizik kod revakcine, a tri nedelje posle revakcinacije je za 15 puta manji nego kod nevakcinisanih. Koliko je nevakcinisanih, vakcinisanih, revakcinisanih i građana koji su se razboleli tri nedelje posle vakcine moralo u bolnicu?

Od broja obolelih, a koji nisu vakcinisani, 1,23 odsto je moralo u bolnicu. Vakcinisanih je smešteno u bolnicu 0,16 odsto, revakcinisanih 0,06, a tri nedelje posle revakcinacije svega 0,02 odsto. Precizno: od 28.630 vakcinisanih, u bolnicu je moralo šestoro građana koji su se razboleli tri nedelje posle revakcine.

Dejan Baskić, rukovodilac istraživanja, profesor na Medicinskom fakultetu i specijalista mikrobiologije, kaže za “Blic” da posle prvih rezultata istraživanja nema sumnje - treba li se vakcinisati ili ne treba.

"Vakcina smanjuje broj obolelih, težu kliničku sliku i broj hospitalizovanih. Da li se neko razboleo? Da, jeste, ali treba uzeti u obzir kakva je bila klinička slika. Ne posmatramo samo broj onih koji su se razboleli, već i koliko je pacijenata moralo u bolnicu, a taj podatak koji je dobijen neoborivo svedoči lakšoj slici razboljevanja vakcinisanih. Dakle, ne treba izbegavati, već se treba vakcinisati", poručuje profesor Baskić.

Najmanje bolesnih vakcinisanih Fajzerovom vakcinom

Tanjug/AP Photo/Esteban Felix

Istraživanjem su dobijeni i podaci za svaku vakcinu korišćenu u Srbiji.

Razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih je drastična. Kada je reč o odnosu među vakcinama, iako ima razlike u obolevanju - dobijanju kovida - ispostavilo se da nema drastične razlike u klinčkoj slici.

Najmanje obolelih među vakcinisanima je kod građana koji su primili Fajzerovu vakcinu. Od ukupnog broja vakcinisanih kovid je dobilo; 2,3 odsto onih koji su primili Astrazenekinu, 2,2 odsto onih koji su dobili kinesku vakcinu, 1,8 odsto onih koji su primili rusku i 1,1 vakcinisanih Fajzerovom vakcinom. Pneumonija se razvila kod 0,7 onih koji su primili kinesku, iste vrednosti, 0,3 odsto, imaju vakcinisani ruskom i Astrazenekinomi 0,1 odsto Fajzerovom. U bolnicu je primljeno 0,2 odsto građana koji su primili kinesku, 0,1 rusku i nijedan pacijent koji je primio Fajzerovu ili Astrazenekinu vakcinu.

Profesor Baskić kaže da je kineska vakcina pokazala da sporije razvija zaštitu, ruska i Astrazenekina je razvijaju podjednakom brzinom, dok je Fajzerova praktično najbrža.

"Ali ono što je najbitnije jeste da sve vakcine deluju", kaže profesor Baskić.