Rusija ključa: Svi čekaju 2. februar

Sada se sa nestrpljenjem čeka odluka suda o Alekseju Navaljnom, a njegove pristalice najavljuju nove proteste pre te odluke.

Kako javljaju ruski mediji, protesti su održani u čak 125 gradova, uhapšeno je oko 3.700 ljudi, među kojima i 49 novinara, a kako javljaju nevladine organizacje, privođenja još traju, prenosi Jutarnji list.

Vlasti i organizatori uveliko se razilaze u procenama o broju učesnika protesta - od 200 i više hiljada, kako kažu u štabu Navaljnog, do manje od 40.000, kako tvrdi vlast.

No, kako bilo, subotnji protest mogao bi da bude tek početak jednog daljeg procesa bunta protiv režima Vladimira Putina s neizvesnim krajem.
Andrej Morev iz opozicione demokratske vanparlamentarne stranke Jabloko smatra da trenutno vlada pat-pozicija: vlast razmišlja kako zaustaviti proteste i umanjiti štetu, a "građansko društvo vida rane i razmišlja o sledećem potezu".

Naime, saradnici Alekseja Navaljnog, Leonid Volkov i Ivan Ždanov, putem društvenih mreža i Jutjuba, jer državi mediji za njih su još nedostupni, za sledeći vikend najavljuju nove proteste.

Iako režimski mediji nastoje da umanje značaj protesta, iz Kremlja su ipak komentarisali subotnji bunt.

"Na nezakonite i neodobrene proteste izašao je mali broj ljudi, ali zato puno ljudi glasa za Putina", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, naglasivši da "kada se uporedi broj buntovnika sa brojem onih koji su glasali za ustavne promene na referendumu, onda se vidi koliko je malo ljudi izašlo na ulice".

Podsetimo, ustavnim promenama je Vladimiru Putinu omogućeno da se, nakon četiri mandata, još najmanje dva puta kandiduje na predsedničkim izborima, što bi, ako iskoristi tu mogućnost, značilo da na vlasti može biti sve do 2036. godine.

Peskov je optužio SAD da se "indirektno meša u unutrašnje poslove Rusije te pruža podršku onima koji krše zakone Rusije i podržava neodobrene proteste".

Naime, rekao je kako je ambasada SAD u Moskvi prethodni dan objavila "tajmlajn" protesta. Iz ambasade su, pak, odgovorili da je to uobičajena praksa upozorenja svojim građanima da izbegavaju mesta protesta te da se paze, navodi se u tekstu Jutarnjeg lista.

"Građani prešli barijeru"

EPA-EFE/ MAXIM SHIPENKOV

No, sekretar Generalnog veća Putinove vladajuće Ujedinjene Rusije Andrej Turčak optužio je "mašineriju Zapada za pokušaj destabilizacije i rušenja Rusije“ te pozvao Ruse da se kao nikada dosad okupe oko "našeg predsednika koji je spasio zemlju i uspjšno je vodi u uslovima mirnog vetra".

Ipak, čini se da su protesti ipak uznemirili Kremlj jer, kako kažu mnogi ruski politikolozi, teško je predvideti kako će se stvari razvijati.

Uvereni su da protesti nisu bili za "jednokratnu upotrebu" te da su građani prešli barijeru straha od brutalnosti policije i mogućih hapšenja jer uprkos tome što prokremaljski mediji tvrde da su organizatori protesta zloupotrebili maloletnike (stotinak privedenih srednjoškolaca) pa se govori o "buntu Tiktok generacije" ali, politikolog Ilija Geraščenkov u moskovskom listu Komersant kaže kako je vidljivo da su okosnicu protesta predstavljali ipak zreli ljudi od 35 do 45 godina.

Politikolog Mihail Vinogradov, pak, u Komersantu rasuđuje da bi se mogao ponoviti beloruski ili habarovski scenario, prema kojemu protesti mogu biti dugi i stalni, ali bez pravog učinka.

Vinogradov smatra da do velikih promena u Rusiji može doći samo ako dođe do raskola u političkoj eliti, a to zasad, prema njegovom mišljenju, nije na vidiku.

Svi čekaju drugi februar

Svi sada čekaju šta će biti 2. februara, kada Simonovski sud u Moskvi odlučuje o tome hoće li uslovnu kaznu Navaljnom od tri i po godine pretvoriti u zatvorsku te hoće li se, kako pišu i neki ruski mediji, protiv njega podići još neke kaznene prijave koje bi ga na duže mogle smestiti iza rešetaka i onemogućiti mu bilo kakvo političko delovanje, piše Jutarnji.

Mnogi smatraju da će se Kremlj izbaviti od Navaljnog najmanje do sledećih predsedničkih izbora 2024. godine.

I dok vlast optužuje Zapad da stoji iza protesta, iz Brisela dolaze najave o uvođenju novih ekonomskih sankcija protiv Rusije i nekih njenih političkih zvaničnika.

EU traži puštanje na slobodu Navaljnog i osuđuje brutalnost policije, a Manfred Veber, šef Evropskih pučana, kaže kako treba sa reči preći na dela te "udariti Putinov režim gde ga naviše boli - po novcu".