Odmetnuti politički sinovi ljuljaju 18 godina vlasti?

Da li je to znak raspada Erdoganove baze moći?

Već osamnaest godina predsednik Redžep Tajip Erdogan kroji politiku Turske. Ali u poslednje vreme njegov režim se suočava sa problemima: ekonomska kriza, ojačana opozicija i poraz na komunalnim izborima krajem marta, izazvali su trzavice u vrhu vladajuće AKP.

Bivši premijer Ahmet Davutoglu se zalaže za slabljenje moći predsednika i njegove stranke. Medijski uspešno, Davutoglu se u septembru povukao iz islamsko-konzervativne AKP. Mesecima su kružile glasine da planira da osnuje novu stranku, kako bi se suprotstavio AKP. Od četvrtka je to i zvanično: Ministarstvu unutrašnjih poslova predao je zahtev za osnivanje „Gelecek Partisi" - Stranke za budućnost. Nova stranka putem Tvitera najavljuje: želimo da donesemo zemlji mir, pravdu i prosperitet.

Davutoglu hoće revanš

Erdogan i Davutoglu su dugo vremena bili bliski saradnici. Od početka velikog uspona AKP 2002. godine Davutoglu je stajao čvrsto na strani turskog predsednika: kao savetnik, ministar spoljnih poslova, premijer i čak predsednik AKP. Ali 2016. godine je svom političkom ocu postao previše svojeglav: po kratkom postupku Erdogan ga je povukao sa obe funkcije. Osnivanjem Stranke za budućnost bivši premijer se sveti. Njegova stranka bi mogla da preotme vladajućoj AKP važne glasove iz konzervativnog tabora.

Jedan drugi moćan bivši saradnik Erdogana je takođe pretnja za bazu moći vladajuće stranke: turski mediji pišu da bi i bivši ministar privrede, jedan od osnivača AKP, Ali Babadžan, mogao da osnuje novu stranku. U pripremama za to Babadžan ima podršku bivšeg predsednika Abdulaha Gula.

"Nadmoć AKP će se rastopiti“

Bivši ministar spoljnih poslova Turske, Jašar Jakiš, za Dojče vele kaže da bi osnivanje tih novih partija moglo da nanese veliku štetu Erdoganovoj stranci.

„I Babadžan i Davutoglu će sakupiti glasove pristalica AKP. Babadžan je uz to na dobrom glasu u međunarodnom finansijskom svetu. Njegova ekonomska stručnost će mu pomoći da dobije glasove i od biračkog tela opozicionih stranaka CHP (Republikanska narodna partija), MHP (Partija nacionalnog pokreta) i "Iyi Parti” (Dobra stranka).” Davutoglu je opet dobra opcija za konzervativne birače, smatra jedan od osnivača AKP, Jakiš.

„Sada počinje raspad AKP. Osamnaestogodišnja vladavina se privodi kraju. I Babadžan i Davutoglu će preoteti glasove AKP. Njihov glavni cilj je da Erdoganu podmetnu nogu", ocenjuje politikolog Baškin Oran sa Univerziteta u Ankari.

Ali u turskoj javnosti postoje velike sumnje da će bivše AKP-veličine sa svojim novim strankama biti alternativa vladajućoj AKP. Davutogluu zameraju da je predugo ćutao i da je takođe odgovoran za eroziju turske demokratije. Sličnih kritika ima i na račun Babadžana. Ipak, veruju mu da će osnovati liberalno-konzervativnu stranku koja želi da se nadoveže na reforme iz prvih godina AKP.

„Moglo bi se reći da Babadžan ima bolje šanse protiv AKP od Davutoglua. Birači se sećaju da je Davutoglu bio premijer. To je veliki hendikep“, smatra Jakiš.

Prljave tajne izlaze u javnost?

Predsednik Turske je više puta napao Davutoglua da je izdajnik:

„Zbog toga će odgovarati, kada dođe vreme.“ Erdogan ne reaguje tako samo zbog mogućeg gubitka glasova.

Bivši saradnici su AKP-insajderi i veoma dobro poznaju Erdoganov sistem. Kritičari i opozicionari optužuju vladajući stranku zbog nepotizma, korupcije i osnivanje sumnjivih porodičnih fondacija, preko kojih je proneveren poreski novac. Oni smatraju da je AKP svoju moć učvrstila uz pomoć ilegalnih mahinacija. Davutoglu i Babadžan bi to mogli da iskoriste protiv vladajuće stranke.

Ali i Erdogan je nagovestio da u šaci ima kompromitujuće informacije o njegovim izazivačima. Babadžana i Davutoglua je optužio da su prevarili državnu banku Halkbank kada su joj naložili da odobri kredit od 65 miliona evra istanbulskom Šehir univerzitetu. Kredit nije vraćen. Na to dolaze i optužbe da je Babadžan Univerzitetu pribavio zemljišno vlasništvo uz pomoć sumnjivog naloga. Davutoglu odbacije optužbe i traži da Erdogan i njegova porodica otkriju podatke o svojoj imovini – što bi trebalo da ukaže da podmitljivost turskog predsednika.

AKP gubi članove

Prljava borba je počela i pre nego što su dve nove stranke uopšte počele sa radom. Optužbe će se nastaviti svom silinom, smatra politolog Oran: “Nakon što je Erdogan otvorio poglavlje "Halkbank”, otvoriće i mnoga druga. Na taj način bi mogli da isplivaju i detalji o ulozi islamskog propovednika Fetulaha Gulena.” Gulenov pokret koji Erdogan optužuje za pokušaj puča 2016. godine, turska vlada danas vidi kao terorističku organizaciju – iako je Gulen dugo vremena bio Erdoganov saveznik.

Davutogluovo osnivanje stranke je simbol erozije u vrhu AKP: poslednjih meseci stranku je napustilo blizu milion članova, među njima i važni funkcioneri koji već neko vreme neuobičajeno kritički govore o vođstvu AKP. Do predsedničkih izbora 18. juna 2023. osipanje stranke bi moglo da se nastavi. Ali stručnjaci polaze od toga da će Erdogan posegnuti za proverenom taktikom – prevremeni izbori koji bi trebalo da spreče trend slabljenja stranke.