"Možda se, po prvi put, duboko zagazilo u novu fazu..."

Iako su je u više navrata pominjali i Aleksandar Vučić i Hašim Tači, nijedan nije mogao da odgovori šta se pod tim konkretno podrazumeva.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači složni su u jednom: kompromis je bitan kako bi se došlo do trajnog rešanja u procesu normalizacije odnosa Srba i Albanaca i napretka na unutrašnjem i spoljašnjem planu i Beograda i Prištine.

“Razgovarali smo kako postići opšti okvir u kojem bi se postigao sporazum o punoj normalizaciji odnosa i pomirenja dva naroda, sporazum koji bi bio prihvatljiv i za narod na Kosovu i u Srbiji, na način da oba naroda gledaju ka svojoj budućnosti u EU“, poručio je predsednik Kosova Hašim Tači.

Iako kaže da je ubeđen da trenuno postoji “dobar momentum i vođstvo“ za postizanje takvog sporazuma, Tači nije precizirao šta bi to konkretno bilo prihvatljivo za obe strane u dijalogu.

Ni predsednik Srbije nije bio ništa konkretniji. Iako kaže da je “kompromisno rešenje značajno za Srbiju“, on ne navodi šta to konkretno znači. “Moramo da nađemo racionalno rešenje koje je negde između i koje odgovara građanima Srbije, ali i drugoj strani.“

Vučić kaže da još ne zna da li je moguće napraviti kompromisno rešenje između Srba i Albanaca i da ga, bar u ovom trenutku, ne vidi. Kada ga bude video, ili pak zaključio da ga je nemoguće postići, Vučić će se, kako kaže, obratiti naciji.

Kako da svako dobije nešto, a niko sve?

Ni posrednik u dijalogu, visoka predstavnica EU Federika Mogerini, nije bila mnogo konkretnija. Iako se u Briselu tokom celog dana, a ne samo popodne kako je bilo najavljeno, razgovaralo o “okviru za postizanje finalnog dogovora“, Mogerinijeva je kratko saopštila da su razgovori bili “intenzivni i produktivni“ i da će se “u narednim nedeljama intenzivirati rad“.

A da su razgovori bili i komplikovani i teški može se zaključiti iz pozicija s kojima se došlo u Brisel. Tako je u razgovoru koji je tokom jučerašnjeg dana za DW dao predsednik Kosova Hašim Tači precizirano da se platforma kosovske strane u dijalogu sa Beogradom ne zasniva “niti na podeli, niti na razmeni teritorija“, već na “priznavanju pune nezavisnosti Kosova uz obezbeđivanje punog poštovanja prava Srba na Kosovu i to po najvišim EU starndardima“.

“Ukoliko želite kompromis, mi smo spremni. Ukoliko neko insistira da Srbija prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova onda ne treba ni da gubimo vreme oko svega toga“, odgovorio je Tačiju šef diplomatije Srbije Ivica Dačić.

On je time samo potvrdio činjenicu da se razgovori vode sa i dalje veoma udaljenih pozicija. I dok Dačić ponavlja da Srbija neće pristati ni na kakav ultimatum, predsednik Srbije navodi da je kompromisno rešenje značajno za Srbiju, jer “ono što mi tražimo i za šta se borimo jeste da dobijemo nešto, a ne ništa“, kaže Vučić.

Aleksandar Vučić dodaje i da je za postizanje bilo kakvog kopromisa neophodno uključivanje i velikih sila. Predsednik Srbije je u svojim izjavama pred sastanak pominjao “zainteresovanost“ Moskve za finalizaciju procesa dijaloga Beograda i Prištine. Hašim Tači sa svoje strane nastavlja da “pozdravlja“ doprinos i podršku SAD dijalogu. Evropska unija pak naglašava da je ona bila i ostaje jedini posrednk u dijalogu, ali i da će poštovati sve oko čega se dve strane dogovore.

Alternativa dogovoru je – izolacija

Ono što jeste izvesno posle ovog sastanka Vučića, Tačija i Mogerinijeve u Briselu, jeste da se sada, možda po prvi put, duboko zagazilo u novu fazu razgovora o konačnom rešenju za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Ovoga puta, bar u izjavama, nije bilo osvrta na i dalje neprimenjene dogovore iz Briselskog sporazuma koji su do sada bili u fokusu. Sve strane su najavile i intenziviranje rada u narednim nedeljama.

To bi, ukoliko ne dođe do “nepredviđenih okolnosti“ koje smo i ranije imali prilike da vidimo, moglo da znači da će se u narednom periodu češće sastajati, pred kamerama, ali i bez njih, predstavnici Beograda, Prištine i Brisela. Cilj bi trebalo da bude sagledavanje međusobnih pozicija i prioriteta, pronalaženje mogućih preseka i kristalizacija rešanja koje bi bilo prihvatljivo i najmanje neprihvatljivo za sve.

Ono što daje nadu jeste da su se, iako još bez naznaka rešenja, obe strane saglasile oko posledica i pravca. I Beograd i Priština jasno su ovoga puta stavili do znanja svojim građanima da dogovorom obe strane mogu da dobiju, a bez dogovora da izgube mnogo i ostanu na izolovanom koloseku Evrope.