Trampov potez "pomirio" Rusiju i EU?

Ušakov je rekao da je Putin razgovarao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o situaciji u vezi tog sporazuma i da su njihovi stavovi "praktično identični".

Prema njegovim rečima, Putin će o tome razgovarati ponovo s Merkelovom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koji će kasnije ovog meseca odvojeno posetiti Moskvu.

Kritički stav prema američkom potezu koji dele lideri Rusije, Francuske i Nemačke pomoći će njihovom zbližavanju uprkos velikih razlika oko rata u Siriji i Ukrajine, naveo je Ušakov.

"Kada se gledišta poklapaju, to može da znači samo da se zemlje makar malo približavaju jedna drugoj", rekao je on.

Odnosi Rusije i Zapada pali su na najniži nivo od hladnog rata zbog ruskog pripajanja Krima 2014, kada je EU sledila SAD u uvođenju ekonomskih i finansijskih sankcija Rusiji.

Izjava Ušakova odražava nadu Kremlja da će jaz između Vašingtona i evropskih saveznika dati šansu obnovi veza sa jakim evropskim ekonomijama. Evropu je potresla odluka predsednika SAD Donalda Trampa da vrati sankcije Iranu, što znači da evropske kompanije moraju da obustave poslovanje u Iranu ili da se suoče sa američkim kaznama.

Ušakov je izjavio da Iran želi da nuklearni sporazum opstane i da se Rusija trudi da ga održi.

"Sarađujemo s Iranom i ohrabrujemo ga da ne čini loše proračunate korake i ne odstupi", naveo je Ušakov.

On je dodao da će Putin u ponedeljak razgovarati sa šefom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Takođe, Ušakov je rekao da će Rusija i njeni saveznici iz bivšeg SSSR-a potpisati sporazum o slobodnoj trgovini s Iranom.

Sporazum Irana, Rusije i drugih članica Evroazijske ekonomske unije, Kazahstana, Belorusije, Jermenije i Kirgistana, biće potpisan sledeće nedelje, a Ušakov je naveo da je taj sporazum dugo planiran.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija obavezno treba da razmotri odluku SAD da istupe iz nuklearnog sporazuma s Iranom, a tu inicijativu može da pokrene Rusija ili bilo koja druga članica SB, izjavio je predsednik Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Konstantin Kosačov.

"S obzirom na to da je reč o direktnom narušavanju rezolucije Saveta bezbednosti UN 2231 od 20. jula 2015. godine, dejstva SAD obavezno treba da budu razmotrena u Savetu bezbednosti UN i u to nema nikakve sumnje”, rekao je Kosačov.

O mogućoj reakciji Saveta Federacije, ruski senatori će, prema rečima Kosačova, razgovarati u zavisnosti od razvoja događaja u narednim danima, prenosi Sputnjik.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je 8. maja da će se SAD povući iz sporazuma o nuklearnom programu Irana, koji je s Teheranom potpisalo šest zemalja - međunarodnih posrednika 2015. godine.

Tramp je objavio da će biti obnovljene sve sankcije koje su suspendovane kada je sklopljen taj sporazum.

Bela kuća je saopštila da “Bezobzirne akcije" Irana predstavljaju pretnju po regionalnu bezbednost, i pozvala druge države da izvrše pritisak na Teheran, kako bi promenio svoje ponašanje.

"Vreme je da odgovorne nacije izvrše pritisak na Iran kako bi promenio ovo opasno ponašanje", navodi se u saopštenju Bele kuće.

Bela kuća se, kako navodi Rojters, pomenula rakete koje su ove nedelje ispaljene iz Sirije prema Golanskoj visoravni i iz Jemena prema saudijskoj prestonici Rijadu, prenosi Rojters.