Ko će "pobediti" - Šešelj ili Mehanizam?

Odluka Žalbenog veća Mehanizma u Hagu, koji je nastavio rad Haškog tribunala zatvorenog u novembru prošle godine, biće objavljena u 14 časova.

Podsećamo, Šešelj je u martu 2016. godine objavio “pobedu nad Haškim tribunalom”, nakon što je u prvostepenoj presudi oslobođen po svih devet tačaka optužnice - tri se odnose na progon, deportaciju i nehumana dela, a šest tačaka na ubistvo, mučenje, bezobzirno razaranje sela, uništavanje objekata posvećenih religiji i pljačkanje javne i privatne imovine.

Žalbeno veće Mehanizma sada može prvostepenu presudu da potvrdi, preinači je ili da naloži novo suđenje.

Inače, Šešelj je izjavio da će presudu - prespavati.

“U to vreme svakoga dana spavam, pa će tako biti dok oni budu čitali odluku”, kaže lider radikala, ističući da se u Sheveningen neće dobrovoljno vratiti.

Optužnica Šešelja tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom devedesetih godina, kao i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine, što uključuje zločine protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja.

Tužilaštvo traži 28 godina zatvora.

11,5 godina pritvora i “Šešelj je slobodan čovek”

Foto: GettyImages

Šešelj se Tribunalu dobrovoljno predao 26. februara 2003. godine, suđenje je počelo tek 2007. i trajalo je pet godina, a privremenu dozvolu za povratak u Srbiju zbog lečenja dobio je 2014. godine.

To znači da je Šešelj u pritvoru u Hagu bio 11,5 godina.

Šešelj se tokom postupka pred Tribunalom branio sam, bez advokata, pa je u sudnici bilo i više atipičnih scena za Haški tribunal - svađa oko žvake veštaka, nerazumevanja hrvatske reči “točka” i “uniformi sudija koje podsećaju na rimokatoličku inkviziciju”.

Takve i slične “scene” stekle su tokom godina popularnost u delu srpske javnosti, pa se i danas dele njihovi snimci na društvenim mrežama.

Početkom novembra 2014. godine Šešelj je pušten na privremenu slobodu do izricanja presude iz, kako je navedeno, humanitarnih razloga - nekoliko nedelja ranije pogoršalo mu se zdravstveno stanje kada su mu dijagnostifikovane metastaze raka ne jetri.

Uslovi Haga su bili da Šešelj po povratku u Beograd ne napušta Srbiju, nema kontakte sa žrtvama i svedocima i da se vrati u Tribunal kad ga pozovu.

Kada se vratio u Srbiju na aerodromu ga je uz četničku ikonografiju dočekalo više stotina ljudi, isto kao i ispred sedišta radikala u Zemunu, kada se Šešelj okupljenima obratio sa prozora.

“Hag me je na brutalan način izbacio iz tamnice. Nisam to tražio, niti su postavljali nekakve uslove. Hteli su samo da me se što pre otarase. Obećao sam da ću rasturiti Haški tribunal. Borba je trajala nešto duže, ali se pobedi u zube ne gleda”, rekao je Šešelj.

Iako je dogovor sa Haškim tribunalom predviđao da se Šešelj na njihov poziv vrati u Holandiju, lider radikala je odmah po povratku istakao da je “sa njima završio” i da se u Hag više dobrovoljno neće vratiti, a mesecima nakon toga izazivao je pravu buru u javnosti paljenjem zastava EU, NATO i Hrvatske.

Osim toga, izjavljivao je i da će tadašnji premijer Aleksandar Vučić i predsednik Nikolić morati lično da ga uhapse i odnesu na aerodrom ukoliko žele da ga pošalju opet u Hag.

Šešelj tako nije bio u sudnici kada je 31. marta 2016. godine predsedavajući Pretresnog veća Žan Klod Antoneti na iznenađenje mnogih rekao da Tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza ni po jednoj od devet tačaka optužnice i izricanje presude završio rečima: "Vojislav Šešelj je slobodan čovek".

Tužilaštvo je u završnoj reči ranije predložilo sudu da Vojislava Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.

Antoneti je tada naveo da Tužilaštvo nije iznelo dovoljno pravnih argumenata za potvrdu optužnice o zločinima protiv čovečnosti i tokom obrazlaganja oslobađajuće presude više puta je ukazivao na loš rad Tužilaštva.

Treba istaći i to da je tročlano veće samo po jednoj tački optužnice donelo jednoglasnu odluku - Flavija Latanci je u osam slučajeva imala izdvojeno mišljenje.

Osim toga, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc istakao je da proces Šešelju “nije najbolji primer međunarodne pravde”.

Žalba na 100+ strana, odgovor na 115

Foto: GettyImages

Na oslobađajuću presudu žalilo se Haško tužilaštvo, a Šešelj je podneo pisani odgovor na žalbu.

Tužilaštvo je u žalbi koja ima više od 100 strana tražilo od Žalbenog veća da preinači prvostepenu odluku i Šešelja osudi i proglasi krivim, a kao alternativu predlažu ukidanje presude i ponavljanje suđenja.

Oslobađajuću presudu Šešelju tužioci su u žalbi nazvali "nerazumnom", "neobrazloženom", pravno neutemeljenom i zasnovanom na "pogrešno protumačenim činjenicama".

Kako tvrde tužioci, u prvostepenom procesu Šešelju "pravda nije zadovoljena":

"Ukoliko oslobađajuća presuda opstane, to bi bilo ne samo uvreda za žrtve, nego bi i potkopalo verodostojnost suda".

Prema žalbi, u presudi uopšte nisu razmotreni ključni dokazi o ratnim zločinima Šešeljevih ljudi, o povezanosti počinilaca s optuženim i njegovim govorima, kao i o udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog progona nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i BiH radi stvaranja jedinstvene srpske države.

Kako navode, presuda nije uzela u obzir ni dokaze o masovnim "deportacijama i prisilnom premeštanju" nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, a kao “temeljno pogrešan” istaknut je i zaključak da nije bilo sistematskih i raširenih napada srpskih snaga na hrvatsko i muslimansko stanovništvo.

Tužioci ističu da je Šešeljeva "zločinačka namera" da progna nesrbe dokazana time što se, posle njegovih izjava, poput - "najbolje rešenje bilo da se Hrvati potrpaju u autobuse i kamione koji će ih odvesti u Zagreb" - to zaista i dogodilo.

U prvostepenoj presudi, sudsko veće je, međutim, usvojilo Šešeljevu tvrdnju da su "autobusi bili izraz humanitarne pomoći za nesrbe koji nisu bili borci i koji su želeli da napuste ratnu zonu".

Taj zaključak, tužioci su nazvali "zapanjujućim" i "uvredom za žrtve i svedoke".

Ključno pitanje na koje bi apelaciono veće Mehanizma trebalo da odgovori jeste da li je Šešelj, kako tvrde tužioci, imao "zločinačku nameru" stvaranja velike Srbije progonom nesrba, koju su dobrovoljci SRS, podstaknuti njegovim govorima, sprovodili u Hrvatskoj i BiH ili je Velika Srbija bila isključivo Šešeljev politički program i neostvaren cilj, koji nije podrazumevao zločine, kao što je utvrđeno prvostepenom presudom, na osnovu tvrdnji samog optuženog.

Na tu žalbu Šešelj je imao odgovor od 115 strana u kojem predlaže Žalbenom veću da ne usvoji žalbene predloge, već da potvrdi prvostepenu i oslobađajuću presudu, kao i da je taj podnesak njegovo poslednje obraćanje Tribunalu.

“Profesor Vojislav Šešelj se nikada neće više dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, zato što je skoro 12 godina proveo u pritvoru i bio na raspolaganju Haškom tribunalu. Tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu zato što je nema, što je Šešelj i dokazao", navodi se u Šešeljvom odgovoru na žalbu.

Od "klanja zarđalim kašikama" do političke margine

Foto: GettyImages

Šešelj je tokom burne političke karijere prešao dug put – više puta je zbog svojih postupaka bio u zatvoru, štrajkovao je glađu nekoliko puta, a poznati su i slučajevi “četnici kolju zarđalim kašikama“, potezanja pištolja na studente i “kore od banane“.

Tokom devedesetih njegov odnos sa Slobodanom Miloševićem funkcionisao je na nivou toplo-hladno, jedno vreme je bio “omiljeni opozicionar“, da bi nakon svađe Šešelj Miloševića nazivao “crvenim tiraninom sa Dedinja“.

Ipak, Milošević je na kraju, kada je već bio u Hagu, pozivao građane da glasaju sa Šešelja, a ne za Dačića iz njegove Socijalističke partije Srbije.

Lider radikala je tako prešao put od ultranacionaliste sa zapaljivim i huškačim izjavama, koga mnogi smatraju važnim delom mozaika koji je doveo do krvavih ratova devedesetih, do nekoga ko se, zavisi odakle se gleda, nalazi na tankoj tromeđi između "heroja koji je pobedio Hag", "rijaliti političara" i čoveka čije klipove iz Tribunala na Jutjubu ljudi gledaju da bi se smejali.

Nakon povratka iz Haga u javnosti se često moglo čuti da će Šešelj "udariti" na bivše visoke zvaničnike njegove SRS Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, ali je na meti ipak uglavnom bio samo Tomislav Nikolić, što je pravdao time da "Vučić nije ukrao mandat radikalima kao Nikolić".

Šešelj se nakon toga potpuno vratio u politički život Srbije u kojem je postao "konstanta" i često se mogu čuti njegove izjave protiv NATO, EU i dela opozicije proistekle iz nekadašnjeg DOS-a.

Osim toga, nešto više pažnje javnosti dobio je nedavno izjavama da je Zoran Đinđić bio “mafijaš” i da ne zaslužuje spomenik u Beogradu, već da bi bilo bolje da spomenik dobije Milošević.

Više puta bio je i učesnik raznih rijalitija, ali se na biralištima nije baš proslavio - na parlamentarnim izborima 2014. godine Radikalna stranka osvojila je tek dva odsto glasova i ostala ispod cenzusa, da bi zato dve godine kasnije, na krilima “pobede nad Hagom”, bili treći sa nešto više od osam odsto.

Ipak, nakon toga usledio je novi pad - Šešelj je na predsedničkim izborima 2017. bio peti sa četiri odsto osvojenih glasova, dok je SRS na nedavnim beogradskim izborima ostala daleko ispod cenzusa.

Slobodan Maričić