"Nije nam cilj da se takmičimo s NATO"

Mnogi su to protumačili kao izazov za NATO, odnosno za njegovu poziciju i ulogu.

Za to nema razloga, smatra Đovani Grevi iz Centra za evropsku politiku u Briselu:

"Cilj nije stvarnje evropske vojske, već uspostavljanje jače saradnje među članicama EU u oblasti bezbednosti i odbrane", kaže Grevi za Tanjug.

"Inicijative koje EU preduzima u oblasti odbrane nemaju za cilj stvaranje evropske vojske. Sve vojne snage i odluke o upotrebi tih snaga u mnogome su u oblasti nacionalnih politika zemlja članica. Cilj nije da se uspostavi evropska vojska, već da se ojača saradnja među članicama EU u oblasti bezbednosti i odbrane", navodi evropski ekspert za pitanja spoljne i bezbednosne politike EU Đovani Grevi.

Na konstataciju Tanjuga da ideja o zajedničkoj evropskoj odbrani nije nova i da datira još iz 50-ih godina prošlog veka, kada su osnivači EU bezuspešno pokušali da osnuju Evropsku odbrambenu zajednicu, koja bi uključivala i evropsku vojsku i evropskog ministra za odbranu, u Centru za evropsku politiku kažu da je tokom prethodnih godina došlo je do evolucije u geoplitičkom kontestu sa mnogo kriza i nestabilnosti, kako na Istoku tako i na Jugu EU.

"Postoji ideja da Evropa mora da bude sposobnija da obezbedi sopstvenu sigurnost. Drugo, izbor predsednika Trampa je doneo nivo neizvesnosti u transatlantskim pitanjima i to je još jedan od razloga za EU da bude osposobljena da reaguje onda kada SAD nisu zainteresovane da učestvuju u rešavanju kriznih situacija, odnosno da bude sposobna da samostalnije interveniše. Treće, imamo i Bregzit i tu je bitan taj odgovor koji naglašava evropsku političku koheziju i jednistvo kao napredak u merama koje bi EU načinile jačim međunarodnim faktorom", objašanjava Đovani Grevi.

On ipak podvlači da cilj ovih evropskih nastojanja u polju zajedničke odbrambene politike nije da se uđe u takmičenje sa NATO ili da se traži alternativa savezništvu sa SAD.

"Jasno je da je evropska odbrana centralni prerogativ i zadatak NATO. Ipak, ima brojnih potencijalnih kriza gde Evropljani moraju da postanu sposobniji da intervenišu sami kao što je pitanje nestabilnih država u Africi. Cilj je dakle jačanje kapaciteta Evropljana da deluju samostalno ili da obezbede jačni doprinos Atlantskom savezu koji i nadalje ostaje centar evropske odbrane u kontekstu NATO", kaže Grevi.

Činjenica je da već dugo postoji zahtev iz Vašingtona da Evropljani podele teret odbrane - da više investiraju u odbranu i dalje razvijaju sopstvene vojne sposobnosti.

One su, kada je EU u pitanju, i dalje u rukama nacionalnih politika zemalja članica sa mogućnošću stavljanja na raspolaganje u različitim situacijma kao što je pitanje zajednička bezbednosne i odbrambene politika EU, NATO operacije ilili multinacionalne koalicije.

"Ako se Evropljani odluče na saradnju koja će biti više struktuirana i uđu u zajedničke napore u cilju razvoja sopstvenih odbrambenih mogućnosti to jasno jača i evropsku dimenziju NATO. Zato nema takmičenja ili suprotstavaljanja između evropskih napora u oblasti obdrambene saradnje i jačanja Atlanske alijanse", podvlači Grevi.

Na pitanje Tanjuga da li postoje oponenti ideje projekta jačanja evropske saradnje u oblasti bezbednosti i koji su njihovi motivi, Djovani Grevi smatra da "ne postoje protivnici, ali da postoje različiti pogledi i prioriteti i strateške kulture među samim zemljma članicama EU".

"Neke zemlje su više zaintersovane za teritorijanu odbranu, druge za razvoj ekspedicionih snaga, neke zemlje interesuje razvoj zajedničkih kapaciteta, druge opet zanima operativni aspekt tih kapciteta. Ali, danas postoji veća usklađenost oko nekih osnovnih prioriteta nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina. I svi faktori koje sam naveo doprineli su takovom razvoju situacije", objašanjava Grevi.

On navodi da je tokom prethodne godine doneta odluka o uspostavljanju novih radinih okvira za evropsku saradnju u oblasti odrane počev od pokretanja Permanente strukturne saradnje (PESCO), preko uspostavljnaja Koordinisanog godišnjeg izvešataja o odbrani do onoga oko čega se trenutno pregovara, a to je tzv Evropski fond za odbranu koji bi doprineo saradnji u razvoju novih odbrambenih sposobnosti.

"PESCO je struktura koja omogućava zemljama članicama EU da se okupe oko zajedničkih projekata za razvoj zajedničkih kapaciteta. Okviri su tu, ali je pitanje koliko će se zemlje članice angažovati i biti posvećene korišćenju novih mogućnosti. PESCO je krenuo sa radom krajem prošle godine, projekti su stvaljeni na sto i formalno usvojeni. Test za narednu godinu ili dve biće koliko će se ovi projekti razviti i koliko će se razviti taj novi refleks među zemljam članicama da jačaju saradnju u ovim oblastima. Svi ovi okviri nisu zamenili druge forme saradnje, ali će dodatno ojačati mogunosti zajedničke saradnje. To je bio i cilj njihovog uspotavljanja", zaključuje Djovani Grevi u razgovoru za Tanjug.