Zaštitniku se obratilo 12.000 građana,uputio 799 preporuka

Zaštitnik građana uputio je ukupno 799 preporuka, a u 90 odsto slučajeva, organi uprave postupili su po njima, stoji u Redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2017. godinu, koji je u četvrtak dostavljen Narodnoj skupštini.

Kako se navodi u saopštenju, najčešće pritužbe građana u izveštajnom periodu odnosile su se na povrede ekonomsko-imovinskih i socijalno-kulturnih prava, dok se čak trećina svih obraćanja odnosila na povrede načela i principa dobre uprave.

Precizira se da u svojim pritužbama građani govore o egzistencijalnim problemima i nezaposlenosti, ali i neefikasnoj državnoj upravi koja "ćuti" kada treba da postupi u korist građana.

Zaštitnik građana ocenio je u godišnjem izveštaju da je u toku 2017. godine u Srbiji nastavljeno unapređenje zaštite prava lica lišenih slobode, primene policijskih ovlašćenja, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja, navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.

Zaštitnik je konstatovao lošije stanje kada su u pitanju siromašni slojevi društva, nasilje nad ženama i decom, LGBT populacija, nacionalne manjine, ali je istakao da u Republici Srbiji ne postoji tortura "kao organizovana i podsticana pojava od strane državnih organa".

On je, međutim, skrenuo pažnju na "materijalne uslove i pojedina postupanja nadležnih organa prema licima lišenim slobode", što je, kako smatra, rezultat nedostataka u sistemu i neusaglašenost sa važećim standardima.

Kao pozitivno je naveo to što je tokom 2017. godine značajno smanjen priliv migranata i produžen period njihovog zadržavanja u Srbiji, kao i to što su otvorena još tri prihvatna centra, a u mnogima kapaciteti prošireni i omogućen smeštaj u čvrstim objektima.

U oblasti prava deteta, Zaštitinik je naveo da zabrinjava povećana stopa siromaštva kome su posebno izložena deca, kao i sveprisutno nasilje u školama.

On je ocenio da ekonomske mere štednje posebno pogađaju određene osetljive kategorije stanovništva, kao što su porodice koje se brinu o teško bolesnom ili detetu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.

U saopštenju se dalje navodi da je nasilje nad ženama i decom i dalje izuzetno rasprostranjeno, te da nadležni organi i službe ne primenjuju delotvorno i blagovremeno postojeće propise i standarde rada.

"Izostaje koordinisana multidisciplinarna saradnja i razmena informacija između nadležnih organa u obezbeđivanju adekvatne zaštite žrtvama nasilja", naveo je Zaštitnik građana.

On je ocenio da je i dalje nizak procenat zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskom okviru i subvencijama nadležnih organa da poslodavce stimulišu u zapošljavanju jedne od najranjivijih grupa u društvu.

Prema njegovim navodima, tokom 2017. godine nije došlo do integracije pripadnika nacionalnih manjina u društvo u celini, u skladu sa potrebama, interesima i mogućnostima.

"Rokovi za unapređenje pravnih propisa predviđenih Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina su prekoračeni, što dovodi do odlaganja i ostvarivanja drugih mera i aktivnosti predviđenih ovim planom", naveo je Zaštitnik građana.

U oblasti LGBTI populacije i dalje nije primetno puno ostvarivanje prava ove ranjive grupe u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, socijalne zaštite, pravnog uređenja životnih zajednica i pravnih posledica prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta, kao i zaštite njihovog fizičkog i psihičkog identiteta, naveo je Zaštinik građana.

Takođe je primetio da su "pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ključne teme koje i dalje veoma zabrinjavaju predstavnike medija i javnost".

Kako je naveo, prema podacima novinskih udruženja, u Srbiji su u toku 2017. godine zabeležena 92 napada na novinare.

Tim povodom Zaštitnik građana podsetio je da je u javnim obraćanjima više puta upozorio javnost na povredu prava u oblasti medijskih sloboda i slobode izražavanja i tražio da se počinioci pretnji, nasilja i zastrašivanja novinara privedu pravdi.