"Bilo glasina da dolazi Arkan, pa je vojska očistila sela"

Vojni veštak optužbe Rejno Tunens ostao je, međutim, pri iskazu da su "Tigrovi" Željka Ražnatovića Arkana, "Škorpioni", kao i druge paravojske, 1991-95 bili "pod kontrolom Službe državne bezbednosti” ili "na drugi način povezani" s njom.

Tunens, koji je analizirao vojne dokumente, precizirao je da je do tog zaključka došao prvenstveno na osnovu terenskih izveštaja obaveštajnih organa JNA i Vojske Jugoslavije iz tog doba.

Stanišića i njegovog operativca Franka Simatovića Frenkija optužnica tereti za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana, 1991-95.

Stanišićev branilac Vejn Džordaš tvrdio je da se u samo dva izveštaja JNA spominje veza "Arkanovaca" sa SDB, i rekao da je Tunens te dokumente pogrešno protumačio i dao im preveliki značaj.

Džordaš je iz vojnog obaveštajnog izveštaja iz oktobra 1991, na koji se Tunens pozvao, citirao da "ima glasina među pripadnicima JNA" da "Arkan dolazi pošto je vojska očistila sela i čini zločine", kao i da "oni misle da to čini uz podršku SDB Srbije".

U svom izveštaju, Tuens je iz izveštaja citirao da postoji "verovanje" pripadnika JNA da "Arkanovci" čine zločine uz podršku SDB Srbije.

Stanišićev advokat to je nazvao "otrcanim, nedokumentovanim verovanjem".

Tunens je uzvratio da je to "stvar interpretacije" i da ne deli to mišljenje, naglašavajući da je zaključak o povezanosti Ražnatovića-Arkana sa SDB Srbije doneo "na osnovu mnogih dokumenata, ne samo jednog".

Kao dokaz da izveštaji o zločinima "Arkanovaca" nisu samo glasine, naveo je snimak na kojem general JNA Andrija Biorčević, 1991. u Istočnoj Slavoniji, hvali Ražnatovića i kaže da Arkan ulazi u osvojena naselja i ubija sve koji se nisu predali.

"Arkan je delovao od 1991-95, a dokumenti ukazuju na njegovu povezanost sa SDB Srbije", rekao je vojni ekspert optužbe.

Stanišićev branilac negirao je i da postoje dokazi o povezanosti "Škorpiona" i SDB Srbije u Hrvatskoj, 1991-95.

Tunens je to odbacio, podsećajući na dokaze o učešću te paravojske u operaciji Pauk u Cazinskoj Krajini, s jeseni 1994. Komanda te operacije, takođe povezana sa SDB Srbije, bila je na Petrovoj Gori, na teritoriji Hrvatske, odnosno samoproglašene Republike Srpske Krajine.

Svedok je rekao i da je SDB Srbije prethodnih godina u Istočnoj Slavonije "regrutovala, obučila, opremila" "Škorpione" i da oni zasigurno nisu mogli otići da ratuju u BiH "zato što im se tako htelo".

Advokat Džordaš osporavao je i veštakov nalaz da je specijalna jedinica SDB Srbije, poznata kao "Crvene beretke" 1991-96, imala "istureno komandno mesto" u Pajzošu kod Iloka, u Hrvatskoj.

Po Stanišićevoj odbrani, postoje dokazi da je ta baza postojala samo 1991-92. Tunens je u odgovoru primetio da nema dokaza ni da "Crvene beretke" nisu bile u Pajzošu kasnije.

Vojni ekspert ostao je i pri iskazu da su u "glavnoj bazi" specijalaca SDB Srbije u Ležimiru na Fruškoj Gori, u Srbiji, bile obučavane formacije koje su prethodno počinile ratne zločine u Hrvatskoj.

Unakrsno ispitivanje Tunensa, Stanišićev branilac nastaviće sutra.

Zločini za koje su optuženi Stanišić (67) i Simatović (67) počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.