"Liste na BG izborima za reklamu potrošile 2,3 miliona €"

Kako navode, glavne odlike beogradskih izbora su bile funkcionerska kampanja gradskih čelnika i stranačko angažovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Ukupna cena kampanje je bila oko 2,3 miliona evra, od čega je za oglašavanje na TV stanicama izdvojeno oko dva miliona evra, a za reklame u štampanim medijima oko 300.000 evra", kazao je na konferenciji za novinare programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić.

On je kazao da podaci pokazuju dominacija liste oko SNS u medijima pre izbora, te i u izbornim rezultatima.

Prema analizi Transparentnosti, predstavnici liste oko SNS su 294 puta bili na naslovnim stranama dnevnih novina i to u pozitivnom kontekstu, što su 94 naslovne strane više od svih drugih lista zajedno.

"Udeo SNS u ukupnim troškovima za TV oglašavanje u predizbornoj kampanji bio je 70 odsto (1,4 miliona evra), liste oko Dragana Đilasa oko 15 odsto (oko 295.000 evra, a SPS-JS oko osam procenata (oko 164.000 evra", rekao je Nenadić.

Udeo SNS-a u ukupnim troškovima reklamiranja u štampi bio je 77 procenata, SPS-JS oko 10 odsto, a liste oko Dragana Đilasa sedam procenata.

Na osnovu izbornog uspeha, liste koje su prešle cenzus mogu da po zakonu očekuju ukupno 300.000 evra iz budžeta za pokriće troškova kampanje.

"SNS može očekivati 147.000 evra, lista Dragana Đilasa oko 60.000 evra, lista Aleksandra Šapića oko 25.000 evra, a SPS-JS oko 20.000 evra", rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, još se ne zna kako su stranke finansirale kampanju, jer je zakonom propisano da se izveštaj o finansiranju izbornih kampanja dostavlja 30 dana posle okončanja izbornog procesa. Nenadić se zato zalaže da se obezbedi javnost podataka o finansiranju kampanje još dok izbori traju.

Monitoring beogradskih izbora je još jednom pokazao, kako je naveo, da se hitno moraju poboljšati propisi o izborima, kampanji i njenom finansiranju, kao i o oglašavanju i radu državnih organa.

Nenadić je rekao da su tokom kampanje nadležni organi imali "pasivan odnos" prema eventualnim kršenjima zakona.

Naveo je da Regulatorno telo za elektronske medije koje nije reagovalo u mnogim slučajevima kada se sumnjalo na kršenje pravila, da se Agencija za borbu protiv korupcije nije oglašavala povodom mogućih povreda pravila o finansiranju kampanje i pravila da javni funkcioneri razdvoje javnu i partijsku funkciju.

Dodao je da javno tužilaštvo nije ohrabrilo ljude koji imaju saznanja o eventualnim zloupotrebama službenog položaja ili kupovine glasova da to prijave.

Manjkavost propisa pokazala se i u slučaju validnosti prikupljene dokumentacije za kandidaturu izbornih lista, jer je od 24 izborne liste, 14 nije dobilo ni jedan procenat glasova.

"Za naknade članovima biračkih odbora izdvojeno oko milion evra. Polovinu tog novca su dobile izborne liste koje nisu imale šanse da dosegnu izborni cenzus", rekaoje Nenadić i dodao da je budžetski novac u tom slučaju loše iskorišćen.

Saradnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić kazao je da je od 24 liste na beogradskim izborima pet osvojilo manje glasova nego što je bilo potrebno prikupiti potpisa za kandidovanje.

"Manje glasova od neophodnog broja potpisa imale su liste LDP-a, Dosta je bilo Milorad Radulović, Republikanska stranka, Beogondola i Jedinstvena stranka pravde", kazao je Minić.

Naveo je da je sedam lista koje su imale po 2.368 članova biračkih odbora, dobilo manje glasova od tog broja - lista Muamera Zukorlića, Grčka stranka, LDP, Nijedan od ponuđenih odgovora, Dosta je bilo Milorad Radulović, Jedinstvena stranka pravde i Republikanska stranka.

"To znači da članovi biračkih odbora tih lista koji su dobili po 2.000 dinara nisu glasali za te liste", kazao je Minić.

Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ocenio je da su lokalni izbori u Beogradu dobar pokazatelj šta bi moglo da se desi na parlamentarnim izborima, jer glavni grad daje gotovo trećinu biračkog tela zemlje.

On je naglasio da su ti izbori pokazali da je "partijski reljef" u Srbiji promenjen i da je od višepartijskog sistema sa tri do četiri veće stranke, sada na delu "višepartijski sistem u kojem dominira jedna partija".

"Nema ravnoteže između pozicije i opozicije, što je dobro za one na vlasti, ali ne i za demokratiju", rekao je Goati.