Nemački mediji o tome "šta je EU zapravo poručila Balkanu"

Mnogi su vrlo skeptični prema toj ideji, prenosi Dojče vele.

Berliner cajtung pod naslovom “Namamiti 2025. godinom“ objašnjava: “Evropska unija strahuje od sve većeg uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu i hoće da što pre primi te zemlje u EU. A one nisu baš uzorni đaci“.

Članak je napisan u vidu pitanja i odgovora.

“Zašto Evropska komisija sada hoće da požuri sa pristupnim procesom? – Radi se pre svega o bezbednosno-političkim interesima. Balkanske države se nalaze usred EU i graniče se sa zemljama koje su njene članice. Trenutno Rusija i Kina nastoje da umnogome prošire svoj uticaj u regionu. To brine mnoge u EU.“

“Zašto pristupni proces u mnogim zemljama tako sporo napreduje? – Brisel smatra da im nedostaje politička volja. Evropska unija sve češće apeluje na zemlje Zapadnog Balkana da ubrzaju reforme i odlučnije se bore protiv problema kao što su organizovan kriminal i korupcija.“

“Ako još uvek ima toliko problema, zašto EU kao mogući cilj navodi 2025. godinu? – Tim datumom, Evropska komisija hoće da motiviše vlade da ubrzaju reforme. Predsednik Komisije Žan-Klod Junker govori o datumu kao ohrabrenju (…) no, novi datum bi trebalo ne samo da ohrabri, već i da stvori pritisak na vlade. U idealnom slučaju, njihovi proevropski birači će ih naterati da izvrše reforme.“

Dnevnik Velt piše da “Nije bilo pametno da se Srbiji i Crnoj Gori stavi u izgled 2025. godina kao datum za prijem. Iza toga je ideja da taj datum bude samo ’indikativan’ i bude shvaćen kao ’ohrabrenje’. Poruka glasi: može to biti i posle 2025. ako se ne reformišete dovoljno. Ali, da li je Evropska komisija dobro razmislila šta će se desiti ako to ne bude 2025? U tom slučaju bi u Srbiji i Crnoj Gori moglo doći do nereda sa nasiljem, to bi čak moglo da se pretvori u požar širokih razmera – kao poručeno za stratega Vladimira Putina.“

Radio DLF je na svom internet-portalu objavio komentar novinara Srđana Govedarice u kojem piše i ovo: “Zemljama Zapadnog Balkana u osnovi može biti svejedno kakvi su motivi EU. Glavno je da jednom uđu (u EU), i to najbolje – sve. To posebno važi za zemlje bivše Jugoslavije. Kada se jednom nađu u EU, spoznaće da ekonomski, kulturno i geopolitički bar pripadaju jednoj interesnoj zajednici. Teško se može zamisliti bolji put da se Balkan kao večito žarište konflikata trajno smiri. Rusija i Kina ne nude takvu perspektivu, i zato je put u EU za zemlje Zapadnog Balkana jedini logičan i ispravan.“

“U jednu zamku, međutim, zemlje Zapadnog Balkana, ali i EU, ne smeju da upadnu. Evropska unija se proteklih decenija na Balkanu oslanjala na stabilokrate koje su – gledano iz njenog ugla – mnogo toga radile kako treba, jer su sprovodile reforme i zemlje održavale stabilnim. Ali, vladali su čvrstom rukom. Primeri se mogu naći na Kosovu i u Makedoniji. Ili u Srbiji. Angela Merkel i Sebastijan Kurc hvale srpskog predsednika kao reformatora koji svoju zemlju sigurno vodi ka EU.“

“Pri tome monopolizacija vlasti preko Vučića kao vodeće ličnosti mnoge u Srbiji podseća na mračna Miloševićeva vremena. Ako EU bude insistirala na tim problematičnim partnerstvima, mačka će se jednom ugristi za sopstveni rep. Reformisane, ali autokratski vođene, zemlje, teško će uspeti da uđu u EU, koliko god prilika za to bila povoljna ili istorijska“, piše, između ostalog, Srđan Govedarica.