"Lideri iz Beograda će morati da progutaju gorke pilule"

Strategija govori da se Srbija i Crna Gora potencijalno u Evropskoj uniji mogu naći do 2025. godine. Takođe, pruža se podrška i za još četiri države regiona, koje su bile zahvaćene ratom i građanskim sukobima tokom devedesetih, navodi “Politiko“.

“Međutim, strategija stavlja jasno do znanja svim zemljama – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji – da moraju da porade na vladavini prava, smanjenju korupcije, rešavanju problema organizovanog kriminala, rešavanju bilateralnih sporova i sprovođenju niza demokratskih promena“, navodi se u tekstu.

“Pridruživanje EU je daleko više od tehničkog procesa. To je izbor zasnovan na fundamentalnim vrednostima koje svaka zemlja mora aktivnije da prihvati, od njihove spoljne i regionalne politike, pa sve do dece i onoga čemu se uče u školi“, navodi se u strategiji.

Inače, “Politiko“ je objavio i rezultate istraživanja o tome da li narod iz zemalja Zapadnog Balkana misli da je članstvo u EU “dobra stvar“.

Prema tim podacima, 54 odsto ispitanika smatra da jeste. Međutim, najmanje njih je u Srbiji.

Kako se navodi, entuzijazam po pitanju članstva razlikuje se od države do države, tako “Politiko“ na prvo mesto stavlja Kosovo, gde 90 odsto ispitanika smatra da je članstvo u EU dobra stvar, dok manje od pet odsto ulazak u Uniju vidi kao “lošu stvar“. Slede Albanija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Na kraju je Srbija u kojoj 26 odsto ispitanika smatra da je članstvo “dobra stvar“, 30 odsto “loša“, 37 odsto “ni dobra, ni loša“.

Strategija ima za cilj da odredi putokaz nakon što je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker prošlog septembra ukazao da postoji otvorenost ka proširenju EU.

Junker i drugi lideri EU iznova su se zainteresovali za Zapadni Balkan, delom i zbog pojačanog uticaja Rusije, Kine i Turske na tom prostoru, navodi “Poltiko“.

Izbeglička kriza iz 2015. u kojoj je stotine hiljada migranata prešlo u Zapadnu Evropu preko Zapadnog Balkana takođe je uticalo na to da poraste značaj regiona za stabilnost EU.

“Zemlje Zapadnog Balkana imaju istorijsku priliku da čvrsto i nedvosmisleno vezuju svoju budućnost za Evropsku uniju. Moraće da deluju odlučno“, navodi se u strategiji.

Junker će takođe krajem meseca posetiti Zapadni Balkan, počevši od Skoplja 25. februara.

Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva je navela da više zemalja Zapanog Balkana nije pristupilo EU zbog toga što se blok bavio vanrednim situacijama kakve su evrozona i migrantska kriza, a regionalne vlade nisu preuzele neophodne mere reforme.

Inače, “Politiko“ je objavio i rezultate istraživanja o tome kada stanovnici zemalja Zapanog Balkana misle da će ući u EU. U Srbiji, najviše ispitanika, njih 38 odsto, misli da se to neće dogoditi nikad. Najviše optimista na Kosovu i u Albaniji koji se ulasku nadaju do 2020. odnosno 2025. godine.

Strategija nazvana “Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije u tom regionu“ takođe govori i da neke od zemalja trenutno pokazuju jasne elemente veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti.

Iako su Srbija i Crna Gora predstavljene kao vodeće u “trci“ kao EU, u dokumentu se 2025. godina navodi kao “veoma ambiciozna“.

“Jasno je da će lideri u Beogradu konkretno morati da progutaju neke gorke pilule na putu do Brisela. Srbija će morati da zaključi i sprovede pravno obavezujući sporazum normalizacije odnosa sa Kosovom, teritorijom koja je pre deset godina jednoglasno proglasila nezavisnost“, piše “Politiko“.

Dodaje se da će budući članovi takođe morati da demonstriraju potpunu usklađenost sa spoljnom politikom EU – “signal da Beograd ne može da nastavi da vodi tako bliske odnose sa tradicionalnim saveznikom Rusijom, kao što je to u ovom trenutku“.

Kosovo nije posebno pomenutno kao potencijalni kandidat za članstvo u EU. Nije ga priznalo pet članica EU.

Srbija i Crna Gora sa druge strane već su počele pregovore o članstvu.