Strategija: Šta tačno piše i gde su nestali brojevi

Takođe, kako je nekoliko sati pre prezentacije rekao prvi čovek EK Žan-Klod Junker, 2025. godina, o kojoj se piše već mesecima i koja se vezuje za Srbiju, predstavlja samo "najbolji scenario" i ne "implicira nikakav automatizam".

Što se Srbije tiče, taj "najbolji scenario" predviđa da se već u narednom koraku ka putu ka EU i to "hitno" postigne i "zaključi" pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, predviđen pregovaračkim Poglavljem 35, koje se tiče Kosova.

Iako uz tu rečenicu nema datuma, ona se nalazi odmah ispod broja 2018 i konstatacije da su "Crna Gora i Srbija dve zemlje koje su već otvorile pregovore".

U nacrtima u koje su mediji imali uvid postojalo je nekoliko rokova, koji su konkretno bili vezani za neke korake, ali je u objavljenom dokumentu prvi sledeći broj 2025. godina, uz koji piše "moguća perspektiva", a ispod njega se nalaze samo potpis Sporazuma o pridruživanju, njegova ratifikacija i sam ulazak u EU.

U saopštenju EK se navodi da je strategija za "Kredibilnu perspektivu proširenja i veće angažovanje EU na Zapadnom balkanu" usvojena sa namerom da potvrdi "evropsku budućnost regiona".

Kako se navodi, EK je najavila šest nosećih inicijativa, odnosno koraka koje će EU preduzeti u narednim godinama kako bi podržala napore da se Zapadni Balkan "transformiše uz uzajamnu korist". Osim toga, inicijativa će se baviti borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnaživanja demokratskih institucija, pravosuđa, javne uprave i ekonomije.

Preostalih pet inicijativa se tiču podrške i unapređenja bezbednosti i migracija, socio-ekonomskog razvoja, transporta i energetike, digitalne agende kao i održavanja dobrosusedskih odnosa i rešavanja bilateralnih razmirica.

Evropski zvaničnici su proteklih dana jasno poručili i da nemaju nameru da "uvoze probleme u EU", odnosno da među članicama neće biti mesta za one koje imaju nerešena pitanja sa susedima, počev od granica, ali i drugih pitanja.

EU se već "opekla" u slučaju Hrvatske i Slovenije, a i proteklih godina je manje ili više otvoreno poručeno - nema ulaska u EU, dok se ne reši pitanje granica.

Posebnu pažnju proteklih dana privlačili su i navodi o tome "koliko se o kojoj balkanskoj državi piše", naročito nakon informacije da je Španija tražila da se Kosovo ne tretira u dokumentaciji kao država.

Španci su očigledno iz teksta uspeli da izbace i skraćenicu WB6, odnosno "šestorka Zapadnog Balkana", koja podrazumeva Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, Albaniju, ali i Kosovo.

U dokumentaciji tako nema skraćenice WB6, a u skladu sa poslednjim saznanjima, u objavljenim dokumentima su u fokusu Crna Gora i Srbija, kao kandidati koji su najbliži EU i nema mnogo delova posvećenih o ostatku balkanske grupe.

"Kosovo ima priliku za održivi progres kroz implementaciju SSP, kao i priliku da napreduje na evropskom putu kada objektivne okolnosti to dozvole", navodi se. Iako je bilo reči o "datumima" koji su upisani za BiH, Albaniju i Makedoniju, u dokumentu se nalazi samo okvirni kalendar za Crnu Goru i Srbiju uz naznaku i ogradu da je u pitanju "moguća perspektiva za 2025. godinu".

"Ovo je indikativna ilustracija koraka neophodnih da Crna Gora i Srbija, dve zemlje koje su već otvorile pregovore, završe proces u okviru perspektive do 2025. godine. Ovo je čisto indikativni okvir zasnovan na scenariju najboljeg slučaja. Ilustracija ne implicira nikakav automatizam, proces će ostati objektivan i zasnovan na postignućima. On služi da ilustruje koliko brzo bi reforme trebalo da budu usvajane i implementirane kako bi se ovakav scenario ispunio. Progres svake zemlje će biti ocenjivan nezavisno i na osnovu postignuća, u skladu sa postavljenim uslovima", navodi se.

Kao "sledeći koraci" za dve zemlje navodi se da je ključan "još jači fokus na ispunjavanju uslova iz oblasti vladavine prava".

"Lideri zemalja moraju da se još jače i sa jasnijom posvećenošću suoče sa izazovima. U slučaju Srbije, prelazna merila koja se tiču normalizacije odnosa sa Kosovom (poglavlje 35) moraju da budu ispunjena, a pravno obavezujući sporazum mora da bude hitno postignut", piše u dokumentu.

Zatim, kao dalji koraci, slede zauzimanje zajedničkih pozicija i definisanje "tranzicionih mera" na putu ka EU, a u slučaju Srbije i "potreba da implementacija sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom značajno napreduje".

Na kraju tog odeljka jesu ucrtani zatvaranje pregovora, a zatim "u perspektivi 2025. godine" i definisanje Sporazuma o pridruživanju, njegova ratifikacija i ulazak u EU.