Kraj nagađanja: "Dan D" za Zapadni Balkan

Kako se bližio današnji dan rastao je broj verzija toga šta će se naći u evropskom dokumentu, koji su neki mediji opisali kao "dan D" za Srbiju. Pominjalo se da je EU spremna da primi šest država Zapadnog Balkana, pa i Kosovo, zatim da Španija "non pejperom" želi da obustavi evrointegracije Kosova i sve do toga da datumi uopšte neće biti pomenuti.

Prema jednoj verzji tumačenja Strategije, koju je preneo Tanjug, ne pominje se 2019. kao krajnji rok za uspostavljanje sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova, što je inače više puta pominjano kao ključna tačka vezana za evrointegracije Srbije.

Prema nezvaničnim informacijama Tanjuga, umesto toga se podvlači da bi dve strane trebalo što pre da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, što znači da je Evropska komisija odustala od vremenskog "oročavanja", odnosno ograničavanja te obaveze.

Pored ove, druga "novina" u odnosu na prvobitni tekst Strategije, odnosno nacrt tog dokumenta, jeste odnos prema Kosovu. Prema informacijama koje su diplomatski izvori preneli Tanjugu u Briselu, finalni tekst Strategije o proširenju predviđa da Kosovo može da napreduje na svom evropskom putu "kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" i to kada "to dozvole objektivne okolnosti".

Ovakva promena rečnika, tačnije pristupa Evropske komisije, u diplomatskim krugovima u Briselu za Tanjug se ocenjuje kao spuštanje ambicija koje su ranje postojale o "napretku Kosova na EU putu".

U pitanju je, kako je ranije Tanjug pisao, činjenica, na koju se pozivala i Španija, da je Kosovo stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zapravo došlo do kraja svog trenutno mogućeg evrointegracionog puta. Za svaki sledeći korak Kosova ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu Kosova kao nezavisne države. Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.

To se poklapa sa tvrdnjama "Novosti" od prošle sedmice da je Španija uputila Evropskoj kimisji protest u vidu "non-pejpera", u kom se ta zemlja, zbog specifičnosti situacije u kojoj se nalazi zbog Katalonije, protivi evrointegracijama Kosova kao nezavisne države. Iz zvaničnog Madrida je "Novostima" rečeno da Španija ima ne jednu, već mnoštvo primedbi na ideju o Kosovu u EU.

Ranije je, podsetimo, 2025. označena kao godina u kojoj bi Srbija, ali i Crna Gora mogle da budu primljene u EU. Prema verziji agencije Beta, u Strategiji koja će danas biti predstavljena u Strazburu ne pominju se rokovi za ispunjenje uslova na putu do članstva u EU koji su bili precizirani u prethodnoj verziji.

U slučaju Srbije, umesto 2019. godine, koja je bila navedena kao rok za ispunjenje prelaznih merila u oblasti vladavine prava i za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa s Kosovom, u novoj verziji piše da to treba da se učini "hitno", prenosi agencija Hina koja je imala uvid u najnoviju verziju teksta.

Takođe, u prethodnoj verziji je stajalo da bi Srbija i Crna Gora, ako ispune sve potrebne uslove, mogle 2024. da potpišu pristupni sporazum. U novoj verziji se navodi da "pristupni sporazum može biti potpisan onda kada zaključe pregovore i nakon mišljenja Komisije, pristanka Evropskog parlamenta i odluke Saveta o primanju novih članica".

Po navodima Hine, u novoj verziji Strategije promenjena je i formulacija koja se odnosi na rešavanje graničnih sporova tako što je, navodno na insistiranje Slovenije, iz teksta izbačeno da se u slučaju nemogućnosti da se granični sporovi reše bilateralno, arbitraža preda Međunarodnom sudu.

Prema trećoj verziji, najnovijoj, koju su objavile "Večernje novosti" u današnjem broju, među zemljama EU vlada sukob upravo oko datuma za Balkan. Naime, "Novosti" navode da zemlje koje predstavljaju "tvrdo jezgro" - Holandija, Belgija i Nemačka - jesu protiv navođenja datuma. te zemlje su, kako saznaje list, već dostavile primedbe na tekst Strategije u kom navode da se datumi ne bi trebalo pominjati kako se ne bi davala nesigurna obećanja jer bi prema njima prijem trebalo da zavisi od ispunjenja uslova.

S druge strane, Austrija i Italija traže brži ritam za prijem Zapadnog Balkana. Te zemlje, zajedno sa još 10 članica EU, krajem januara dostavile su dokument u kom predlažu da se zemlje Zapadnog Balkana uključe u savete EU i pre nego što se uključe u EU.

Koja god verzija da se pokaže kao konačna, jedno je sigurno i to je u svakoj i naglašeno: prečica neće biti, a sve što je zacrtano moraće da se završi.