"Strašno je da profesor na fakultetu ne zna da se izrazi"

Ideja je potekla s obrazloženjem da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu.

Jovana Ivaniš, student prodekan i apsolvent srpskog jezika i književnosti, kaže da su da u okviru projekta "Studenti studentima" ponudili kolegama sa drugih fakulteta, pored stranih jezika, i časove srpskog jezika, ali interesovanje ove godine nije bilo veliko.

"Velika bi stvar bila da se srpski uvede na ostale fakultete, jer srpski jezik danas poprima neobičnu formu, javljaju se česte greške i u usmenom i u pisanom govoru. U pisanom govoru na društvenim mrežama ili u SMS porukama pojavljuju se skraćenice koje nikome nisu jasne i neke čudne reči, u izražavanju postoje problem sa akcentovanjem, čuju s potpuno neuobličeni anglicizmi koji kvare naš jezik"... objašnjava Ivaniš.

Ona primećuje da studenti ne znaju da napišu CV, diplomski rad, projekte na koje žele da konkurišu i da je žalosno da mladi čovek, koji želi da se usavršava i da bude vrhunski ekspert u svojoj struci, ne zna srpski jezik.

"Imamo komentare tipa zašto uvoditi srpski kada smo ga učili 12 godina... svi već znamo srpski jezik...narušio bi se nastavni program ako bi uveli još jedan predmet ...", navodi ona.

Njena koleginica Jana Jovanović, studentkinja bugarskog jezika, kaže da ovu ideju jedan broj studenata doživljava čak kao uvredljivu. Ona smatra da i samo društvo nameće mladima koje strane jezike treba da uče i podseća da pri tome zaboravljaju da je osnova za učenje drugog jezika dobro poznavanje maternjeg.

"Za mene je strašno da sutradan profesor na fakultetu ne zna da se izrazi. Nije stvar u dijalektu, u akcentu, nego u pravilima koja treba da znamo svi mi".

Jasmina Elšairi iz Libije, studentkinja albanskog jezika na trećoj godini Filološkog fakulteta, za šest meseci je naučila gramatiku srpskog jezika i ćirilicu.

Zbog malog fonda reči, kaže, bio joj je problem da brzo čita, pa joj je bilo potrebno mesec dana za jednu knjigu.

Posle tri godine odlično govori srpski jezik i ističe da ako neko zna dobro svoj maternji jezik, onda može da uči koliko god jezika želi.

"Primetila sam da ima mnogo studenata koji loše govore srpski jezik. Meni je gramatika još sveža i mnoge stvari znam bolje od drugih. Sramota je da neko ne zna svoj jezik , smatra Elšairi.

Razloge za loše znanje srpskog jezika na fakultetima, Ivaniš vidi u nedovoljnom znanju koje se stiče u srednjim školama. U srednjim stručnim školama postoje samo tri časa srpskog jezika nedeljno i na njima se izučava samo književnost iako je nastavnim programom predviđen srpski jezik, književnost i jezička kultura.

Celom problemu, primećuje, doprinose i mediji koji ne brinu o jeziku.

"Mislim sa danas samo RTS ima lektore. Samo oni čuvaju akcenatsku normu. Malo pisanih medija poštuje bilo kakav kodeks pisanja. To više nije pisani stil izražavanja, to je neka razgovorna forma pretvorena u pisani stil. Svi više vole da upotrebe anglicizam umesto srpske reči, a onda taj anglicizam ubacuju svuda. U srpskom jeziku postoji mnogo pozajmljenica, naročito iz turskog, nemačkog, ali sada tempo, način života, društvene mreže, internet, doprineli su tome da mi više ne znamo kojim jezikom govorimo", ocenila je Ivaniš.

Jovanović i Ivaniš kažu i da se uvek pre opredele za knjigu štampanu ćirilicom nego za onu na latinici i uverene su da postoje studenti koji ne znaju srpsko pismo.

Jovanović je često u Bugarskoj i primetila je da se tamo svi strani filmovi sinhronizuju.

"Oni ne znaju kako zvuče Bred Pit, Anđelina Džoli. Mnogi to osuđuju, ali oni se trude da ocuvaju svoj jezik svesni da su mala zemlja“, kaže ona i veruje da bismo mogli da se ugledamo na ovaj i slične primere.

Moramo da brinemo o svome jeziku, zato mislim da uvođenje srpskog srpskog jezika na fakultete bio značajan korak u tom pravcu, smatra Jovanović.