"Navikli smo na to da za sve nevolje Srbi optuže Albance"

On je u intervjuu za "Večernji list" govorio o ubistvu lidera Građanske inicijative Olivera Ivanovića, o stanju Kosova nakon deset godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti, povratku džihadista i saradnji Hrvatske i Kosova.

“Žalimo zbog ubistva, ali prepustio bih kosovskim organima da istraže i otkriju ko stoji iza mučkog ubistva. Navikli smo na to da za svaku nevolju koja se dogodi na Kosovu srpske vlasti optuže kosovske Albance. Siguran sam da će uskoro biti prezentovani svi dokazi u vezi sa ubistvom i da će pokazati kako to nije u vezi sa međuetničkim sukobima. Srpska politika ostaje onakva kakva je bila i pre, svakim incidentom pokušava da podigne tenzije i da dovede do nepoverenja među etničkim grupama. Likvidacija Ivanovića prelazi granice sumnje mogućeg političkog ubistva”, rekao je on.

Na pitanje ko je imao najviše interesa za likvidaciju Ivanovića, Kasapoli navodi da ne želi da prejudicira.

“Apelujem na sve strane, posebno srpsku, da već jednom odustanu od već viđenih stereotipa vladavine Sloboda Miloševića i da ovo ubistvo ne koriste za sticanje političkih bodova. Nažalost, tragedija koja je zatekla gospodina Ivanovića dokaz je da svi mi na Kosovu moramo zajednički da radimo na izgradnji poverenja i ne smemo da nasedamo na provokacije političara koji to koriste za svoju promociju“, dodao je.

Takođe kaže da je prekid dijaloga u Briselu nakon ubistva Olivera Ivanovića dokaz da “Srbija takve nemile događaje koristi za političke igre“.

“Čuli smo izjave predsednika Srbije, Vlade i ostalih ministara koji na neki način pokušavaju da podignu tenzije. Dizanje tenzija i stvaranje nepoverenja među etničkim grupama na Kosovu ne vode nigde. Moramo da razgovaramo i da nastavimo dijalog kako bismo stvorili sigurnost i poverenje. A izjave srpskih političara ne idu u tom smeru i ne pridonose stabilnosti na Kosovu. Žao mi je što predsednik Srbije svojim izjavama doliva ulje na vatru umesto da zajedno sednemo i nađemo rešenje problema“, naveo je Kasapoli.

Kada je u pitanju stanje na Kosovu, Kasapoli naglašava težnju da Kosovo uđe u EU, kao i da je to što je Kosovo priznalo 115 zemalja članica UN “snažan argument jačanja suverenosti“.

“Male države, poput naše, prisiljene su da rade vrlo pažljivo. U međuvremenu, suočavamo se s vrlo agresivnim nastojanjem susedne Srbije, pa i Rusije i nekih drugih država, da onemoguće učešće Kosova u međunarodnim i regionalnim organizacijama. Uprkos Briselskom sporazumu iz 2013., u kojem stoji da nijedna strana neće blokirati procese, Beograd permanentno i agresivno radi na nekoliko nivoa: na regionalnoj, gde radi na blokadi aktivnog učestvovanja Kosova, na evropskoj aktivno lobira u odnosima s pet članica EU koje još uvek nisu priznale Kosovo. Takođe blokira i dijalog u smislu neimplementacije Briselskg sporazuma, a radi i na aktivnostima kojima je svrha vrbovanje država koje su priznale Kosovo, a još nisu uspostavile diplomatske odnose. Do sada im to nije pošlo za rukom”, naglašava on.