Bura u Rusiji – tinejdžer u Nemačkoj izazvao "skandal"

Šesnaestogodišnji Nikolaj Dezjatničenko, gimnazijalac iz Novog Urengoja u Sibiru, bio je vidno nervozan kada je u nedelju trebalo da govori na komemoraciji povodom Dana žalosti u Bundestagu. Pred njim su u prvom redu sedeli nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer i mnogi članovi vlade.

Kako prenosi Dojče vele, ukupno šestoro učenika, po troje iz Nemačke i Rusije, predstavili su zajednički projekat partnerskih škola iz Kasela i Novog Urengoja. Oni su se bavili sudbinama ratnih zarobljenika u svojim državama.

Dezjatničenko je govorio oko dva i po minuta i to o vojniku Vermahta koji je zarobljen kod Staljingrada i kasnije umro u jednom logoru. Sudbina Nemca i rad na projektu su ga dirnuli, rekao je taj đak, dodavši da je posetio i jedno nemačko vojničko groblje i da je tom prilikom bio “veoma tužan": “Video sam grobove nevinih ljudi koji su izgubili život, među kojima su mnogi želeli da žive mirno, a ne da vode rat".

Povika na društvenim mrežama

Ta rečenica je u Rusiji izazvala lavinu ogorčenja nakon što je jedan Rus koji živi u Nemačkoj objavio snimak govora. I Dezjatničenkov – za ruske uši neuobičajen izraz – “takozvano grotlo Staljingrada", mnoge je razjario.

Ovaj slučaj ubrzo je dobio političku i pravnu dimenziju. Poslanica u jednom lokalnom parlamentu zamolila je državno tužilaštvo da proveri da nije u pitanju relativizacija nacističkih zločina. Gradska uprava Novog Urengoja je sa svoje strane najavila da će proveriti i stvar u Dezjatničenkovljevoj gimnaziji. Učenikova majka je preko ruskih medija objavila “pismo objašnjenja" u kojem piše da je njen sin zbog nedostatka vremena morao da skrati svoj govor; da je prvobitno hteo da propoveda o svom pradedi ratnom veteranu; da je njegova glavna poruka bila poruka mira za čitav svet. I gimnazija je, na upit DW, stala iza svog učenika i saopštila da se radi o “nesporazumu u komunikaciji" pošto je govor skraćen.

Podrška Kremlja

Postali su glasni i pozivi da se ispitaju sponzori nemačko-ruskog projekta: “Ko su ta velikodušna privatna lica?" – pitao je na televiziji Vladimir Žirinovski, poslanik Dume i vođa desničarske stranke LDPR. Pikantan detalj: Novi Urengoj nezvanično važi kao “gasna prestonica" Rusije, a sponzor tamošnje gimnazije je energetski gigant “Gasprom". Na nemačkoj strani je firma Vinterhal iz Kasela koja je takođe partner Gasproma.

Nakon što je pretilo da debata izmakne kontroli, Kremlj je zauzeo stav: “Smatramo da je pogrešno optuživati ga (Dezjatničenka) za ružne namere ili čak za nacističku propagandu", rekao je Dmitrij Peskov, portparol predsednika Vladimira Putina. On je dodao da čitav slučaj nije vredan reakcije Kremlja, ali da je huškanje postalo čudno. I opunomoćenica predsednika za dečja prava Ana Kuznjecova, stala je iza Dezjatničenka: “Ponižavanjem i huškanjem ne razvija se patriotizam".

Deo državne kulture sećanja

Onaj ko hoće da razume pozadinu reakcije neće moći da zaobiđe najnoviji razvoj događaja u Rusiji. Veliki otadžbinski rat, kako se od sovjetskih vremena zove rat SSSR-a protiv agresora, dakle nacističke Nemačke, u današnjoj Rusiji je deo državotvorne kulture sećanja. On je i u školama postao centralni deo patriotskog vaspitanja: “Tema rata, istorijskog sećanja na njega, onako kako se zvanično predstavlja, vrlo je važna u Putinovoj Rusiji", kaže za DW moskovski radijski novinar i bloger Aleksander Pljuščev.

Na pozadini te situacije, Dezjatničenkovo saosećanje s vojnikom Vermahta na mnoge Ruse je delovalo kao strano telo. Šef poslaničkog kluba levičarske stranke Pravedna Rusija Sergej Mironov, ovako je to formulisao: “Brine me što se generaciji koja raste nameće pseudohumanizam tako što se neprimetno briše granica između dobra i zla, između počinilaca i žrtava". Mironov bi imao neka pitanja za roditelje, nastavnike i između ostalog, za one koji su “priredili šou pred poslanicima Bundestaga", kako je nazvao nemačko-ruski projekat sećanja.