Ubio 100 ljudi: "Nećeš da pucaš? Stani onda sa njima tamo"

Međutim, on se potom našao u HVO, iz koje je izbačen, jer je pomagao srpskim civilima.

Prema sopstvenim tvrdnjama, sve vreme pokušavao je da pobegne u Švajcarsku sa ženom i tek rođenim detetom, ali kako to nije bilo moguće, prijavio se u diverzantski odred Vojske RS, jer mu je bio potreban novac, piše “Jutarnji list“ uz konstataciju da je njegova priča "odraz ratnog haosa koji je tih godina vladao među dojučerašnjim komšijama".

Nakon što se prijavio u VRS smatrao je da će sve vreme biti u pozadini na bezbednoj udaljenosti od prvih linija fronta, međutim dogodilo se suprotno - odred Erdemovića bio je zadužen za likvidaciju muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, dovedenih kod sela Pilice, navodi list.

Kada je shvatio šta im je zadatak, Erdemović se, kako je rekao, pobunio, međutim njegov nadređeni Mišo Pelemiš rekao mu je, pokazujući na zarobljenike, da "ako neće da puca, stane pored izdvojenih muškaraca".

Erdemović je odabrao da puca, a kako sam kaže, ubio je između 70 i 100 osoba.

Gonjen grižom savesti, piše Jutarnji, i nakon što su dojučerašnji saborci pokušali da ga ubiju, Erdemović je 1996. našao novinarku američkog ABC-a i ispričao joj sve što je radio i video.

Uskoro je optužen pred Haškim tribunalom, priznao je krivicu i prvostepenom presudom osuđen na 10 godina zatvora, što mu je, nakon žalbe, smanjeno na pet godina.

Kako se navodi, Erdemović je bio prva osoba koja je priznala zločin pred Tribunalom i prva koja je osuđena pred nekim međunarodnim krivičnim sudom u pola veka.

Tokom poslednjih 20 godina mnogo puta je i svedočio pred Tribunalom, otkrio je i mesta gde su zarobljenici ubijani i sahranjivani u masovnim grobnicama.

Kako piše “Indeks“, ovaj pripadnik VRS, čiji je zapovednik bio Ratko Mladić, godinama kasnije je bio jedan od presudnih svedoka koji su doprineli njegovoj osudi pred Haškim tribunalom.

U svojoj završnoj reči Erdemović se izvinio za zločine u kojima je učestvovao.

“Želim da kažem da mi je žao svih žrtava, svih žrtava u BiH bez obzira na nacionalnost. Izgubio sam mnoge prijatelje u ratu i uveren sam da niko od njih nije bio za rat. Uveren sam u to, ali nisu imali drugog izbora. Ovaj rat je došao i nije bilo izlaza iz njega, i to se dogodilo i meni“, rekao je on pred Haškim sudom.

Danas živi na nepoznatoj lokaciji, pod skrivenim identitetom.