Kucnuo je čas: I EU želi svoju vojsku, niče neki novi NATO

Brisel, Beograd -- Najmanje 20 zemalja Evropske unije potpisaće danas u Briselu sporazum za novi odbrambeni savez za finansiranje i razvoj zajedničke vojne opreme, piše Sputnjik.

Izvor: Sputnjik
Podeli
Thinkstock
Thinkstock

U perspektivi, ono što deo oligarhija u EU, ali i ne samo u EU, želi, jeste stvaranje jednog novog pola moći. Evropska vojska je početni korak u stvaranju evropske federalne države, što žele Francuska i Nemačka, navodi taj portal.

Kako prenosi Rojters, potpisivanje Sporazuma o stalnoj strukturnoj saradnji (PESKO) promovišu Francuska i Nemačka.

Nakon višegodišnjeg smanjenja troškova u Evropi i oslanjanja na SAD kroz NATO, Francuska i Nemačka se nadaju da će sporazum ujediniti nacije u čvršćoj odbrambenoj saradnji, koja podrazumeva vojnike i oružje.

Pored Francuske i Nemačke, dosad su Italija, Španija i još oko 16 zemalja EU obećale da će se pridružiti paktu, koji bi zvanično mogao da stupi na snagu u decembru, kada se budu sastali lideri EU.

Velika Britanija, koja namerava da napusti Uniju otkako je održan referendum o "Bregzitu" 2016. godine, neće učestvovati u sporazumu, dodaje Rojters, pozivajući se na navode zvaničnika koje agencija ne imenuje.

Velika Britanija dugo je pokušavala da zaustavi saradnju EU u oblasti odbrane, smatrajući da bi to dovelo do formiranja vojske EU.

Zapadnoevropska unija, vojni savez osnovan 1948, kao prethodnica NATO-a, prestala je da postoji stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma. Ovaj sporazum ukinut je 2010, a organizacija je prestala sa radom naredne godine.

EPA - Efe Stephanie Lecocq
EPA - Efe Stephanie Lecocq

Još ranije je Zapadnoevropska unija utopljena u NATO, kaže Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Šta će se dogoditi sa PESKO-om? Hoće li ova organizacija u zametku biti stavljena pod "kišobran" NATO-a i može li funkcionisati uporedo sa Severnoatlantskom alijansom?

PESKO je predviđen Lisabonskim sporazumom iz 2009, kaže Janković, najvišim pravnim aktom EU i u prvom periodu funkcionisaće paralelno sa NATO-om. To što dosad nije zaživeo posledica je francusko-britanske saradnje, a i Amerika je imala veliki uticaj na politiku EU.

"Sada je došlo do delimičnog razlaza — prvo, došlo je do ’Bregzita‘, što je Nemcima i Francuzima izgovor da pokrenu ovakvu vrstu paralelnog vojnog saveza; drugo, Donald Tramp je najavio i zaista pokrenuo izmenu nekih politika SAD prema EU i prema američkom angažmanu u Africi. Treći razlog je migrantska kriza", kaže Janković.

Formalni pokretač inicijative za formiranje PESKO je Francuska, predsednik Emanuel Makron je u julu najavio stvaranje evropske vojske, to je ponovio i u septembru, a nemačka kancelarka Angela Merkel pridružila mu se nakon izbora u Nemačkoj, objašnjava Janković genezu inicijative za potpisivanje PESKO.

Thinkstock
Thinkstock

"Njihov primarni plan, ono što bi želeli, jeste da se stvori evropska vojska kao jedan od stubova buduće evropske federalne države, koju bi trebalo da čine Francuska i Nemačka, a potom i Italija i Španija, kao druge najvažnije zemlje. Zato im je, između ostalog, i bitno da Španija ostane celovita. Zašto Italija i Španija? Zato što su najmnogoljudnije, posle Nemačke i Francuske, i što se nalaze u Mediteranu, gde su glavni interesi EU, a i preko njih ide projekcija sile, kako se nadaju u Berlinu i Parizu, prema Africi", kaže Janković.

Pitanje je koliko članica EU zaista želi da učestvuje u ovom projektu, nastavlja Janković, koliko je njih tu da podmeće klipove u točkove francusko-nemačkoj inicijativi za račun Vašingtona i Londona.

"Poljska u svakom slučaju ne može niti želi da se odrekne vojnog savezništva sa SAD da bi ušla u zagrljaj Nemačke. Nemačka je toga svesna. Takođe je prilično teško zamisliti da će se baltičke države odreći savezništva sa Amerikom. Grčka zbog Turske ne može ni da pomisli da napusti NATO, jer samo to što su obe zemlje članice NATO-a garantuje održanje kakvog-takvog mira", objašnjava Janković.

Osnovni cilj je, ponavlja Janković, stvaranje evropske federacije, a zajedničko ulaganje u vojne programe nije novo. U projekat "Horizont 2020" uključeni su najveći evropski proizvođači oružja.

"Sve to upućuje da ovoga puta zaista postoji želja da se opredeljuje novac za stvaranje takvog jednog projekta. U perspektivi, ono što deo oligarhija u EU, ali i ne samo u EU, želi, jeste stvaranje jednog novog pola moći", zaključuje Janković.

Drugi pišu

strana 1 od 976 idi na stranu