"Ubijeni građani Srbije": 25 godina od zločina u Sjeverinu

Pripadnici srpske paravojne jedinice "Osvetnici" su 22. oktobra 1992. presreli autobus koji je saobraćao od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija) i posle legitimisanja putnika izveli sve Bošnjake i odveli ih u pravcu Višegrada (BiH).

Posle svirepog mučenja, zarobljeni civili su ubijeni. Za taj ratni zločin protiv civila pred Okružnim sudom u Beogradu 2005. godine osuđena su četiri pripadnika te paravojne jedinice.

Do sada nađeni su posmrtni ostaci samo jedne žrtve, dok se ostali i dalje vode kao nestale osobe.

Ubijeni su Mujo Alihodžić, Mustafa Bajramović, Ramiz Begović, Ramahudin Ćatović, Esad Džihić, Idriz Gibović, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Mevlida Koldžić (rođ. Hodžić), Alija Mandal, Sead Pecikoza, Hajrudin Sajtarević, Derviš Softić, Mithad Softić i Mehmed Šebo, dok je u noći pred otmicu autobusa u Sjeverinu otet i Sabahudin Ćatović.

Tužba za naknadu štete, podneta 2007. godine, odbijena je, pa su se porodice žrtava obratile su se u septembru prošle godine Evropskom sudu za ljudska prava, gde je postupak još uvek u toku.

Za taj zločin Pred Okružnim sudom u Beogradu 2005. godine, pravosnažno su osuđeni na 20 godina zatvora Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragićević, a na 15 godina Đorđe Šević.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović saopštio je da se taj zločin nikada ne sme zaboraviti.

On je u pisanoj izjavi najavio da će tražiti da se izmeni odredba Zakona o civilnim zrtvama rata, "jer sjeverinske civilne žrtve nemaju status civilnih žrtava rata".

"Dosadašnja obrazloženja da se zločin nije desio na teritoriji Srbije su čista diskriminacija. Ubijeni su bili građani Srbije", naveo je Omerović.

On je istakao u saopštenju i da "država ne sme nekom biti majka a nekom maćeha".

Naveo je da "ni danas, 25 godina od ovog sistematski planiranog zločina država Srbija ne zeli da prihvati deo odgovornosti za činjenicu da su ubijeni njeni državljani".

"Još uvek nisu od svoje države priznati kao civilne žrtve rata. Priznanjem ovog statusa država Srbija bi makar obezbedila simboličko priznanje patnje i svega onoga kroz šta su prošli preživeli", rekao je on.